Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni!

[Guru 42]

Tz. "crveni hrvati" ne postoje, niti su ikad postojali na prostorima za koje pribacuješ.

Ja sam samo pokušao reći istinu, kako sam je ja vidio tih godina, bez emocija i navijanja za bilo koga.

Ako bi se svi potrudili da kažu i napišu istinu, mnogo prije bi došlo do pomirenja i da ta dva naroda već jednom zakopaju svoje ratne sjekire.
To sve zbog mladih generacija, da njih ne opterećujemo sa tragedijama i zločinima iz prošlosti.
Bolje bi bilo za sve.

.. зато што смо закопали ратне секире '918- е и '945- е,' зато нам се то и дешава, а питам Ја тебе докле ћемо да праштамо????? јел' кад направе нови покољ?!

 

[Guru 42]

Sve mu verujemo. Nedostaje vam klanje jel da? Pa pokušavate da ne glumite ustaše.

.. ма какви, имаће више меса за покатоличавање, мало им је ових што су преостали...

 

[Guru 42]

s kojom rukom brišeš koji papir koristiš

.. уопште не користи папир, црта по зидовима, као крапински човек...

 

[Guru 42]

Violeta, troslojni za frajere koji znaju što hoće..

.. фрајери су побегли у турцију, јоште пре двеста година...

 

[Guru 42]

Ja mislim, da je jedini razlika između njih što tačno taj Židov, Turčin i protestant vole pare više od svog obraza.

.. Ја кад' сам то написао, о'ма сам добио жути коортон!! !!!

 

[Guru 42]

jel ikome nakon ovakvih 170 strana i dalje u glavi pitanje zašto se juga raspala?
nebitno, bili vi hrvati ili srbi..
ja kad ovo čitam, stvarno sam sretan šta sa vama ne djelim zemlju, šta mi nisi vozač u busu, šta mi nećeš porodit dijete.. što dalje to bolje.
znam, osjećaji su obostrani

.. драго ми је да са острашћеним острохунгарским и гитлеровим савезницима не делим државу...

 

[Guru 42]

A da ti podastreš koji argument za svoje bajkovite tvrdnje? "Najvjerniji Hitlerovi saveznici" činili su zajedno jedva 50.000 ljudi. Uvijek ima maloumnika koji se diče neim čega bi se trebalo sramiti. Takvih ima i u Hrvatskoj, i u Mađarskoj, i u Njemačkoj, i u Izraelu, i u SRBIJI. A tebi, ako ti zid paše, izvoli pa ga zidaj!

.. за оних педесет хиљада си слагао и то дебело!!!!

 

[Guru 42]

.. doveo ustaskog emigranta na mesto ministra odbrane, srusio spomenike NOB-a, dobio milione od ustaske emigracije, naredio ubistvo hiljada srpskih civila i etnicko ciscenje preostalih, dakle praksa pokazuje da je ustasa nista manje od Pavelica

.. ма није то ништа, то су тековине њиног антиногфашизма...

 

[Guru 42]

USA je hrvate i bracu im shiptare pustila da idu zajedno u paketu!

.. и то за шта... за кило' белог...

 

[Guru 42]

hm,
u koje vrijeme amerika radi zaokret u politici sa srbijom?

.. у време кад, тамо, неки схвате да могу да допуне џепни баџет, дал' је бело или шушка није битно...

 

[piciginx]

.. зато што смо закопали ратне секире '918- е и '945- е,' зато нам се то и дешава, а питам Ја тебе докле ћемо да праштамо????? јел' кад направе нови покољ?!

.. ма какви, имаће више меса за покатоличавање, мало им је ових што су преостали...

.. уопште не користи папир, црта по зидовима, као крапински човек...

.. фрајери су побегли у турцију, јоште пре двеста година...

.. Ја кад' сам то написао, о'ма сам добио жути коортон!! !!!

.. драго ми је да са острашћеним острохунгарским и гитлеровим савезницима не делим државу...

.. за оних педесет хиљада си слагао и то дебело!!!!

.. ма није то ништа, то су тековине њиног антиногфашизма...

.. и то за шта... за кило' белог...

.. у време кад, тамо, неки схвате да могу да допуне џепни баџет, дал' је бело или шушка није битно...

...gle malu voćku poslije kiše puna je kapi pa se njiše...

 

[Лулница]

Судије у Хашком трибуналу након ослобађајућих пресуда!

