Anksioznost

bettyboop86:
kad sam rekla da nas niko ne razume mislila sam na ljude oko nas,bar mene nisu razumeli...Da psihoterapeut je prava stvar,samo treba doci do njega. Iz iskustva ljudi sa kojima sam prichala obichno zavrshe kod psihijatra kome je lakshe da ti prepishe lekove nego da odvoji vreme za tebe.Ja ne zhelim da se raspravljam ,niti sam doshla ovde da bih nekom naudila ili prichala gluposti.Ja samo kazhem shta ja mislim i tvrdim da se mozhsh uspeshno izlechiti bez lekova,jer ja jesam.A shto se teche moje sestre ona radi u bolnici u Nishu,a za anksioznost mi je rekla da ce mi poslati vezhbe disanja i josh par vezhbi koje su uspeshne metode kada dodje do panike.Ja nisam niko da osudjujem i nemam nishta protiv ljudi koji piju lekove,ali imam protiv lekova.Od tri kle lekova koje sam ja dobila da pijem i josh + lekovi koji su mi posle potrebni za odvikavanje od istih (shto mi je i doktorica rekla da cu stvoriti maaaaaaaalu zavisnost) mogla bih da zaradim dobru kintu,ona mi je ladno dala recept sa 10 razlichitih vrsta lekova za 6 meseci konzumiranja,pod pretnjom ako ih ne budem pila da ce morati da intervenishe i da mi nikad nece biti bolje.Toliko o doktorima u Srbiji.Meni je bitno da sam ja sama sebi dokazala da mogu i da sam jaka i da mi je bolje.Samo sam zhelela da pomognem da vidite da mozhe da bude i da ce biti bolje.
Kliknite za proširenje...

Moja namera nije bila niti jeste da se raspravljam, naprotiv...Samo sam radoznala, nista vise, i mnogo mi je drago ako si se sa ovim, nimalo lakim stanjem,
izborila sama i bez lekova.
 
Ne radi privatno,Ona ima tek 34 godine,a i sami znate koliko takva studiranja traju,josh uvek se specijalizuje za psihoterapeuta,a u Nishkoj bolnici radi kao psihijatar.Poshto zhivimo jako daleko kad se chujemo u glavnom ne prichamo o takvim stvarima,jedino shto znam jeste da mi je rekla da imaju takve pacijente da ne bih verovala shta psiha uradi choveku,poshto ja nisam verovala u pochetku da sam anksiozna,mislila sam da imam neku bolest u glavi,ona mi je rekla da su imali pacijenta koji se toliko oduzimao od straha da je jedino imao osecaj u usnama,tako da od anksioznosti mogu sve i svashta da ochekujem,samo da ne smem da se uplashim(lakshe reci nego uraditi).
 
Betty,potpuno si u pravu,ko pokusa lekovima da resi,prvo sto ce postati zavisan,drugo sto lekovi ne lece uzrok vec ublazuju posledice.Na pocetku mojih problema koristio sam lekove i posle 5-6 nedelja shvatio sam da to ne vodi nicemu.Stvara se navika,osecao sam se kao pijana curka.Resio sam i bacio lekove i sledeci napad kada je dosao,kazem zeni daj mi rakije.Zamislite sve se trese,trne,soba mi se okrece oko mene,ja pijem casu rakije.Mislio sam u sebi -ako umrem,umrecu kao covek.Strah mi je bio dosadio.Ne kazem vam da i vi pijete rakiju i alkohol,ali ja sam i to koristio nekoliko puta..Zelim samo da vam kazem koliki se revolt i inat u meni probudio,protiv takvog stanja,da sam jednostavno sledece napade ignorisao.Napadi su se javljali,povremeno,sve slabiji i slabiji.Posle jedno godinu dana shvatio sam da je sve proslo.
 
Cao.. :)
Ja sam vec dosta, moze se reci vise od pola godine clan ovde, a godinu dana anksiozna i sa potpuno istim problemima kao ti.. :)
ako zelis javi mi se.. imali bi o cemu da pricamo.. i kao neko ko jako puno iskustva ima, mogla bih ti pomoci kako da se preusmeris mozda na druge misli, kao i da saosecam sa tobom, sto je najvaznije u ovom tripu.. da nekome pricas,pricas,pricas i da se rasteretis..

- - - - - - - - - -

Skroz si u pravu!
Revolt se javio i kod mene. Da me smorio vecito strahovanje i onda kao napicu se i napijem se i onda ustanem i budem ponosna jer sam se napila i zaboravila(makar i na taj nacin) na anksioznost.
 
