Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Што ово чудо Играчине не зтвориш МОДЕРАТОРУ
-
- Popularno:
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Kako je jugoslovenski jezik Trojedne...
- Flamanski štampar Jan van Meurs...
- Besplatni udžbenici, da ili ne
- Režimski skup protiv blokada u subotu u...
- Како је то 'одједном' Капитализам...
- Životno osiguranje
- Ima li istine?
- Trampov saradnik Čarli Kirk upucan na...
- Mi smo kolonija
APSOLUTNI DOKAZI O ETNIČKOM SASTAVU ZETE / CRNE GORE !!!
- Začetnik teme igracina
- Datum pokretanja
DAMBLDOR
Aktivan član
- Poruka
- 1.056
Aooooooo kako smarate....
dodjem jednom godisnje na istoriju i razocaram se!
teorija zavjere albanaca je stvarno smijesna! ljudi mi smo u XXI vijeku!
al se sa usijanim glavama ne vrijedi raspravljati
dodjem jednom godisnje na istoriju i razocaram se!
teorija zavjere albanaca je stvarno smijesna! ljudi mi smo u XXI vijeku!
al se sa usijanim glavama ne vrijedi raspravljati
Anart
Početnik
- Poruka
- 3
Петар I Петровић Његош
Говори Црногорцима прије бојева на Мартинићима и Крусима
Битка на Мартинићима збила се 11. јула 1796, а битка на Крусима 22. септембра 1796.
Извор: Повјесница Црне Горе, Земун, 1850, стр. 92-93, 98-99.
Говор Петра I Петровића јуна мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Мартинићима
Љубезни витези и мила браћо!
Наш заклети непријатељ не шћеде на моје молбе од предстојећег крвопролића одустати и да се прође наше невољне браће Брђана, но надање имам у свевишњега Бога, да ћете ви данас свирјепог врага стидно са своје међе проћерати. Он је окупио силну војску, али му је војска јадна и чемерна, а више свега нама ће сила божја бити у помоћи. Ево смо дошли, мили моји витези и честити јунаци, дошли смо да с непријатељем нашу крв пролијемо; дошли смо да освјетламо образ пред свијетом; дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, да смо народ, народ вољан, народ, који драговољно за своју слободу бори се до посљедње капље крви и сами најмилији живот на међи својих бесмртних прађедова оставља: али проклетог врага христјанства преко себе жива не пушта у слободне нама драге горе, које су наши прађедови, наши дједи, наши отци и ми сами праведно крвцом облили!
Има ли који међу вама, дражајши синови и изабрани цвијету моје Богом спасајеме и сваком нама срећно слободне државе, који не би драговољно ово своје добро, ову своју славу, ово своје витештво миловао, љубио и на обштем свјетском видику крвљу и животом избавио?! Има ли који, дични витези, да се устеже на крвавом овом јуначком пољу, мегдан дијелити? Ја сам, мили синови и предрага браћо моја, увјерен да нема, јер ви сами страшивице не трпите, јер ви страшивице за посљедње људе држите, јер слободне горе не рађају страшивице, већ дичне витезове, који знаду цијену јунаштва, који знаду цијену народног поноса и славе, која је ваш и с вама рођени вијенац!
Ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету борбу до обране своје вољности; али знате да је награда слободног јунака: обрана слободе и милог отечества, јер ко се за другу награду бори, оно није племенити јунак, већ најмјени роб, ког витештво нема цијене, који јуначкога поноса и своје слободе нема.
За то су се, мили синови и љубезна враћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.
Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!
Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!
Цетиње, јуна 1796.
Говор Петра I Петровића септембра мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Крусима
Благособрани војници и храбри витези,
Ево опет дође вријеме, да поновимо наше снажне мишице над крвожедним агарјанским родом! Ево, велим, опет дође вријеме, да покажемо освједочену славу и храброст и достојну обрану наше слободе, коју су нам наши блаженопочивши предци вјерно дохранили. Мене ваша освједочена храброст код Мартинића увјерава, да ћете још силнији и мужественији у овом другом сраженију бити. Ваше су мишице већ огрезле у текућој крвавој непријатељској ријеки. Вас су непријатељи као љуте рисове разјарили и у вама силни дух храбрости, дух витежтва дише. Устремите се на непријатеља наше вјере, нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности, учините, славни витези! да данашњим даном покажемо то што ће ви вјечни спомен међу родом и потомством оставити. Данас са радостним чувством очекује наш мили род ваше витежке подвиге вијенцем побједе увјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету. Не узтежите у жестокој битки ваше кријепке мишице, које су се навикле јуначки мегдан дијелити. Будите сложни сад више но игда против нашег обштег непријатеља и учините оно, што ви достојно вашем имену одговара.
Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.
Помолимо се милостноме Богу, који је своју благодат над нама не једном показао у крвавим сраженијама, пак ће исти великиј и праведни Бог опет своју милост над својим вјерним и њега љубећим синовима показати. Спомените Бога са мном заједно, који ви је вазда помагао, пак ће и сад.
9. септембар 1796.