 

[Nikola Šubić Zrinski]

Судије у Хашком трибуналу након ослобађајућих пресуда!

Meron i Potar.

 

[korpula]

Tema se vidim potrošila....
No Gotovina i markač su oslobođeni.Haag ih je oslobodio svake krivnje kao i cijeli Domovinski rat.Bilo je pojedinačnih zločina i svi takvi trebaju odgovarati.
No ne može u granicama Hrvatske postojati nikakava druga kvazidržava sa drugim pravima...
Hrvatima svašta možeš napraviti i reći ali ne diraj u njegovu njivu, šljivu i zemlju.
Možda bi susjedi trebali sami provesti po dva , tri mjeseca u skloništima kao Vukovarci dok im granate padaju po glavi punih 3 mjeseca.

Inače ne može gost u mojoj kući biti domaćin..ograditi se, dovesti velikog i nasilnog starijeg brata a da ja šutim i trpim u svome...samo zato jer neću život u zajednici nego odvojen prostor.
Ne može zbog npr. većinskog hrvatskog stanovništva u nekom selu u Vojvodini to biti Hrvatska kao što to Srbija ne može biti u granicama tuđe države jer pazi u tom selu žive srbi.
Kada to shvatite ...shvatiti ćete i hrvate.žao nam je zbog svih odbjeglih ali nisu trebali gađati granatama i raketama centar Zagreba, HNK.Koja je granata doletjkela u Beograd sa hrvatske strane ? Niti jedna,
Gost je gost pa ako mu ne paše u domaćinovoj kući zna gdje su vrata.
Iako je sve ovo jako žalosno i rat nema opravdanja...ponekad ljudi dobe što traže kada posegnu za tuđim.
Škoro je to lijepo opjevao u U mom dvorištu.

 

[korpula]

Hrvat se ne bori da što otme kome,
čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini i najteži dani
i Bog i pravda na njegovoj su strani.
A kuda će Srbin - zar da se dade
putu, na kom nema zakona ni pravde?
Jovan Jovanović Zmaj.

Ne može nigdje gost biti gazda ..u tuđoj državi u tuđoj kući.

Nigdje to ne prolazi.
Svatko se ima pravo braniti i sav teritorij u granicama svoje države imati pod kontrolom
Političkom i vojnom...Hrvatska nije Bliski Istok a hrvati nisu palestinci.
Zato su Gotovina i Markač oslobođeni.
Pojedinačnih je zločina bilo ali nisu generali odgovorni za to.
Postoje snimke gdje vojska Krajine gazi svoje sa tenkovima, preko djece i staraca...snimek stranih izvjestitelja, srpskih .
Tko će za to odgovarati..isto hrvati ?
Hrvatu svašta možeš reći i učiniti ali ne diraj mu njegovu njivu, šljivu i pusti ga da živi na miru.
Granate su padale po Vukovaru, Osijeku, Vinkovcima i Gospiću ..ne po Negotinu, Nišu i Beogradu.
tamo ljudi nisu sjedili po podrumima i skloništima u strahu od jugo vojske.
Pokušajte biti realni.
Pravda je uvijek spora ali dostižna...a sad bi se svi trebali okrenuti svojim problemima i ekonomiji.

 

[Orion ST]

.. за оних педесет хиљада си слагао и то дебело!!!!

Dokaži, ako možeš.

 

[Guru 42]

Dokaži, ako možeš.

.. цела држава је била усташка...

 

[gemiza]

hm,
u koje vrijeme amerika radi zaokret u politici sa srbijom?

poslije sravnjavanja sa zemljom vukovara i zločina nad zarobljenicima, te napada na dubrovnik. i previše da svjetska sila promjeni stav o nekome

 

[bobanjov]

Сутра велики протест студената против одлука Хашког трибунала

понедељак, 03. децембар 2012.

Београд - Студенти београдских, али и факултета широм Србије, незадовољни одлукама Хашког трибунала, организоваће сутра окупљања широм града који ће се у 13 сати стопити у један масовни студентски протест испред Дома Народне Скупштине. Испред ФПН-а ће се у 10.30 сати окупити студенти политичких наука, ФОН-а, Саобраћајног, Факултета безбедности, Фармације и Више електротехничке, а успут ће покупити студенте Ветерине и Медицине.

