Hej, da se razumemo, ja "branim" ovde SVOJ STAV koji se zasniva na cinjenicama da postoje roditelji koji u situacijama kada nemaju izbora i moraju da vode decu sa sobom u restoran ( ili slicno mesto ) - korektivno i vaspitno deluju, ne sede skrstenih ruku i gledaju, ali jednostavno iz nekih DETETOVIH razloga to TADA NE DELUJE!!! Dakle, roditelji nisu imali izbora, jako im je neprijatna situacija, ali mere ne pomazu, jer je DETE iz nekih razloga "podivljalo". Ironicno je to sto tada okolina IMA razumevanja, jer IMA OPRAVDANJE, a kada to nije tako, okolina OSUDJUJE, jer su im opravdanja ( razlozi ) NEPOZNATI!
Iskustveno govoreci, moja devojcica je vristala u sred marketa, kada nisam htela da joj kupim bombone. Prodavacica i svi prisutni su to komentarisali na svoj nacin i gledali me kao da sam "vestica" ( verovatno su ocekivali da joj ipak kupim bombone, da bi ona prestala da vristi, sto ja nisam ucinila ). Ono sto sam ja uradila - ostavila sam punu korpu na kasi, izvela je napolje i pokusala recima da objasnim zasto ne moze da dobije bombone. Kad se smirila, vratile smo se unutra ( da nastavim nabavku namirnica ), ona je ponovo uradila isto ( ali sad zbog zvaka ). Ljudi su opet negodovali.... A nikako ne bih rekla da je razmazeno dete, jer su nase finansijske mogucnosti veoma skromne i niposto ne dobija uvek ono sto joj se prohte. Ko ce znati odakle joj "bubice" bas u tom momentu!?
Dakle, ja sam uradila sve sto sam mogla i sto je shodno mojim licnim uverenjima, ali to nije delovalo u tom trenutku ( cesto IMA efekta! ). Ali, sigurno necu napustiti market i ostati bez namirnica koje treba da joj spremim da jede, samo zato sto se ona nedolicno ponasa i sto okolina to ne moze da "podnese", jer mnogo mi je vaznije da ona ruca, nego tih pola sata neprihvatanja okoline.
Ne znam sta bih jos dodala, da budem jasnija!?
. dete sam uvek vaspitavala kod kuce... 
... moras i da klecis na kukuruzu... i jos nesto - decu vise da ne vodis u restoran... :wink: 
.