Априлски рат

[Khal Drogo]

 

[Gruban]

Nemci su prema njihovim izvorima,u Aprilskom ratu izgubili mislim oko 90 ljudi.

 

[Лекизан]

Фотографија бомбардовања Задра у Априлском рату, снимљена са једног од југословенских бомбардера који су учествовали у нападу.

Осмог и деветог априла 1941. године, самостална 81. ваздухопловна група Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, опремљена тромоторним бомбардерима „савоја-маркети СМ.79“ и базирана на аеродрому Ортијеш код Мостара, је неколико пута бомбардовала Задар (овај град је од 1918. године, па све до Другог светског рата, био под италијанском влашћу), притом не претрпевши никакве губитке. Фотографија коју видите је снимљена пре 82 године, приликом најуспешнијег напада, који се одиграо око поднева 9. априла 1941. године. На њој се јасно могу видети места у задарској луци где су пале бомбе, као и пожари које су експлозије авионских бомби изазвале у граду. Том приликом, југословенски бомбардери су уништили складиште муниције, а погодили су и електричну централу и морнарички арсенал.

Aleksandar Ivanov​

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 82 године, 10.априла 1941.године армија нацистичке Њемачке је ушла у Загреб. Исти дан је проглашена Независна држава Хрватска, монструм творевина у којој ће бити извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, по монструозности егзекуција никад забиљеженој у свјетској историји.
Да се подсјетимо како су у Загребу дочекали њемачке нацисте

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 83 године, 6.априла 1941.године силе осовине, нацистичка Њемачка, фашистичка Италија и Мађаеска извршиле су агресију на краљевину Југославију и кренуле са кажњавањем једног поносног народа.
Истог дана у склопу операције "одмазда" почело је брутално бомбардовања Београда. За четири дана бестијалног разарања Београда, погинуло је више од 2.000 становника Београда, порушено је 627 зграда, а оштећено преко 1.600 зграда.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 84 године, 6.априла 1941.године силе осовине, нацистичка Њемачка, фашистичка Италија и Мађаеска извршиле су агресију на краљевину Југославију и кренуле са кажњавањем једног поносног народа.
Истог дана у склопу операције "одмазда" почело је брутално бомбардовања Београда. За четири дана бестијалног разарања Београда, погинуло је више од 2.000 становника Београда, порушено је 627 зграда, а оштећено преко 1.600 зграда.

Рат и напад на Југославију највјероватније није био планиран, барем не у том моменту,мада је тешко рећи да ли другачијим слиједом догађаја не би дошло до комадања Југославије.

Повод нападу у удруженом лочиначком подухвату нацистичко-фашистичких ниткова бјеше пуч у Југославији 27.марта 1941.године, праћен револтом у српским градовима због ранијег приступања Југославије тројном пакту.
Истина, ми немамо право бити строгим према самим улчесницима демонстрација, прорадио је српски понос, осјећај патриотизма, гњев због приклањања онима који су међу Србљем по најгорем упамћени.

Но када су у питању преврат и пуч, глупо би било бити благонаклоним према коловођама пуча који су на таласу револта и гњева народа узурпирали власт и полуге моћи у земљи. Бјеше у историји војних пучева подоста, и ту је важна водиља, водиља може бити патриозизам, родољубље и осјећај дужности према земљи да збаце оне који воде земљу у пропаст а могу бити личне амбиције и гола тежња за моћи и власти. У тој нашој несрећној епизоди превладала је је друга опција, Боривоју Мирковићу, Душану Симовићу и дружини водиља бејаху болесне амбиције, узурпирати власт и моћ, каријеристи који ће се у наредним данима показати недораслим изазовима пред којима се нашла земља, комбинација неспособности и кукавичлука.
Британци су кроз пропаганду маестрално злоупотребили српски понос и патриотизам за своје циљеве и интересе.

И када се збори о том мартовском пучу и априлском рату, често би код обраде историје важна била идеолошка позадина, ту је у периоду након другог свјетског рата важно било само рђаво писати и зборити о краљевини Југославији, важно је било нагласити како та творевина бјеше трула, свакој одлуци се давала рђава конотација, истицала се неспособност војске, са друге стране КП је тежила себи приписати заслуге због демонстрација, па и како је то пореметило Хитлерове планове и одложило напад на Совјетски Савез и одлучило исход рата.

Ово задње не само што није тачно, него је и будаласто тумачење. Напад на Совјетски Савез је и прије пуча, већ у марту а могуће и раније, планиран за крај јуна, њемачко ангажовање на задатку кажњавања Југославије једног броја офензивно употребљивих трупа, орприлике око 1/10 оперативних ефектива (ПС; Њемачка је још у прољеће 1940-е имала мобилисаних 5,5 милиона војника, од чега за офензивне операције употребљивих око 4 милиона војника) није пореметило њемачке планове. Напротив, гњев у Њемачкој због пуча и народног револта бјеше искључиво јер је њихова штампа дала велики значај потписивању тог пакта приказујући то гестом пријатељства двеју нација.