Pozz.Nova sam kod vas kao šta vidite, zapravo iznova pišem poruku jer neznam jeli prva poslata kako treba. Također patim od anksioznosti nekih 6 mj. napadaji dolaze periodično.Danas je bio jedan al nije bio tolko jak kolko su misli bile katastrofalne, npr, crnjak u glavi da ču od svih tih misli i adrenalina koji se nakuplja u tom trenutku, skočiti kroz prozor jer gubim kontrolu nad sobom...naravno da to neželim jer nakon svakog napadaja život cjenin još više. Nije me sram anksioznosti i ne razumin zašto ikoga je, meni obitelj zna,momak i neki prijatelji naravno od povjerenja, al neznaju kako mi pomoči.Čitajuči vaše postove vidim da je rješivo i bez tableta,jer su one zadnje šta bi uzimala,sobzirom da sam se nekad drogirala a (party droge) i pouzdano znam da ne pomažu u životnim situacijama. Sutra sam htjela otić u psihijatra a vidim da vi svi navijate za psihologa pa ču to učiniti.Nadam se vašem dopisivanju, i svejedno hvala na ohrabrenju.
 
terrrrri:
Pozz.Nova sam kod vas kao šta vidite, zapravo iznova pišem poruku jer neznam jeli prva poslata kako treba. Također patim od anksioznosti nekih 6 mj. napadaji dolaze periodično.Danas je bio jedan al nije bio tolko jak kolko su misli bile katastrofalne, npr, crnjak u glavi da ču od svih tih misli i adrenalina koji se nakuplja u tom trenutku, skočiti kroz prozor jer gubim kontrolu nad sobom...naravno da to neželim jer nakon svakog napadaja život cjenin još više. Nije me sram anksioznosti i ne razumin zašto ikoga je, meni obitelj zna,momak i neki prijatelji naravno od povjerenja, al neznaju kako mi pomoči.Čitajuči vaše postove vidim da je rješivo i bez tableta,jer su one zadnje šta bi uzimala,sobzirom da sam se nekad drogirala a (party droge) i pouzdano znam da ne pomažu u životnim situacijama. Sutra sam htjela otić u psihijatra a vidim da vi svi navijate za psihologa pa ču to učiniti.Nadam se vašem dopisivanju, i svejedno hvala na ohrabrenju.
Kliknite za proširenje...


Dobrodosla na forum, i ne brini se , bice bolje. Jeste tesko ali i to prodje...

Nemoj se plasiti ako imas razne misli, ili ako se okolina menja oko tebe u tim trenucima, ako ti sve izgleda nejasno, cudno, ako da sanjas itd.....Ne ludis, jednostavno te pojave se zovu derealizacija i depersonalizacija i javljaju se kada je covek anksiozan i kada ima napad panike. Samo budi koliko toliko pribrana i nemoj da se plasis tih pojava i tih misli i videces, odmah ce oslabiti...Kao sto bi se i pojacale kada bi se dodatno plasila od toga i ozbiljno ih shvatala....

Tada se u telu pali mehanizam opstanka i telo mislid a je u smrtnoj opasnosti ili u mnogo teskom okruzenju da sama licnost pokusava drugacije da vidi svet, pa te to zbuni....Zbog prebrzog disanja i unosenja previse kiseonika mogu se javiti jos neki telesni simptomi....Poenta je samo da se ne plasis i da izdrzis napad dok traje, pokusavajuci sto manje da mu pridajes znacaj!

Jos jednom pozdrav i ne brini uz tebe smo.
 
bRu zLi:
Dobrodosla na forum, i ne brini se , bice bolje. Jeste tesko ali i to prodje...

Nemoj se plasiti ako imas razne misli, ili ako se okolina menja oko tebe u tim trenucima, ako ti sve izgleda nejasno, cudno, ako da sanjas itd.....Ne ludis, jednostavno te pojave se zovu derealizacija i depersonalizacija i javljaju se kada je covek anksiozan i kada ima napad panike. Samo budi koliko toliko pribrana i nemoj da se plasis tih pojava i tih misli i videces, odmah ce oslabiti...Kao sto bi se i pojacale kada bi se dodatno plasila od toga i ozbiljno ih shvatala....

Tada se u telu pali mehanizam opstanka i telo mislid a je u smrtnoj opasnosti ili u mnogo teskom okruzenju da sama licnost pokusava drugacije da vidi svet, pa te to zbuni....Zbog prebrzog disanja i unosenja previse kiseonika mogu se javiti jos neki telesni simptomi....Poenta je samo da se ne plasis i da izdrzis napad dok traje, pokusavajuci sto manje da mu pridajes znacaj!

Jos jednom pozdrav i ne brini uz tebe smo.
Kliknite za proširenje...


Hvala. Možda i ja kome pomognen kasnije:D ... Evo jedva san nešto spavala, neznan ni bili i to da nisan sinoč popila pivu(znan da se ne preporuča, al me konačno nešto oslobodilo grča).7.30 i ja san več u strahu, no bit če bolje,već je sad bolje nakon prvog lupanja srca od jutros.Mora bit bolje.
 
Teri nemoj da konzumiras alkohol uospte. To je kontraproduktivno za tvoje zdravlje. Kupi caj od kantariona ili neki drugi koji se koristi protiv nervoze/stresa i kompleks vitamina B. To ti je mnogo bolje za smirivanje nego alkohol.
 
bRu zLi:
Teri nemoj da konzumiras alkohol uospte. To je kontraproduktivno za tvoje zdravlje. Kupi caj od kantariona ili neki drugi koji se koristi protiv nervoze/stresa i kompleks vitamina B. To ti je mnogo bolje za smirivanje nego alkohol.
Kliknite za proširenje...

ok hvala, al sad me brine to šta mi je dok. rekla da odem u psihijatra a ne u psihologa i da mi prepiše one tablete, xanax jel?
oču li ikad više moć popit pivo ili kavu? sad me stvarno strah
 
terrrrri:
ok hvala, al sad me brine to šta mi je dok. rekla da odem u psihijatra a ne u psihologa i da mi prepiše one tablete, xanax jel?
oču li ikad više moć popit pivo ili kavu? sad me stvarno strah
Kliknite za proširenje...

Nema veze to sto ti oni preporuce...Njiam je psiholog i psihijatar isti djavo, a salju kod psihijatra da skrate postupak, tj da ti krknu lekove kao i svima ostalima i bez truda i mucenja da te "skinu sa dnevnom spiska" sto pre.

Rke koke progutaj pilulu i skinuli smo jos jednog sa grbace......Da nema lekova zamisli ko bi stizao da prica i radi sa tolikim ljudima (posto je orudje psihologa samo dugotrajan i iscrpljujuc razgovor po samog psihologa a po pacijenta umirenej hehe)

Xanax je anksiolitik, tj lek protiv anksioznosti, taj lek ublazava simptome anksioznosti ali kao i svaki lek ne leci uzrok nego posledicu. Taj lek su pili svi zivi , i opet nista......

Moj ti je savet da odes kod dobrog psihoterapeuta i da te leci nekom metodom psihoterapije npr kognitivno-bihejvioralnom terapijom ili REBT-om (racionalno-emotivno-bihejvioralnom terapijom) a ne da se kljukas lekovima i da svi zmure da problem ne postoji kod tebe.

To je duzi put ali ces saznati mnogo o sebi, o svetu koji ne vidis pravim ocima, lakse ces posle ziveti mnogo i lakse resavati druge stvari i pitanja i otkrices kod sebe mnoge nepravilnosti u razmisljanjima.

Dok se piju psihijatrijske tablete, STROGO JE ZABRANJENO PITI ALKOHOL, a i kafa se treba izbegavati ako je neko anksiozan, jer je kafa smece, kao i kofein, ona pojacava anksioznost i nervozu.

Znaci biraj , je l hoces da budes zdrava ili bolesna i rob nekim glupim supstancama? A kada zagusti i pogorsa ti se stanje moraces htela ili ne da batalis to zauvek.

Tako da ono, ne budi pekmez, nego batali , te gluposti ti u zivotu ne trebaju. Pogotovo kada si dogurala da imas anksioznost.i razvila i panicne napade.

Ti trebas da pijes nesto kontra od kafe - cajeve za smirenej i umirenje , a ne kafu koja razdrazuje nervni sistem.
 
I ja prolazim kroz celu situaciju bez lekova, samo u bas bad teskim trenucima popijem pola lorazepama od 1mg. I ono sto sam primetio sto ce mozda jos nekome korisno da bude je da su mi ramena i vrat, i mozda ruke malo, skoro uvek napeti, i da kada se istripujem malo tokom dana da ih opustim da tada skoro i da nema simptoma anksioznosti.

Imao sam 4-5 napada panike (onih pravih, gde mi se u jednoj sekundi ohlade ruke i noge i gde ne znam sta mi se desava samo mi nije dobro i srce lupa i trnem ceo....) kada sam poceo da pijem cipralex, koji sam pio mozda jos nedelju dana i onda sam prestao i od tada (da kucnem u drvo) nisam imao vise napade panike i planiram sada sa psihologom da pokusam, jer je moje misljenje da je to resenje naseg problema a psihijatak leci samo posledice kao sto su neki ovde vec i napisali.

jedino sto me brine je to sto sam mnogo smrsao zato sto se trudim da jedem samo zdravu hranu i onda sam skoro stalno u fazonu a necu ovo da jedem ovde ima masti, ovde ima holesterola, ovo nije zdravo, ono nije dobro....itd. i sada imam 62 kg - 178cm (imam 25 god), i sada me to brine, prolazi mi kroz glavu da to mozda nije jedini uzrok mrsavljenja, mada sam ja uvek bio mrsav, al je ipak to bilo negde oko 72kg, sto i nije strasno u odnosu na ovo sada.
 
Citajuci neke tekstove o anksioznosti naisla sam na pojam hipervigivilnost...Ne mogu nigde da pronadjem znacenje..
(kao jedan od kognitivnih simptoma anks. navodi se da je paznja hipervigilna)
 
Waterfall:
Citajuci neke tekstove o anksioznosti naisla sam na pojam hipervigivilnost...Ne mogu nigde da pronadjem znacenje..
(kao jedan od kognitivnih simptoma anks. navodi se da je paznja hipervigilna)
Kliknite za proširenje...

To bi ti znacilo da je paznja previse izrazena, covek ima izostrenu paznju za sve zivo jer mozak misli da opasnost vreba na svakom koraku, to je preterana osetljivost na stimuluse, i skeniranje okoline za potencijalnu opasnost......Npr ovo mozes zapaziti kod nekih zivotinja koje su plen kada "namirisu" da ih vreba plen, i tada njihova paznja postaje hipervigilna, postaju anksiozni i kada se pojavi predator pali im se mehanizam fight or flight odn pali im se flight - bezi , i javlja se panicni napad, koji im sluzi za prezivljavanje a nama ljudima da nam zagorca zivot jer realne pretnje nema :mrgreen:
 
Cao,

Hteo bih da cujem vase misljenje o mom problemu.

Sve je pocelo proslog leta, do tada nisam imao nikakvih fizickih smetnji niti psihickih... Jedne noci, kada sam otisao na spavanje krenulo je nesto kao gusenje, zapravo nije gusenje nego osecaj da cu ostati bez daha da ce se nesto strasno desiti i da moram da se trgnem, onda negi cudan osecaj u grudima neki blagi bol i neka tezina. to se desavalu u trenucima kada pocinje da me hvata san, i tu se trgnem, ustanem prosetam i sve normalno, onda opet u krevet i opet isto tako, i tako celu noc... Ja sam inace plasljiv sto se tice tih stvari i pozovem ujutru hitnu, oni mi kazu da verovatno nije nista i da dodjem na pregled za savki slucaj. Tamo sam uradio EKG, i pritisak, pritisak je bio povisen pa sam popio neki lek to je sredilo stvar i dotorka mi je rekla da idem kuci. Porbao sam da spavam jer sam bio jako umoran ipak nisam spavao celu noc a i strah me je izmorio. Legnem, ali opet isto. Pozvovem hitnu i kazu mi da uzmem persen. Popijem ja malo i uvece zaspim. Posle toga je uglavnom sve bilo normalno nisam imao tih problema povremeno sam osecao napetost uvece i onda sam pio jednu pilulu persena pred spavanje i povremeno setao.

Sve je bilo dobro do zime onda su pocele neke mucnine. Blage mucnine u predelu stomaka i osecaj knedle u grlu, to sam osecao svakodnevno nekada duze, nekada krace, bez pravila, pre jela ili posle jela. pio sumeci ranisan ali nista... bilo je blago i mislio sam da ce samo proci. Onda sam otisao kod doktora EKG, ultrazvuk, krvna slika, pritisak... Sve uglavnom dobro, povisen pritisak 150/100, ja sam mislio da je to zbog toga sto uvek imam neki podsvesni strah od doktora ili tako nesto, i presavijena zucna kesa, ostalo sve odlicno. Dali su mi lek za pritisak i nesto za oblaganje zeluca. Tensec i Sabax mislim da su bili lekovi... Kako god, posle par dana ujutru bih osecao jaku malaksalost i pocnem da pratim svoj pritisak, tu sam video da mi je pritisak odlican, cak je jako nizak ujutru zbog leka, pa sam batalio lek i to se sredilo. ipak mucnine nisu prestajale a onda je krenuo i osecaj nepravilnog lupanja srca, nekada ubrazanog lupanja srca, kocenje leve ili desne ruke, nekada i desna noga, trnci u sakama i stopalima, kocenje vilice, ranije je bilo povremeno ali poslednjih mesec dana mislim da svakoga dana imam nesto od ovoga a cesto prodje i po nekoliko simptoma u toku dana.

Saznao sam za anksioznost i poslednjih dva meseca citao o tome, na pocetku sam mislio da mogu sam, procitao sam i dve knjige o tome panic away i linden metode za resavanje anksioznih problema, mada sam ih procitao pre par dana. Ipak ne vidim velikog pomaka, taman mi bude bolje i posmislim da napredujem pa onda imam dan kada skoro ceo dan osecam da mi se koci desne ruka i da mi se grci srce. Moram da kazem da nikada nisam imao jak napad panike, osim taj prvi put kada sam bio u hitnoj i to je bilo zbog toga sto nisam znao sta je samo da se proveri, nije to bio napad koji se ne moze izdrzati, otisao sam iz straha da ne bude gore kasnije. Svi simptomi koje imam opisao bih kao blage do srednje, ali strah je taj koji povremeno bude jaci, i nervira me sto ne mogu da prestanem da razmisljam o tome. uvek je zasto ja, ljudi vode gore zivote pa im je super, koliko ce to da traja, kada cu opet ziveti normalno...

Inace jos kada mi je doktor zimus dao lek za pritisak ja sam promenio i nacin zivota, izbacio sam kafu, skoro izbacio gazirane sokove, malo sredio ishranu, poceo sam da pesacim, svakog dana min 5km. Alkohol sam smanjio ali nisam izbacio, jos uvek volim da se provedem sa drustvom, popijem u drustvo, npr jednom nedeljno, ali malo vise. ne zelim da me ovo ogranicava u svemu, cigarete sam smanjio, jedna pakla nedeljno, ma ni toliko, nekada ne zapalim po 5-6 dana.

Oni simptomi od proslog leta koji su me hvatali pred spavanje, njih je bilo mozda jos 3-4 puta za ovih godinu dana, ali znao sam da nije nista i uspevao da zaspim, nekada bi to bilo u 3-4 ujutru a nekada i vrlo brzo posle javljanja simptoma. mada me nervira kada legnem a ne mogu da zaspim, to mi pojacava napetost.

Sto se psihickih simptoma tice, njih uglavnom nemam, nekada uvece kada sam premoren osecam napetost, neku nelagodnost, brigu, povremeno imam osecaj kao da cu da eksplodiram i besan sam jer sam nemocan, nekada sam prestravljen jer ne znam kako da oteram ovo.

Inace kada sam citao o anksioznosti, zakljuco sam da sam ja uvek bio na neki nacin anksiozna osoba. Stidljiv sam, ne palsim se drustva, ali mi treba vremena da se opustim kada upoznam nekog novog, takodje se plasim da ne ispadnem smesan pred drugim nepoznatim ljudima ili da cu biti predmet ismevanja . Plasim se samoce, ne volim nista da radim sam. Previse brinem oko stvari gde ne bi trebalo, kada nesto nije kako treba uvek pomislim na najgore, posebno kada je zdravlje u pitanju: mucnine u stomaku - rak, ubrazn puls - srcka... I moj veliki problem samopuzdanje, previse sam samokritican i tek kada mislim da nesto savrseno radim onda mogu da se opustim i da radim to, to me sputava u mnogim stvarima.

Eto, napisao sam malo duzi post, ali sam opet u kratkim crtama opisao moj problem, nadam se da nije previse konfuzno. Voleo bih ovo da resim, i da zivim kao sto sam nekada ziveo, bez ogranicenja bez restrikcija, naravno ne bih ludovao kao ranije, ali ne bih voleo da ne mogu vese nikada da se opijem sa drustvom. Voleo bih ovo da resim bez lekova, nije da se palsim lekova, mada me malo plasi to sto se dugo uzimaju i sto dovode do zavisnosti, A ne plasim se ni psihologa ni psihijatra, bar mislim da se ne plasim :)

Hvala
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top