комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
АНКЕТА: Да ли треба да се Босни испоруче сви осуђени и оптужени за ратне злочине, а који су из те земље побегли у Србију?
![monika_karan2[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/monika_karan2-1-jpg.997318/ "monika_karan2[1].jpg")
Моника Каран
~Ауторска тема (анкета) ~
22. августа многи медији у Региону јавили су да је у саобраћној несрећи смртно настрадала Босанка Моника Каран, злогласна крвница из деведесетих, која је као 17-годишњакиња заједно са босанским монструмом Гораном Јелисићем, а који је себе називао "Хитлер", најгорим методама убијала затворенике Бошњаке и Хрвате у логору Luka у Брчком, граду који се налазио у тадашњој непризнатој Караџићевој држави "Република Српска".
Моника Каран је горе поменутом "Хитлеру" била главни помоћник.
Ова ратна злочинка ухапшена је у Приједору 21. децембра 2011. године и крила се под лажним именом Наташа Стојанов. Окружни суд у Брчком осудио ју је на две и по године затвора због злочина почињених над бошњачким и хрватским цивилима у Брчком. Преиначивши првостепену пресуду са две на четири године затвора, Апелациони суд ју је прогласио кривом по четири тачке оптужнице, док ју је по две тачке ослободио. Према пресуди, Моника Каран је проглашена кривом за учешће у мучењу, нечовечном поступању и патњи цивила бошњачке и хрватске националности у логору Luka и тзв. Stanici Javne bezbijednosti Brčko од маја до јуна 1992. године. Осумњичена је и за сексуално злостављање затвореника, а на суду је поменуто да је гасила цигарете по телима затвореника у поменутом логору.
Ужасна прича, а такви босански злочинци данас се крију у Србији. И напредњачки режим их у томе помаже и подржава.
Као неко ко се залаже за боље односе између Београда и Сарајева јер све на Западном Балкану зависи од односа Београда и Сарајева, а такође та два града су по свему најближа у Региону, од менталитета, свог космополитизма и начина живота до популарне културе, моја маленкост сматра да ратни злочинци, из које год нације да су дошли, нису заслужили заштиту ни у једном тренутку и да то мора бити став не само у Београду и Сарајеву већ код свих у Региону и то без преседана.
Значи за моју маленкост одлука председника СНС-а да брани "љекара" Kornjaču оптуженог пред судом у његовој Босни за ратне злочине је срамна, сасвим у духу политике Српске радикалне странке деведесетих и ја ту немам дилеме. Београд мора да се ослободи "репризе" "лудих деведесетих" и да најзад покаже да је спреман за чисте и нове односе са Сарајевом. Београд и Сарајево морају да постану искрени и партнери, и зато сматрам да сви босански оптуженици и осуђени злочинци морају да се предају државним органима Босне!
Сматрам да без суочавања са истином, нема напретка за Западни Балкан, па ни за Србију.
Наравно, босански ратни злочинци ће у Србији да буду заштићени све док су напредњаци на власти.
A Kornjača није једини осумњичени за ратне злочине који несметано живи и ради у Србији. Према подацима из прошле године, око 2500 предмета још је у предистражној фази, па може лако да се закључи колико осумњичених за ратне злочине заправо слободно шета улицама наше земље. Тужилаштво за ратне злочине прошле године подигло је само седам оптужница, од којих је пет пребачено из Босне. Такође, настављена је пракса да се не процесуирају команданти бригада и високи припадници војске и полиције.
Према босанском порталу Istraga, осуђеници / оптуженици за ратне злочине у Босни, а који слободно живе у Србији (за некимa су расписане црвене потернице Interpola) су: Томислав Ковач, Мишо Пелемиш, Љубан Ећим, Светозар Косорић, Миломир Савчић, Мирко Тодоровић звани Банана, Драго Самарџија, Душко Корњача, Зоран Обрановић звани Маљић јер је убијао маљем, Момир Савић и Новак Ђукић, чији је случај посебно занимљив. Прошло је скоро седам година откако је Новак Ђукић побегао у Србију и где нормално живи, премда га је Суд БиХ правоснажно осудио јер је као командант тзв. "Тактичке групе Озрен Војске Републике Српске" наредио артиљеријском воду да се гранатира Тузла 25. маја. 1995. године када је на Тузланској капији погинуло више од 70 невиних људи, углавном младих. Осуђен је на 20 година затвора, али је успео да побегне овде у Србију где га штити режим председника СНС-а.
Ту је и случај напредњака Горана Радосављевића Гурија кога због убиства двојице Американаца албанског порекла, браће Битићи, тражи Америка.
2022. године долази до промене власти јер председник СНС-а одлази са дужности пошто ће да изгуби изборе.
Нова власт, ма ко је правио, не сме да настави са заштитом босанских ратних злочинаца у Србији.