И сада се показало да расположење народа Југославије, заправо само српског народа, јер ће се показати касније како ће хрватски дочекивати нацисте, није у складу како је Гебелсова машинерија приказала (а нацисти су много држали до пропаганде), и то је заправо једини разлог гњева.
На другој страни профитирали су јер су поред око 680.000 већ раније планираних њемачких трупа ангажованих истог дана 6.априла током напада на Грчку, могли кроз операције искалити, оно да осјете рат, барем још нешто тих војних ефектива, око 337.000 које су ангажовали током кажњавања Југославије и српског народа. И те непланиране војне ефективе боље припремити за оно што слиједи, напад на Совјетски Савез који је, како написах, планиран за крај јуна те године.

Када је у питању војска краљевине Југославије, она за тај рат није била спремна. Имали смо на бројним фронтовима примјере херојства и пожртовања српске војске, борили су се против технолошки предоминантног непријатеља колико је било могуће у тим околностима. Но та хетерогена војска бјеше ровита, поткопавана изнутра, припадници хрватског народа су одбијали да се боре, некад се и приклањали окупатору, поткопавана и од неких идеолошких дружина, у таквим околностима борба против најјаче ратне машинерије какву је свијет видио бјеше унапријед осуђена на катастрофу.

 

[Khal Drogo]

 

[Лекизан]

Пре 84 године, ујутрy 6. априла 1941, немачка авијација је започела бомбардовање Београда, које је трајало два дана, и у коме је убијено око 2500 људи. Циљ разарања престонице Краљевине Југославије, које је наредио лично Хитлер, није био војни, већ да се убије што више цивилног становништва и уништава културно благо српског народа.

Пилоти 6. ловачког пука Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, под командом потпуковника Божидара Костића, херојски су се супротставили нацистичким хордама. Упркос надмоћи коју су Немци имали у бројности и квалитету летелица и ратном искуству својих посада, југословенски пилоти-ловци су у ваздушним борбама над Београдом 6. и 7. априла 1941. године постигли изванредан успех, а њихово јунаштво је спасило животе стотинама, aко не и хиљадама Београђана, јер би број жртава био знатно већи да је Луфтвафе могла да неометано уништава град. Услед дејстава југословенских ловаца и противавионске артиљерије, Немци су над Београдом изгубили преко 40 авиона.

У ваздушним борбама изнад Београда 6. и 7. априла 1941. године славно су погинула десеторица југословенских пилота из 6. ловачког пука, и један из 2. ловачког пука. Вечна слава јунацима!

На слици је споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941, који се налази на Земунском кеју. Подигнут је 1997. године, и дело је вајара Миодрага Живковића.
(Фотографија је преузета са:

https://flic.kr/p/2azwSqR

)

 

[Лекизан]

''Рат je смртно погодио оно што je представљало понос главног града. Кнез Михаилова, улица позоришта где je омладина волела да шврља, сада je гробље зграда, поломљених дућана, где даске посвуда препокривају разваљене излоге, a зјапеће рупе попуњене су до изнад врха. Рушевине још скривају цветне леје на Теразијама, умртвљено поље изненадно створеним јамама, куће без зидова, овде онде нагореле рушевине, неки развальен намештај, неки искривљени кревет стоји обешен на поцрнелој греди. Краљевски двор je срушен, у исто време ка'д и монархија Карађорђевића. Цело једно крило je разорено те ce je висока бела купола сручила, безоблична, на рушевине. Кварт у коме су се налазила министарства више не постоји, а оно што није било разорено, изгорело ie међу зидинама. Изгорело je и Министарство унутрашњих послова. Жељезничка станица je била нападнута обрушавајућим се штукама. Испред рушевина, једна неексплодира'на бомба од 1.000 килограма упечатљиво делује својом црном гвожђуријом, и подсећа на неко чудно дућанче. На раскрсници на Славији није остала ни једна кућа, само брдашца камења, црепа и земље као после неког земљотреса. Један отвор од 30 метара крвари у Карађорђевом парку: једна бомба je пала на склониште. Али у Београду све je рушевина за онога који je познавао раније Београд: рушевине су улице које воде ка Дунаву, у рушевинама je сиротињски и јеврејски кварт, рушевина je ка'сарна крал>еве гарде.
— Из даљине, не изгледа сувише разорено, говорио ми je Паркер; али из даљине се често види погрешно.
Ватра са небеса поштедела je само једну зграду. Албанија, последња реч југословенске архитектуре, здање од 13 спратова у центру града, понос београђана, и дворац Принца' Павла, бившег регента Југославије.''

Рене Симинен: ''Како сам видео Београд'', у: Бомбардовања Београда, 1941-1944, Историјски архив Београда, Београд, 1975, стр. 30.

На сл: - Између два налета непријатељских авиона мајка иотац са по једним дететом напуштају свој дом у Булевару краља Александра, ИСТОРИЈСКИ АРХИВ БЕОГРАДА

- Раскрчавање рушевина на Теразијама после бомбардовања 1941. године. Лево познате радње "Мајна", "Смејкал" и "Акра", на улазу у Нушићеву улицу, ИСТОРИЈСКИ АРХИВ БЕОГРАДА

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]