Говори Црногорцима прије бојева на Мартинићима и Крусима
Битка на Мартинићима збила се 11. јула 1796, а битка на Крусима 22. септембра 1796.
Извор: Повјесница Црне Горе, Земун, 1850, стр. 92-93, 98-99.
Говор Петра I Петровића јуна мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Мартинићима
Љубезни витези и мила браћо!
Наш заклети непријатељ не шћеде на моје молбе од предстојећег крвопролића одустати и да се прође наше невољне браће Брђана, но надање имам у свевишњега Бога, да ћете ви данас свирјепог врага стидно са своје међе проћерати. Он је окупио силну војску, али му је војска јадна и чемерна, а више свега нама ће сила божја бити у помоћи. Ево смо дошли, мили моји витези и честити јунаци, дошли смо да с непријатељем нашу крв пролијемо; дошли смо да освјетламо образ пред свијетом; дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, да смо народ, народ вољан, народ, који драговољно за своју слободу бори се до посљедње капље крви и сами најмилији живот на међи својих бесмртних прађедова оставља: али проклетог врага христјанства преко себе жива не пушта у слободне нама драге горе, које су наши прађедови, наши дједи, наши отци и ми сами праведно крвцом облили!
Има ли који међу вама, дражајши синови и изабрани цвијету моје Богом спасајеме и сваком нама срећно слободне државе, који не би драговољно ово своје добро, ову своју славу, ово своје витештво миловао, љубио и на обштем свјетском видику крвљу и животом избавио?! Има ли који, дични витези, да се устеже на крвавом овом јуначком пољу, мегдан дијелити? Ја сам, мили синови и предрага браћо моја, увјерен да нема, јер ви сами страшивице не трпите, јер ви страшивице за посљедње људе држите, јер слободне горе не рађају страшивице, већ дичне витезове, који знаду цијену јунаштва, који знаду цијену народног поноса и славе, која је ваш и с вама рођени вијенац!
Ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету борбу до обране своје вољности; али знате да је награда слободног јунака: обрана слободе и милог отечества, јер ко се за другу награду бори, оно није племенити јунак, већ најмјени роб, ког витештво нема цијене, који јуначкога поноса и своје слободе нема.
За то су се, мили синови и љубезна враћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.
Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!
Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!
Цетиње, јуна 1796.
Говор Петра I Петровића септембра мјесеца 1796. одржан Црногорцима прије поласака у бој против Махмуд-паше Бушатлије на Крусима
Благособрани војници и храбри витези,
Ево опет дође вријеме, да поновимо наше снажне мишице над крвожедним агарјанским родом! Ево, велим, опет дође вријеме, да покажемо освједочену славу и храброст и достојну обрану наше слободе, коју су нам наши блаженопочивши предци вјерно дохранили. Мене ваша освједочена храброст код Мартинића увјерава, да ћете још силнији и мужественији у овом другом сраженију бити. Ваше су мишице већ огрезле у текућој крвавој непријатељској ријеки. Вас су непријатељи као љуте рисове разјарили и у вама силни дух храбрости, дух витежтва дише. Устремите се на непријатеља наше вјере, нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности, учините, славни витези! да данашњим даном покажемо то што ће ви вјечни спомен међу родом и потомством оставити. Данас са радостним чувством очекује наш мили род ваше витежке подвиге вијенцем побједе увјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету. Не узтежите у жестокој битки ваше кријепке мишице, које су се навикле јуначки мегдан дијелити. Будите сложни сад више но игда против нашег обштег непријатеља и учините оно, што ви достојно вашем имену одговара.
Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.
Помолимо се милостноме Богу, који је своју благодат над нама не једном показао у крвавим сраженијама, пак ће исти великиј и праведни Бог опет своју милост над својим вјерним и њега љубећим синовима показати. Спомените Бога са мном заједно, који ви је вазда помагао, пак ће и сад.
9. септембар 1796.
churchil
Početnik
- Poruka
- 6
diretore:
A što ti je Milov sajt merodavan, auuuuuuu!
ancika
Iskusan
- Poruka
- 5.441
Samo da znate- Igracina je i Drinjaca i Diocles!!! Igracina je zapoceo temu "Dogodilo se na danasnji dan", a sad tamo pise da ju je zapoceo DRINJACA istog datuma!!!
- Poruka
- 32
igracina:
Primitivna seljacino,
ti pripadas jednom soju i rasi kojoj nije mestu u Evropi a ni na svetu ovome. Dobro, ne treba preterivati, mozda bi vi zelenobrada gamad, crnih ociju, crne puti, pljosnatog potiljka i kukastog nosa i pr. visine 2.00 (tipicno za brdjane) mogli da se sprijateljite sa onim indignioznim ljudima u amazonskoj prasumi.
Treba vas poslati sve u koncentracioni logor da se svet i izmucena Srbija oslobodi pretnje i primitivizma i odvratnih monstruoznih parazita i da ne ostane nijedan "nashljednik".