А шта ви мислите? Да ли треба да се Босни испоруче осумњичени за ратне злочине, а који су овде у Србији у бекству од надлежних органа и судова своје државе Босне?
Моника Каран
~Ауторска тема (анкета) ~
22. августа многи медији у Региону јавили су да је у саобраћној несрећи смртно настрадала Босанка Моника Каран, злогласна крвница из деведесетих, која је као 17-годишњакиња заједно са босанским монструмом Гораном Јелисићем, а који је себе називао "Хитлер", најгорим методама убијала затворенике Бошњаке и Хрвате у логору Luka у Брчком, граду који се налазио у тадашњој непризнатој Караџићевој држави "Република Српска".
Моника Каран је горе поменутом "Хитлеру" била главни помоћник.
Ова ратна злочинка ухапшена је у Приједору 21. децембра 2011. године и крила се под лажним именом Наташа Стојанов. Окружни суд у Брчком осудио ју је на две и по године затвора због злочина почињених над бошњачким и хрватским цивилима у Брчком. Преиначивши првостепену пресуду са две на четири године затвора, Апелациони суд ју је прогласио кривом по четири тачке оптужнице, док ју је по две тачке ослободио. Према пресуди, Моника Каран је проглашена кривом за учешће у мучењу, нечовечном поступању и патњи цивила бошњачке и хрватске националности у логору Luka и тзв. Stanici Javne bezbijednosti Brčko од маја до јуна 1992. године. Осумњичена је и за сексуално злостављање затвореника, а на суду је поменуто да је гасила цигарете по телима затвореника у поменутом логору.
Ужасна прича, а такви босански злочинци данас се крију у Србији. И напредњачки режим их у томе помаже и подржава.
Као неко ко се залаже за боље односе између Београда и Сарајева јер све на Западном Балкану зависи од односа Београда и Сарајева, а такође та два града су по свему најближа у Региону, од менталитета, свог космополитизма и начина живота до популарне културе, моја маленкост сматра да ратни злочинци, из које год нације да су дошли, нису заслужили заштиту ни у једном тренутку и да то мора бити став не само у Београду и Сарајеву већ код свих у Региону и то без преседана.
Значи за моју маленкост одлука председника СНС-а да брани "љекара" Kornjaču оптуженог пред судом у његовој Босни за ратне злочине је срамна, сасвим у духу политике Српске радикалне странке деведесетих и ја ту немам дилеме. Београд мора да се ослободи "репризе" "лудих деведесетих" и да најзад покаже да је спреман за чисте и нове односе са Сарајевом. Београд и Сарајево морају да постану искрени и партнери, и зато сматрам да сви босански оптуженици и осуђени злочинци морају да се предају државним органима Босне!
Сматрам да без суочавања са истином, нема напретка за Западни Балкан, па ни за Србију.
Наравно, босански ратни злочинци ће у Србији да буду заштићени све док су напредњаци на власти.
A Kornjača није једини осумњичени за ратне злочине који несметано живи и ради у Србији. Према подацима из прошле године, око 2500 предмета још је у предистражној фази, па може лако да се закључи колико осумњичених за ратне злочине заправо слободно шета улицама наше земље. Тужилаштво за ратне злочине прошле године подигло је само седам оптужница, од којих је пет пребачено из Босне. Такође, настављена је пракса да се не процесуирају команданти бригада и високи припадници војске и полиције.
Према босанском порталу Istraga, осуђеници / оптуженици за ратне злочине у Босни, а који слободно живе у Србији (за некимa су расписане црвене потернице Interpola) су: Томислав Ковач, Мишо Пелемиш, Љубан Ећим, Светозар Косорић, Миломир Савчић, Мирко Тодоровић звани Банана, Драго Самарџија, Душко Корњача, Зоран Обрановић звани Маљић јер је убијао маљем, Момир Савић и Новак Ђукић, чији је случај посебно занимљив. Прошло је скоро седам година откако је Новак Ђукић побегао у Србију и где нормално живи, премда га је Суд БиХ правоснажно осудио јер је као командант тзв. "Тактичке групе Озрен Војске Републике Српске" наредио артиљеријском воду да се гранатира Тузла 25. маја. 1995. године када је на Тузланској капији погинуло више од 70 невиних људи, углавном младих. Осуђен је на 20 година затвора, али је успео да побегне овде у Србију где га штити режим председника СНС-а.
Ту је и случај напредњака Горана Радосављевића Гурија кога због убиства двојице Американаца албанског порекла, браће Битићи, тражи Америка.
2022. године долази до промене власти јер председник СНС-а одлази са дужности пошто ће да изгуби изборе.
Нова власт, ма ко је правио, не сме да настави са заштитом босанских ратних злочинаца у Србији.
А шта ви мислите? Да ли треба да се Босни испоруче осумњичени за ратне злочине, а који су овде у Србији у бекству од надлежних органа и судова своје државе Босне?
Poslednja izmena:
