http://www.***************/objavljeni-tajni-ugovori-sa-etihadom-arapi-nas-osisali-kao-ovce.html
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je nacrte tajnih ugovora između kompanije “JAT Airways” i arapske kompanije “Etihad”. Rezultati istraživanja BIRN-a pokazuju da su ugovor sa “Etihadom” izuzetni štetan.
http://www.***************/wp-content/uploads/2014/08/rsz_airserbia.jpg
rsz_airserbia
Radi lakšeg razumevanja ovog istraživanja, potrudićemo se da veliki broj konfuznih informacija predstavimo na sistematičan i prost način.
Vlasnici kompanije “Air Serbia” su Srbija (51%) i Etihad (49%). U odnosu na udeo u kompaniji, vlasnik snosi veću ili manju odgovornost, naročito kada je reč o kapitalu. Srbija je većinski vlasnik, dakle ima i veće obaveze.
Da bi Srbija zadržala većinski udeo u kompaniji “Air Serbia” (51%), sa čime se Aleksandar Vučić ponosi, Srbija je u 2013. godini bila u obavezi da uloži preko 90 miliona dolara, dok “Etihad” za manjinski udeo (49%) mora da plati 40 miliona dolara. Tih 40 miliona dolara nije ulog, već je reč o zajmu. Dakle, kompanija “Etihad” nije uložila 40 miliona dolara, već je taj iznos pozajmila kompaniji “Air Serbia”.
Kada Vučić kaže “dobili smo” toliko i toliko novca od Ujedinjenih arapskih emirata, samo znajte da mi ništa ne “dobijamo” na lepe oči. Na sve što dobijamo plaćamo kamatu. Dakle, pozajmljeno nam je i mi to moramo jednom da vratimo.
Dakle, tih 40 miliona dolara neko će jednom morati i da vrati.
Nastavite da čitate. Situacija postaje još interesantnija.
U ugovoru do kojeg je došao BIRN navodi se da je Srbija u obavezi da izmiri sva dugovanja preuzeća u iznosu od 230 miliona dolara. Dakle, novi manjinski vlasnik od 49% oslobođen je svih mogućih dugovanja.
Srbija je svoje obaveze platila mehanizmima “državne pomoći”. Postupak dodele državne pomoći je naravno obavijen tajnom jer iz “Rešenja o dodeli državne pomoći” izostavljen veliki broj podataka koji se tiču konkretnog iznosa.
Dodelu državne pomoći kontroliše telo pod nazivom “Komisija za kontrolu državne pomoći” koja je osnovana 2010. godine.
Kada je BIRN zatražio uvid u tačan iznos državne pomoći preduzeću “Air Serbia”, Komisija se pozvala na član 22. Zakona o kontroli državne pomoći koji glasi:
Tajnost podataka
Član 22
Članovi Komisije i zaposleni u ministarstvu dužni su da i po prestanku mandata, odnosno radnog odnosa, čuvaju podatke prikupljene u postupku kontrole državne pomoći, koji su od strane davaoca, odnosno korisnika državne pomoći, označeni kao poslovna tajna.
Podaci iz stava 1. ovog člana ne smeju se objavljivati niti saopštavati trećim licima bez izričite pismene saglasnosti lica na koje se odnose, osim kada je nadležni organ obavezan da tako učini, u skladu sa zakonom.
BIRN navodi da je ovo prvi put da Komisija nije objavila podatke o iznosu državne pomoći iako se radi o javnim sredstvima.
U “Rešenju o dodeli državne pomoći” koje je objavljeno u proleće 2014. godine, nekoliko meseci pošto je postupak dodele tog novca sproveden, naveden je Kabinet prvog potpredsednika vlade kao davalac državne pomoći.
Prvo, zapamtite da to rešenje, koje je objavljeno, ne sadrži sve informacije o tačnom iznosu državne pomoći.
Drugo, davalac pomoći je Kabinet prvog potpredsednika vlade. To je bez pogovora u suprotnosti sa “Zakonom o kontroli državne pomoći” koji propisuje u članu 2. da davalac državne pomoći može da bude samo pravno lice, što Kabinet potpredsednika odnosno predsednika Vlade nije.