- Затим ћемо кренути кроз цео град у шетњу до Скупштине где ћемо се придружити осталим факултетима у протесту због ослобађајућих пресуда Готовини, Маркачу, Харадинају и осталима. На протест долазе организовано и студенти из Ниша, Крагујевца, Новог Сада, Ваљева, Косовске Митровице тако да ће ово бити један од најмасовнијих студентских протеста у последњих неколико деценија - кажу студенти ФПН.

Једна група студената окупиће се испред Правног и одатле кренути у шетњу на протест, друга група ће кренути са Платоа, трећа са Теразија, а студенти Економског факултета одржаће прво у пет до 12 свој мини протест, па ће на Теразијама да се прикључе студентима из Новог Сада, Пољопривредног факултета, Мегатренда и са вишим школама из Земуна у заједничкој шетњи наставиће до Скупштине.

- Студенти неће имати наставу до 12.30 а у нашем протесту ће учествовати и управа и професори Економског факултета. Овде није ствар ко је ког политичког опредељења или ко припада којој организацији већ ствар јединства и указивања целокупној међународној и домаћој јавности да смо врло погођени одлукама које штете нашем народу - кажу на Економском факултету.

(Блиц)

 

[morski covik]

poslije sravnjavanja sa zemljom vukovara i zločina nad zarobljenicima, te napada na dubrovnik. i previše da svjetska sila promjeni stav o nekome

Marijan Gubina kao dječak završio u srpskim logorima: Silili su me da nosim krvava trupla, silovali su mi sestru...
Marijan Gubina iz Vukovara imao je deset godina kada je 1991. zatočen u logoru. Dobio je nebrojeno udaraca, ne zna koliko je puta bio u nesvijesti, a onda su mu dali posao. Točnije, postao je rob čiji je zadatak bio uređivanje dvorišta, sakupljanje smeća, no vrlo skoro su “smeće” postala ljudska tijela.

– Masakrirali bi ih na dvorištu, a onda bi mi kazali da ih odvučem. Kako sam uopće kao dječak mogao vući trupla, ruke su mi se utapale u krvi mojih dojučerašnjih susjeda…

Plakao sam, boljelo me tijelo od udaraca, kako da vam objasnim da sam radije tragao za dijelovima tijela jer mi je njih bilo lakše nositi na hrpu – kazivao nam je 31-godišnji Marijan Gubina, koji je u srpskim koncentracijskim logorima kao desetogodišnjak proveo 260 dana. Puno kasnije napisao je knjigu, pisao ju je kao da se njome spašava od ludila, sve što je proživio uobličio je u roman naslovljen “260 dana”.

Nikog ne osuđuje
Knjiga je predstavljena na Sveučilištu u Zadru, a autor Marijan Gubina malo je govorio o događajima iz logora. Umjesto njegove riječi, čitani su ulomci iz knjige, a Marijan je poručio da danas više nikoga ne mrzi, ne osuđuje, da ne generalizira. Kazao je da mu je drago što su predstavljanje njegove knjige organizirali upravo maloljetni branitelji iz Zadra jer je veliki broj maloljetnih branitelja s njim prošao pakao srbijanskih logora.

– Sve vas pozivam da, prije nego što nekoga osudite, prije nego nekome učinite loše, pročitate moje iskustvo i ne dovedete sebe u napast da činite loše, ni zbog nacionalizma, ni zbog rasizma, vjerskih opredjeljenja, niti čega drugoga. Ja ne osuđujem, ne mrzim. Pitaju me u čemu je “fora”. Nema “fore”. Ljude dijelim na dobre i zle, i ni na koji drugi način – rekao je Gubina.

U knjizi opisuje svaki detalj pakla, sve što je vidio, sva mučenja koja je proživio. U logor je sproveden sa svoje tri sestre, tada u dobi od šest, 12 i 20 godina, te s ocem i majkom.

– Uzalud je majka vrištala da uzmu nju, a ne najstariju kćerku. Emocionalno, to sam doživio najteže jer su moju sestru silovali toliko puta da nisam shvaćao kako je još živa. To su radili ispred svih nas, to su gledali moj otac i moja majka, ja. Samo bi nahrupili i iživljavali se na njoj. Tako je i zatrudnjela. Ona je po tijelu sva izrezana jer su je često vezivali za vrata i “trenirali” bacanje noževa. To su radili i kada je bila u visokom stupnju trudnoće – kazao je Marijan Gubina.

Njegova sestra živi u Osijeku. Dijete koje je rodila danas ima 20 godina, i njezin sin je odgojen, kaže Gubina, da nikoga ne mrzi.