Da Bog da imao 10 kcerki i nijednog sina. Najgora kletva za brdjanina, ha ha ha!
ancika
Iskusan
- Poruka
- 5.441
BEZ KLETVI MOLICU!!!! Jeste igracina skroz bezvezan lik, ali ipak nije zasluzio da ga kunemo!!!
AntunTun
Veoma poznat
- Poruka
- 10.854
ja mislim da je to jako bitno.....hahaha
- Poruka
- 67
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.554
Čoječe, jesi li ti pri sebi?
Poslijednja poruka 2005. godine, ti odgovaraš sada na još stariju?
Kako ti pratiš sve ove teme?
Nije valjda da na svoj komp pišeš spisak svih foruma i naslova tema koje si otvorio po njima?
Vlatko Cimbaljevic
Početnik
- Poruka
- 1
EVO GA JOS JEDAN NOVOPECENI CRNOGORAC KOJI UMISLJA DA JE PAMETNIJI OD NJEGOSA
yugo 45
Ističe se
- Poruka
- 2.819
unfuckablescorpio
Zainteresovan član
- Poruka
- 272
Константин Јозеф Јиречек (Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) је био аустријски историчар, чешког порекла. Свој рад посветио је изучавању прошлости балканских народа. У свом делу "Историја Срба" ( Geschichte des Serben ), у чевртој глави под називом "Дукљански краљеви и велики жупани Рашке у борби против Византије у 11 и 12 веку", у другом пасусу пише:" Код Срба је у то доба било два средишта са две династије. Једна је кућа Стефана Војислава, владала у Приморју у покрајинама Дукљи, Травунији и Захумљу. Како је ова област успешно одбила нападаје Византинаца, постала је она, у 11. веку прва народна сила. У унутрашњости, у некадашњој земљи првобитних Срба, владала је друга лоза која је, од краја 11. века, својим непрекидним нападајима на Грке бацила потпуно у засенак владаоце у Приморју, те их је пред крај 12. века, сасвим потиснула и у Дукљи."
Тешко да је аустријски историчар, уз то припадник германске историјске школе, могао да пише нешто о српском етничком простору, уколико то стварно није истина, нарочито ако се узме у обзир да Јиречек у својим делима преувеличава значај латинске цркве у средњевековној Србији ( моје мишљење ).
У уводу наведеног дела, бечко издање из 1911. године, Јиречек пише на крају другог пасуса:" Српски ратови за ослобођење створили су две нове српске државе, данашње краљевине Србију и Црну Гору."
У узгред на подсетим
Дукљане нечег у вези надбискупа барског ( iz vikipedije ) ""U 11. vijeku osnovana je nadbiskupija u Baru (Antibarum), i nadbiskup joj se naziva archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae . Njegova se mitropolitska vlast, prema buli pape Aleksandra II od 18/3. 1067. širila po dukljanskoj, kotorskoj, palačkoj, svačkoj, skadarskoj, drivaskoj, pilotskoj, srpskoj ili raškoj, bosanskoj i travunskoj biskupiji. Ne zna se sigurno kada su dukljansko-barski nadbiskupi postali srpski primasi. Utvrđeno je da se od 16. vijeka nesmetano nazivaju Serbiae primas i totius regni Serviae primas . Na molbu dukljansko-barskog nadbiskupa Milinovića papa Lav XIII mu je 7/3. 1902. izričito odobrio da se tim nazivom i dalje služi.
Зашто ли се надбискуп барски на назва пвосвештеником дукљанског или милогорског народа? Знају браћа, коју пече српска крв, зашто, добро знају.
Тешко да је аустријски историчар, уз то припадник германске историјске школе, могао да пише нешто о српском етничком простору, уколико то стварно није истина, нарочито ако се узме у обзир да Јиречек у својим делима преувеличава значај латинске цркве у средњевековној Србији ( моје мишљење ).
У уводу наведеног дела, бечко издање из 1911. године, Јиречек пише на крају другог пасуса:" Српски ратови за ослобођење створили су две нове српске државе, данашње краљевине Србију и Црну Гору."
У узгред на подсетим
Дукљане нечег у вези надбискупа барског ( iz vikipedije ) ""U 11. vijeku osnovana je nadbiskupija u Baru (Antibarum), i nadbiskup joj se naziva archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae . Njegova se mitropolitska vlast, prema buli pape Aleksandra II od 18/3. 1067. širila po dukljanskoj, kotorskoj, palačkoj, svačkoj, skadarskoj, drivaskoj, pilotskoj, srpskoj ili raškoj, bosanskoj i travunskoj biskupiji. Ne zna se sigurno kada su dukljansko-barski nadbiskupi postali srpski primasi. Utvrđeno je da se od 16. vijeka nesmetano nazivaju Serbiae primas i totius regni Serviae primas . Na molbu dukljansko-barskog nadbiskupa Milinovića papa Lav XIII mu je 7/3. 1902. izričito odobrio da se tim nazivom i dalje služi.Зашто ли се надбискуп барски на назва пвосвештеником дукљанског или милогорског народа? Знају браћа, коју пече српска крв, зашто, добро знају.
Slične teme
