Aparati za espresso i kafa uopšte

[Neozbiljni pesimista]

Volim kafu da pijem, to mi je neka vrsta hedonizma.
Volim domaću, volim i dobar esspreso da popijem, nes takođe...

Kod kuće, pored domaće koju pijem svakog jutra, obično popodne zveknem nes ili ovu iz Dolce Gusto aparata.
Sad pošto je leto, preferiram hladan nes, u koji dodam kuglu sladoleda od vanile i ukrasim šlagom.

Što se tiče Dolce Gusto kafa, isprobao sam većinu, a za sada su moji favoriti Cortado, Latte Machiato i Barista.

Imam i moka pot, ali ga u zadnje vreme ređe koristim.

Što se domaće kafe tiče, preferiram Kaficu i Jakobs, mada mi je ubedljivo najbolja Šehar kafa, koju sam kupio u Sarajevu.
To je tucana kafa (iliti kahva), intezivnog ukusa i mirisa, i mnogo mi je krivo što je kod nas nema u prodaji.

Kad sam van kuće, često skoknem na moku u Greenet.

 

[Kamael]

Najbolja i najprirodnija kafa je domaca, neki je zovu turska ali nije turska vec etiopska.

Stotinama godina Etiopija je bila jedino mesto koje je znalo za blagodeti crnog napitka. Tek u XV veku Arapi su uvideli šta propuštaju i počeli su da gaje ovu biljku.

Ako etiopsku kafu zovemo turskom, onda bi i espreso trebalo zvati italijanskom, iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj.