Anksioznost - Stitna Zlezda - Panicni Napadi

[Bobi N]

Pozdrav svima!

Muskarac sam, imam 30 godina.

Problemi su poceli pre tri godine kada mi se slosilo (zbog isrpljenosti, zime i dugog puta). Toliko sam se uplasio za sebe tada da sam poceo da se tresem, krvni pritisak mi je bio 150/80, bio sam u uzasnom strahu da cu doziveti srcani udar i umreti.

Sledeci put slicna situacija se ponavlja pola godine kasnije: slabo sam jeo taj dan, a poceo sam trening zestoko bez dobrog zagrevanja. Malo mi se slosilo i ja sam se setio situacije od ranije. Ponovo pocinjem da se tresem, nije mi dobro. Osecam uzasan strah. Odlazim na hitnu - tamo mi izmere pritisak 150/80 i kazu mi da idem kuci da se odmaram.

Do pre mesec dana je sve bilo ok. Tada pocinjem da histerisem za svako probadanje, bol koji osecam... Cim me nesto zaboli pomisljam da imam neku neizlecivu bolest. U zadnjih par nedelja preziveo sam bar 5 takvih situacija... Sve me to jako iziritiralo.

Kulminacija se dogodila protekle nedelje kada sam tokom voznje osetio probadanje u donjem delu stomaka. Uzasno sam se zabrinuo, briga je pocela da prelazi granice izdrzljivosti. U neko doba noci probudio sam se tako sto sam iskocio iz kreveta - borio sam se vazduh, mislio sam da ne mogu da disem. Nekako sam se smirio i nastavljam da spavam. Malo posle budi me probadanje u donjem delu stomaka - e tu sam pukao. Krecu tremori, povisen pritisak. Jedva sam docekao jutro.

Ujutro imam sta i da cujem - covek koji mi je blizak je zavrsio u bolnici. U toku dana dobijam jos jedan panicni napad, mozda najjaci ikada. Tresem se, mislim da cu se unesvestiti. osecam uzasan strah. Pritisak 150/80. Tahikardija.

Otisao sam kod lekara. Srce mi je skroz uredu. Krv je uredu. Nasli su mi povisen ANTI - TPO AT. Vrednost treba da je ispod 34, meni su nasli 65.

Sledece nedelje trebao bih da idem na ultra zvuk stitne zlezde, a strah me ubija.

Molim vas da mi kazete da li ovaj Anti Top At moze biti povisen zbog stresa? U zadnje dve godine malo spavam, previse radim, stalno sam pod nekim stresom.

- Recite mi molim vas da li povisen Anti Top At obavezno znaci da cu imati probleme sa stitnom zlezdom?

- Da li ta vrednost moze da se vrati u normalu ako sredim zivot: pocnem da spavam kako treba, da jedem redovno, manje da radim, da se relaksiram, rekreiram...? Da li ima sanse da zivotom sa manje stresa smanjim ta anti tela i ne zakacim nikakav problem sa stitnom zlezdom?

Kada uspem da se smirim i nateram sebe da pozitivno mislim nemam povisen pritisak, nemam tahikardiju. Cim pocnem da mislim na sve ovo krecu problemi.

Da li je ovo samo anksioznost ili imam problem sa stitnom zlezdom?

Najljubaznije molim nekog strucnog da mi odgovori, posto me sve ovo ubija. Preplasen sam.

 

[Софија]

Да, та анти-тела сама по себи не значе превише. Евентуално ако се утврди да су ти хормони штитне жлезде снижени или повишени, у том случају је вредност значајна за обликовање дијагнозе.

Што се паничних напада тиче, мислим да би требао да се обратиш психијатру. Описао си типичну слику паничних напада.

 

[Bobi N]

Hvala na odgovoru.

Evo jos podataka:

T3: 1.7
T4: 149
Tsh: 1.58

Ove vrednosti su sve u zoni normalnog. E sad koliko sam ja razumeo, ukoliko se anti tela ne smanje i ove vrednosti ce se poremetiti.

Meni su prepisali presolol (mala doza) da bi drzao otkucaje i pritisak pod kontrolom. Medjutim, ja se trudim da ovo sve resim pozitivnim stavom i razmisaljenjem da ce sve biti uredu. Zbog toga presolol ne pijem, ali i pritisak mi je sada 120/80, otkucaja 70-80 (to mi je uvek bio normalan broj).

Panicni napadi me ne brinu. Sa njima cu se izboriti, bitno mi je samo da mi je organizam zdrav. Jako me plasi ovo u vezi sa stitnom zlezdom.

 

[Софија]

Вредности хормона су ти уреду.
Не треба да те брине вредност повишених анти-тела.
Штитна жлезда је осетљива, лако реагује на стрес.

 

[Bobi N]

Dakle, mislis da je stres mogao da izazove rast anti tela? I da ce se to srediti ako uspem da se dovedem u red?

Kao sto sam naveo prvi panicni napad sam imao pre tri godine. Da je napad bio prouzrokovan poremecajem zlezde mislim da bi mi rezultati bili mnogo gori, jer tri godine nije malo. Uz to ja se osecam jako dobro sve vreme, samo sam malo hipohondrican. Simpomi nikad ne dodju sami od sebe (pritisak, tremor itd) neko samo kad se preplasim za zdravlje. Da ih prouzrokuje nepravilan rad zlezde verovatno bi do problema dolazilo i bez trenutaka kada preterano brinem?

 

[Софија]

Разлика између паничног напада и хипертиреозе је у томе што код паничног напада постоји страх, а код хипертиреозе постоји раздражљивост.
У склопу хипертиреозе пацијент је раздражљив у континуитету.
Панични напад дође одједно и кад прође особа је добро.

Акутни напад штитне жлезде је прилично тешко стање и не пролази само од себе.

Да, могла су анти-тела да скоче од стреса.
Али опет кажем, мислим да је код тебе примарно проблем у психи. И да треба да одеш код психијатра јер као што видиш у том смислу ти се стање погоршава.
Страхови су ти нереални, а немаш добар механизам да их рационалишеш и дешава ти се панични напад.

 

[Bobi N]

Хвала на одговору.

Синоћ сам спавао најбоље у последњих недељу дана, мада су ме опет пробудиле море, страх и мучнина у стомаку. Али некако није било страшно као ранијих дана. Срце је исто било у мало јачем ритму, али не претерано.

Доручковао сам на силу, спремио се и отишао до града на кафу са пријатељима. После те терапије сви параметри су у најбољем реду. Много боље се осећам напољу. Док шетам, док сам у друштву и размишљам о другим стварима немам никаквих тегоба. Чим се осамим и почнем да мислим на здравље расту шансе да ми се јави неки од симптома. Имам утисак да бих стално био уреду када бих сад кренуо на неко путовање.

До пре пар година док сам редовно учествовао у животу цркве ничега се нисам плашио. Био сам јачи милион пута. Преоптерећеност послом ме је скроз одвојила од цркве и мислим да је време да се вратим на оно што сматрам правим путем. Мислим да ће то решити сваки проблем са страхом.

Уз то правим и списак ствари које ме тиште већ дуго и крећем да решавам једну по једну.

Ако јож жлезда не закаже све ће бити ок.

 

[Bobi N]

Ево, ја сам се мало прибрао...

Проучавао сам около и дошао до закључка да је у питању вероватно хашимото.

Шта је потребно да ендокринолог донесе такав закључак? Само повећана анти тела или још нешто?

У случају да јесте у питању хашимото онда га вероватно имам већ три године (пошто од тада имам прве проблеме).

Ако су ми и након три године напада на жлезду хормони и даље у границама нормале да ли то значи да још дуго не бих морао да узимам терапију или како?

 

[Софија]

Не, не може тако да се постави дијагноза Хашимота.
За ту дијагнозу су потребније мало детаљније анализе као и поремећај вредности хормона.
Кад ти ураде ултра-звук, ствар ће бити јасније.

 

[Bobi N]

Мислиш, дакле, да не треба претерано да бринем? Са оваквим налазима да ли постоји могућност да ми после ултра звука кажу да је све уреду и да доћем на преглед кроз неко време?

 

[Софија]

Наравно.

 

[Bobi N]

Прелиставам мало разне форуме и сајтове... Негде пише да се број антитела не може смањити, а опет неки људи јављају да им је између две контроле број антитела опао.

- Уколико је могуће смањити, на који начин се то ради?
- Имам дупло више антитела него што је прихватљиво. Да ли то значи да је жлезда под јаким нападом и брзо пропада или пак није толико агресивно?
- Ово је сад хватање за сламку: колике су шансе да лабораторијски налаз није тачан?
- Да ли број антитела има тенденцију раста током времена или се увек врти око истих вредности?
- Да ли ово значи да сам подложан и другим аутоимуним болестима?

 

[Софија]

Теби још увек никакав дијагноза није постављена према томе нема потребе ни да се замараш причом о анти-телима.
Ова анти-тела могу бити повишена код разних видова поремећаја штитне жлезде али и код људи код којих никакав клинички ни субклинички проблем не постоји.
Наравно да број може да се мења.
И наравно да може бити и лабораторијска грешка.

 

[leptirica <3]

Sve mi je ovo poznato. Na zalost i ja sam kroz sve to prosla i jos uvek se borim. Posle silnih pregleda i raznih lekara dijagnoza je anksioznost.Iste simptome sam i ja imala.Dok sam imala ceste napade stitna zlezda mi se uvecala a hormoni su i tada bili ok kao i sada posle godinu dana.Od kada sam pod terapijom napadi su prestali samo se sa vremena na vreme javi po koji simptom.Bilo je duzeg perioda kada mi je bilo super ali se desila ova promena vremena(toplo,hladno,kisa,sunce) pa mi se stanje pogorsalo i sada menjam terapiju

Sada mi je prepisan Venlax.Trazila sam po internetu ali slabo sta ima o njemu.Ako neko ima iskustva sa njim molim za odgovor

P.S Znam kako ti je.... Vazno je da ti zelis da se izlecis i moras istrajati u tome. Pozzz Bobi N

 

[maja381]

Ja sam nazalost prosla vasim putem i borba jos traje.

 

[Bobi N]

Ево, да се јавим после месец дана... После пар непроспаваних ноћи био сам тотално излудео од страха. На велику срећу у граду су тих дана били моји одлични пријатељи, обоје доктори. Дошли су код мене и све сам им детаљно испричао. Успели су да ми објасне оно што је и Софија покушала, али то тада није допирало до мене - да су ми сви налази у реду и да сам потпуно здрав.

Били су шокирани јер ми је докторица код које сам био успоставила дијагнозу, а да ми претходно није ни препипала штитну жлезду. Зачудило их је и што ми је уопште рађена анализа на антитела кад су све вредности хормона у реду и рекли ми да сам отишао код државног доктора да ми ту анализу не би ни радили и да се не би узбуђивао без потребе.

После пар дана тај пријатељ је прегледао неку жену која је имала анализе крви са ВМА. Према лабораторији ВМА број мојих антитела би једва премашио дозвољену границу... Та жена их је имала још више него ја и он је баш питао да ли јој је доктор са ВМА рекао нешто за то, она је рекла да није.

Кад сам склопио коцкице испало је да су на поликлиници на којој сам био хтели да ме имају као редовну муштерију, знају да ми није ништа али ето имам мало више тих антитела па бих морао сваких пар месеци код њих да контроле и слично.

После тог разговора са пријатељима јако сам се смирио и нисам ни ишао код ендокринолога јер сам схватио да ми ништа не фали.

Неких дестак дана сам био уреду, а онда су опет почели неки анксиозни проблеми (до душе много мањег интезитета). Узрок је била слаба главобоља која ми се јављала ту и тамо у току дана, у року до неколико дана. Наравно ја сам одмах помишљао на најгоре, па сам пар ноћи имао лош сан и слично.

Схватио сам ипак да ни то није ништа и све је било идеално до јуче када сам случајно напипао неку малу куглицу на средини десне стране врата... Нит ме боли нити ишта, могуће је да је она од увек ту, нисам сигуран... Међутим то ме поприлично спуцало, па се борим са лошим расположењем... Трудим се себе да убедим да ми није ништа и да ће све бити ок.

Поздрав и недајте се!