– Nema Srbi – Hrvati. Ima dobro – zlo. Puno je Srba koji nisu mogli gledati kako nas u logoru muče i potajno su nam pomagali, spašavali nas od smrti. Jednoga su tako ubili, šefa straže, koji je pokušao zaštititi mog oca – kazao je Marijan.

Gubina je 1992. godine razmijenjen i vratio se u Osijek, u ratni Osijek. Nakon 260 dana logora, nije ga dočekao spokoj doma. Brinuo je o sestri koja je nakon silovanja rodila, brinuo je o majci jer se otac nakon logora prijavio u Hrvatsku vojsku.

Smrt oca
– Iste te, 1992. godine moj je otac poginuo na bojišnici. Kada sam ga sahranio, mislio sam da ne mogu više. Često sam mislio da ne mogu više. A onda mi se, ‘93. godine, dogodila tragedija, moja osmogodišnja sestra, koju isto tako u logoru, kao šestogodišnjakinju, nisu štedjeli od udaraca, poginula je u prometnoj nesreći. Poginula je pred mojim očima, grlio sam je, želio sam nestati – ispričao nam je Marijan, koji niz godina nije mogao podnijeti teret koji je proživio. Dva puta se pokušao ubiti. Za njega je život počeo tek 2002. godine.

– Te sam godine doživio ljubav. Osjetio sam slobodu, osjetio sam da imam mogućnost izbora, da slobodno mogu odlučiti hoću li mrziti ili će me mržnja ubiti. Učio sam razdvajati emocije od razuma. Sabrao sam se – rekao je Gubina, koji danas sa suprugom i kćerkom živi u Osijeku. Na putu je još jedno dijete. Strah je, kaže, sahranio, no želi da njegova priča obiđe svijet i da se čuje njegova poruka.

LADA KALMETA

Postoji samo dobro i zlo
Nema Srbi – Hrvati. Postoji samo dobro – zlo. Puno je Srba koji nisu mogli gledati kako nas u logoru muče i potajno su nam pomagali, spašavali nas od smrti. Jednoga su tako ubili, šefa straže, koji je pokušao zaštititi mog oca – kazao je Marijan.

 

[Orion ST]

.. зато што смо закопали ратне секире '918- е и '945- е,' зато нам се то и дешава, а питам Ја тебе докле ћемо да праштамо????? јел' кад направе нови покољ?!

Ma kakvi novi pokolji?? Nema razloga da se više kačimo. Podijelili smo se, svatko ima svoje. Što se nas tiče, sad možemo biti u super odnosima sa Srbijom.

 

[Orion ST]

.. ма какви, имаће више меса за покатоличавање, мало им је ових што су преостали...

"Slobodane donesi nam salate,
bit će MESA, klat ćemo Hrvate!"

Zvuči poznato?

 

[Orion ST]

.. цела држава је била усташка...

Lijepo ti daj dokaz. Država jest bila ustaška, jer su njome upravljale ustaše, ali to je nešto sasvim drugo.

 

[Orion ST]

Marijan Gubina kao dječak završio u srpskim logorima: Silili su me da nosim krvava trupla, silovali su mi sestru...
Marijan Gubina iz Vukovara imao je deset godina kada je 1991. zatočen u logoru. Dobio je nebrojeno udaraca, ne zna koliko je puta bio u nesvijesti, a onda su mu dali posao. Točnije, postao je rob čiji je zadatak bio uređivanje dvorišta, sakupljanje smeća, no vrlo skoro su “smeće” postala ljudska tijela.

– Masakrirali bi ih na dvorištu, a onda bi mi kazali da ih odvučem. Kako sam uopće kao dječak mogao vući trupla, ruke su mi se utapale u krvi mojih dojučerašnjih susjeda…

Plakao sam, boljelo me tijelo od udaraca, kako da vam objasnim da sam radije tragao za dijelovima tijela jer mi je njih bilo lakše nositi na hrpu – kazivao nam je 31-godišnji Marijan Gubina, koji je u srpskim koncentracijskim logorima kao desetogodišnjak proveo 260 dana. Puno kasnije napisao je knjigu, pisao ju je kao da se njome spašava od ludila, sve što je proživio uobličio je u roman naslovljen “260 dana”.

