- Poruka
- 388.606
Grčka reč apokalipsa (Ἀποκάλυψις) u bukvalnom prevodu znači podizanje vela ili otkrivanje. U hrišćanskoj tradiciji vezuje se za Sveto pismo, Novi zavet i Knjigu otkrovenja, poznatu i kao Otkrivenje svetoga Jovana bogoslova. U njoj se, između ostalog, govori o drugom Hristovom dolasku i njegovom suđenju pravednicima i grešnicima. Teška vremena, strah od nepoznatog, prirodne katastrofe, ali i one koje je izazivao čovek, u prošlosti su, očima hrišćana, viđeni kao najava Hristovog dolaska, pa čak i kao smak sveta i propast čovečanstva. Otuda reč „apokalipsa” danas uglavnom oznavača upravo taj konačni kraj.Apokalipšsa je bila ispiracija mnogim umetnicima pa i slikariuma..
Nekoliko primera
Džon Martin, Veliki dan njegovog gneva, 1851-1853.
Apokalipsa je bila velika inspiracija engleskom romantičaru Džonu Martinu. Pored svih mitoloških i biblijskih scena, on je slikao i značajne istorijske događaje prouzrokovane prirodnim katastrofama. Na njegovim slikama dominirala je priroda – pomračeno nebo, razjareno more, bukteći požari i druge stihije, dok je čovek predstavljan kao minijaturna figura, čime je umetnik simbolično potcrtavao ljudsku nemoć. Slika Veliki dan njegovog gneva, poznata i kao Kraj sveta je takođe deo triptiha Strašni sud koji čine tri ulja na platnu: Ravnice raja, Strašni sud i ova slika. Na njoj je prikazana kulminacija oluje, zemljotresa i vulkanske erupcije, a grupe ljudi se survavaju u beskonačni mračni ambis. Slika se čuva u Tejt Britaniji u Londonu.
Ludvig Mejdner, Apokaliptični grad (Apokaliptični pejzaž), 1913.g
Mejdner, nemački slikar ekspresionizma, bio je poznat po svojim apokaliptičnim pejzažima nastalim u doba Prvog svetskog rata, ali pre ikakvih ratnih razaranja, što se često navodi kao zanimljivost. Njegovi apokaliptični pejzaži nisu apstraktni, religiozni ili spiritualni po značenju, već predstavljaju realnu, urbanu sredinu iako su po formi gotovo apstraktni, izlomljenih oblika i ekspresivnih boja koje na ovoj slici iz 1913. godine (koja se čuva u Vestfalskom muzeju umetnosti i kulturne istorije u Minsteru) vidimo i u vidu vatrometa. Grad je prikazan u noći, kao dinamičan, ali bez ljudi, te deluje kao da umetnik predoseća da će se nešto desiti.
Majkl Kerbou, Dolina tuge, pre 2015.g
Zabrinutost savremenog čoveka za opstanak planete, drastične klimatske promene, zagađenja izazvana industrijom i saobraćajem, sve učestalije pandemije, dospela je i do glavnih motiva pojedinih umetnika. Jedan od njih je Majkl Kerbou, koji, kako sam kaže, stvara umetnost koja istražuje naš odnos prema okruženju i upozorava na moguće posledice. Na njegovim slikama čest motiv je znak sa natpisom „Više” (engl. More) umesto imena brenda, ali sa prepoznatljivim dizajnom, kao kritika konzumerizma i simbol nepotrebnih stvari koje se gomilaju. Takva je i slika Dolina tuge, koju je umetnik naslikao kao kritiku kapitalizma, a reinterpretirajući osunčani i egzotični pejzaž Dolina Svetog Tomasa, Jamajka Frederika Edvina Čerča iz 1867. godine. Na slici se pored prepunog auto-puta pružaju nepregledna brda otpada koji, iako obasjan suncem, zagađuje okolinu. Svojim delima ovaj umetnik ukazuje na realne ekološke probleme, ne bi li probudio svest posmatrača, ali i potrošača.
(ana samardzić/wikipedija))
Nekoliko primera
Džon Martin, Veliki dan njegovog gneva, 1851-1853.
Apokalipsa je bila velika inspiracija engleskom romantičaru Džonu Martinu. Pored svih mitoloških i biblijskih scena, on je slikao i značajne istorijske događaje prouzrokovane prirodnim katastrofama. Na njegovim slikama dominirala je priroda – pomračeno nebo, razjareno more, bukteći požari i druge stihije, dok je čovek predstavljan kao minijaturna figura, čime je umetnik simbolično potcrtavao ljudsku nemoć. Slika Veliki dan njegovog gneva, poznata i kao Kraj sveta je takođe deo triptiha Strašni sud koji čine tri ulja na platnu: Ravnice raja, Strašni sud i ova slika. Na njoj je prikazana kulminacija oluje, zemljotresa i vulkanske erupcije, a grupe ljudi se survavaju u beskonačni mračni ambis. Slika se čuva u Tejt Britaniji u Londonu.
Ludvig Mejdner, Apokaliptični grad (Apokaliptični pejzaž), 1913.g
Mejdner, nemački slikar ekspresionizma, bio je poznat po svojim apokaliptičnim pejzažima nastalim u doba Prvog svetskog rata, ali pre ikakvih ratnih razaranja, što se često navodi kao zanimljivost. Njegovi apokaliptični pejzaži nisu apstraktni, religiozni ili spiritualni po značenju, već predstavljaju realnu, urbanu sredinu iako su po formi gotovo apstraktni, izlomljenih oblika i ekspresivnih boja koje na ovoj slici iz 1913. godine (koja se čuva u Vestfalskom muzeju umetnosti i kulturne istorije u Minsteru) vidimo i u vidu vatrometa. Grad je prikazan u noći, kao dinamičan, ali bez ljudi, te deluje kao da umetnik predoseća da će se nešto desiti.
Majkl Kerbou, Dolina tuge, pre 2015.g
Zabrinutost savremenog čoveka za opstanak planete, drastične klimatske promene, zagađenja izazvana industrijom i saobraćajem, sve učestalije pandemije, dospela je i do glavnih motiva pojedinih umetnika. Jedan od njih je Majkl Kerbou, koji, kako sam kaže, stvara umetnost koja istražuje naš odnos prema okruženju i upozorava na moguće posledice. Na njegovim slikama čest motiv je znak sa natpisom „Više” (engl. More) umesto imena brenda, ali sa prepoznatljivim dizajnom, kao kritika konzumerizma i simbol nepotrebnih stvari koje se gomilaju. Takva je i slika Dolina tuge, koju je umetnik naslikao kao kritiku kapitalizma, a reinterpretirajući osunčani i egzotični pejzaž Dolina Svetog Tomasa, Jamajka Frederika Edvina Čerča iz 1867. godine. Na slici se pored prepunog auto-puta pružaju nepregledna brda otpada koji, iako obasjan suncem, zagađuje okolinu. Svojim delima ovaj umetnik ukazuje na realne ekološke probleme, ne bi li probudio svest posmatrača, ali i potrošača.
(ana samardzić/wikipedija))
