Pa niko ne želi ni da umre, ali da li to znači da možeš izjaviti da ćeš da begaš prva kada dođe prirodna smrt? Dobro, ovu tvoju izjavu da bi pobegla mogu da razumem jer si žensko, ti i ne treba da ratuješ, ali ne mogu da razumem kako možeš da naređuješ svojim sinovima da se popišaju na grobove svojih predaka, da beže i da pljunu na istoriju svoje Otadžbine, da ostave na cedilu svoje komšije, rodbinu, žene, decu...
Što se tiče samog rata kao fenomena, on je u korenu ljudske prirode i svih prirodnih zakona. To ne znači da je rat po prirodi dobar, već je jednostavno prirodan... borba je u korenu ljudske prirode, a rat mu dođe kao neka sveopšta manifestacija te činjenice. Spiritualista Ošo ima interesantan stav kada kaže da se u ratu oslobađa kolektivna neuroza, vrši se pročišćavanje čovečanstva... upravo zato tokom rata ima mnogo manje samoubistava i psihičkih oboljenja nego za vreme mira. Ne treba voleti rat niti ga ne daj bože prizivati, ali ne treba ni bežati od njega kada zakuca na vrata. Tada je situacija ili ćeš se boriti i pobediti ili ćeš biti pobeđen i uništen.
Zbog čega se plašiti rata... da li bi mogla da pojasniš?
Покушаваш да оправдаш ратовање као нешто природно и самим тим ваљда оправдано. Јер полазиш априoри од става да је све што је природно исправно? Епа није. Природа је далеко од нечег што би било оправдано само по себи. Природа је демонска творевина које се требамо гнушати. Ње и њеног творца. Можда је најбоље природу описао Шопенхауер овим речима:
Ovom svetu, ovom poprištu izmučenih i zaplašenih bića, koja postoje samo tako što jedno drugo proždire, svetu gde svaka zver predstavlja živi grob hiljadama drugih zveri, a njeno samoodržanje jeste lanac mučeničkih smrti, i gde, onda, sa saznanjem raste sposobnost da se oseti bol, sposobnost koja stoga u čoveku dostiže svoj najviši stepen, i dostiže u njemu utoliko viši stepen ukoliko je on inteligentniji - ovom, dakle, svetu hteli su da prilagode sistem optimizma i da njega, ovaj svet, pokažu kao najbolji od svih mogućih svetova.
Али пустимо то и вратимо се конкретно питању рата које си покренуо:
Писао сам о томе на једној другој теми а поновићу и на овој:
"Neka od danas zna ko nije znao da Srbija nije cilim iz usaka, da Kosovo nije svileni jastuk iz brusa, da Srbi znaju za nesto skuplje od glave."
" Pusti sad Obilicu i vranu i pirinac. Sta je to kazi mi tako skupo, skuplje od glave?
Ove recenice se pozivaju na patriotska osecanja, ljubav prema otadzbini, zrtvovanje za istu i slicno. Taj cin zrtvovanja je kroz istoriju uziman za vrlinu nad vrlinama. "Dati zivot za domovinu". "Ima li nesto lepse nego umreti za otazdbinu." i slicno. Takva razmisljanja su toliko naivna i bez osnova da ih mogu opravdati jedino "argumentom sile" koja stoji iza njih, i koja ih namece svima kao nesto vredno.
Ali nikakav argument sile ne bi opet bio dovoljan da tu "vrlinu" provlaci tako dugo. Tako da tu ima mocnijih temelja koji daju zivot besmislici i opravdavaju kako ratovanje tako i zrtvovanje individue u istom.
1) Prosnovni razlog je interes vrste naspram interesa individue. Neko ovde je to izneo rekavsi da mu je vaznija samo glava njegovog deteta. Dakle, VRSTA trazi svoje pravo nad individuom. To ima svoje metafizicke temelje koji ipak i kao takvi nisu ultimativni.
Vrsta je zarobljeni elan vital i ocuvanje vrste je kao cuvanje nekog vira u potoku, potpuno nesvesni samog potoka. Dakle ima nesto skuplje od vrste kao i od individue, a ako bismo uporedjivali vrednost to dvoje individua je metafizicki vrednija, jer probijanje Elan vitala moguce je samo kroz pojedinca, ne kroz mnostvo uspavanih ljudi zarobljenih u vrtlogu inertnosti sto i cini vrstu. Tako da pozivanje na uzvisenost zrtvavanja za vrstu nema mnogo osnova.
2) Drugi razlog je praktican. Ili ako susedno pleme napadne njegovo pleme sa ciljem da opljacka, ubije , odvede u ropstvo. onda je "patriotizam" zapravo motiv samodrzanja samog zivota. Ili ubij da ne budes ubijen. Kao takav on ima opravdanja. Medjutim tu dolayimo dolazimo do onog problematicnog.
Na ovim opravdanim temeljima opstanka sada su razne drustvene parazitarne grupe zarad ocuvanja svojih privilegija, pretvorili "zrtvovanje za otadzbinu" u "zrtvavanje za bazen nekog VIP na vlasti. Za uvecanje necijeg bogastva. I taj cilj argumentom sile proglasili su za vrlinu. I sto je najgore ljudi nasedaju. Mada pitanje je da li stvarno nasedaju na to? Prilikom svakog jurisa u besmislenim ratovima postoje oni koji stoje u pozadini i ubijaju one koji se okrenu na suprotnu stranu. To je najbolje iskazano u ovim recima Milosa Obrenovica.
"Ako neko jurisa , moze da pogine ali moze i da ostane, ali onaj ko ne jurisa poginuce sigurno od moje ruke".
Tako da nema tu mnogo junastva. Sve se svodi na silu i prinudu a nijedna ideja, pogotovu ako je vestacka i nametnuta, ne moze da pobedi osnovne instikte samoodorzanja i intuiciju da je svet objekata idealan a da je ljudska individua staniste apsolutnog duha, da se sekundarno ne moze predpostaviti primarnom.Da se prednost bitisanja ne moze tako lako zrtvovati za materijalisticke banalnosti. Da ratovi koji nisu apsolutno nuzni i nametnuti nemaju opravdanja.
Gradnja kula od karata jeste upravo to. A gradnja onoga sto naslucujemo u sebi a sto ne nastaje niti nestaje, cilj je koji treba postaviti na pijedestal vrednosti nad vrednostima.