Nikog ne osuđuje
Knjiga je predstavljena na Sveučilištu u Zadru, a autor Marijan Gubina malo je govorio o događajima iz logora. Umjesto njegove riječi, čitani su ulomci iz knjige, a Marijan je poručio da danas više nikoga ne mrzi, ne osuđuje, da ne generalizira. Kazao je da mu je drago što su predstavljanje njegove knjige organizirali upravo maloljetni branitelji iz Zadra jer je veliki broj maloljetnih branitelja s njim prošao pakao srbijanskih logora.

– Sve vas pozivam da, prije nego što nekoga osudite, prije nego nekome učinite loše, pročitate moje iskustvo i ne dovedete sebe u napast da činite loše, ni zbog nacionalizma, ni zbog rasizma, vjerskih opredjeljenja, niti čega drugoga. Ja ne osuđujem, ne mrzim. Pitaju me u čemu je “fora”. Nema “fore”. Ljude dijelim na dobre i zle, i ni na koji drugi način – rekao je Gubina.

U knjizi opisuje svaki detalj pakla, sve što je vidio, sva mučenja koja je proživio. U logor je sproveden sa svoje tri sestre, tada u dobi od šest, 12 i 20 godina, te s ocem i majkom.

– Uzalud je majka vrištala da uzmu nju, a ne najstariju kćerku. Emocionalno, to sam doživio najteže jer su moju sestru silovali toliko puta da nisam shvaćao kako je još živa. To su radili ispred svih nas, to su gledali moj otac i moja majka, ja. Samo bi nahrupili i iživljavali se na njoj. Tako je i zatrudnjela. Ona je po tijelu sva izrezana jer su je često vezivali za vrata i “trenirali” bacanje noževa. To su radili i kada je bila u visokom stupnju trudnoće – kazao je Marijan Gubina.

Njegova sestra živi u Osijeku. Dijete koje je rodila danas ima 20 godina, i njezin sin je odgojen, kaže Gubina, da nikoga ne mrzi.

– Nema Srbi – Hrvati. Ima dobro – zlo. Puno je Srba koji nisu mogli gledati kako nas u logoru muče i potajno su nam pomagali, spašavali nas od smrti. Jednoga su tako ubili, šefa straže, koji je pokušao zaštititi mog oca – kazao je Marijan.

Gubina je 1992. godine razmijenjen i vratio se u Osijek, u ratni Osijek. Nakon 260 dana logora, nije ga dočekao spokoj doma. Brinuo je o sestri koja je nakon silovanja rodila, brinuo je o majci jer se otac nakon logora prijavio u Hrvatsku vojsku.

Smrt oca
– Iste te, 1992. godine moj je otac poginuo na bojišnici. Kada sam ga sahranio, mislio sam da ne mogu više. Često sam mislio da ne mogu više. A onda mi se, ‘93. godine, dogodila tragedija, moja osmogodišnja sestra, koju isto tako u logoru, kao šestogodišnjakinju, nisu štedjeli od udaraca, poginula je u prometnoj nesreći. Poginula je pred mojim očima, grlio sam je, želio sam nestati – ispričao nam je Marijan, koji niz godina nije mogao podnijeti teret koji je proživio. Dva puta se pokušao ubiti. Za njega je život počeo tek 2002. godine.

– Te sam godine doživio ljubav. Osjetio sam slobodu, osjetio sam da imam mogućnost izbora, da slobodno mogu odlučiti hoću li mrziti ili će me mržnja ubiti. Učio sam razdvajati emocije od razuma. Sabrao sam se – rekao je Gubina, koji danas sa suprugom i kćerkom živi u Osijeku. Na putu je još jedno dijete. Strah je, kaže, sahranio, no želi da njegova priča obiđe svijet i da se čuje njegova poruka.

LADA KALMETA

Postoji samo dobro i zlo
Nema Srbi – Hrvati. Postoji samo dobro – zlo. Puno je Srba koji nisu mogli gledati kako nas u logoru muče i potajno su nam pomagali, spašavali nas od smrti. Jednoga su tako ubili, šefa straže, koji je pokušao zaštititi mog oca – kazao je Marijan.

Užas.

 

[Пресретач]

Lijepo ti daj dokaz. Država jest bila ustaška, jer su njome upravljale ustaše, ali to je nešto sasvim drugo.

Po meni nema razlike između poglavnika Pavelića i vrhovnika Tuđmana.
Obojica su sprovodili istu zločinačku politiku prema Srbima tako su odgojeni što kaže Kerum.