Dakle, Vučić je lično dodelio državnu pomoć, što je u suprotnosti, ne samo sa zakonom, već i sa zdravim razumom.
BIRN je ranije ove godine došao u posed nacrta svih pet ugovora koji su potpisani na svečanosti u avgustu 2013. godine.
Ovo su dokumenta na engleskom jeziku:
Transakcioni ugovor
Ugovor o uslugama podrške
Ugovor o ulaganju
Ugovor o konsultantskim uslugama
Ugovor između akcionara
Jedinstveni zbirni naziv ovih pet ugovora je “transakcioni dokumenti”. Taj naziv im je dodelila Komisija za zaštitu konkurencije u Odluci o dozvoljenoj konkurenciji.
Gde je nestao dug?
“JAT Airways” je dugo godina važio za velikog gubitaša koji je opterećivao javne finansije Republike Srbije. Ni jedna prethodna Vlada nije saopštila tačne podatke oko gubitka ovog preduzeća.
Prema istraživanju BIRN-a, dug kompanije “JAT Airways” u prvoj polovini 2013. godine iznosio je oko 233,7 miliona dolara. Taj iznos je zaključen na osnovu procena vrednosti kapitala za potrebe sklapanja ovog posla.
U maju 2014. godine, novo rukovodstvo “Air Serbia” predstavilo je godišnji finansijski izveštaj preduzeća za 2013. godinu. Tada je saopšteno da je dug kompanije “Air Serbia”, a koja se zvala “JAT Airways” do septembra 2013. godine, oko 100 miliona dolara.
Dakle, u prvoj polovini 2013. godine dug je 233,7 miliona dolara, krajem godine je oko 100 miliona dolara.
Gde se i na koji način izgubilo preko 130 miliona dolara duga kompanije nije objašnjeno i ne vidi se u dokumentima koja su objavljena posle sklapanja ugovora sa “Etihadom”.
Takođe, nije bilo moguće proveriti koja je procenjena ukupna vrednost “JAT Airways”, nepokretne imovine i slotova (prava na korišćenje vazduhoplovnih pristaništa za poletanje i sletanja).
Obaveza Vlade Republike Srbije u 2013. godini bila još:
da obezbedi 16 miliona dolara za otpremnine viška zaposlenih;
da pokrije 13 miliona dolara duga “Jata” prema Aerodrom “Nikola Tesla”;
da obezbedi pola miliona dolara za otpremnine u kompaniji “JAT Catering” (koja je ovim ugovorom opet vraćena pod okrilje “JAT Airways” odnosno “Air Serbia”);
da obezbedi 23,5 miliona dolara za potrebe restrukturiranja i još 40,2 miliona za potrebe premošćavanja gubitaka.
ZBIR: 93,2 miliona dolara obaveza države u 2013. godini.
Evo još nekoliko interesantnih podataka…
Iz dokumenta koji se zove Strateški plan 2014-2016, na koliko je i oročeno učešće “Etihada” u pokušaju oživljavanja srpskog avio prevoznika, BIRN saznaje da Vlada Srbije mora da obezbedi najmanje 326 miliona dolara u početnoj fazi, verovatno u tri godine, da bi pokrila troškove, a da pored toga investira dodatni novac u ono što bi trebalo da bude zdravo preduzeće.
Pored ovoga, Vlada se još obavezala:
da floti “Air Serbia” ustupi jedan od dva terminala na ekskluzivno korišćenje;
da jedan hangar “JAT Tehnike” pripadne “Air Serbia”:
da obezbedi povlašćenu cenu kerozina kod NIS-a tako što će se u potpunosti odreći akcize čime se cena smanjuje za pola;
da sve moguće potencijalne poverioce namiri iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, investicija od 326 miliona dolara, besplatni terminali, hangari, cena kerozina bez akciza i sve ostalo što bi trebalo da se plati.
Šta će Arapi da plate?
Partner iz UAE obavezan je:
da uplati 40 miliona dolara u 2013. godini;
da u periodu 2014-2016. godine uloži do 60 miliona dolara;
da donese znanje upravljanja kompanijom;
da iskoristi svoje jedanaestogodišnje iskustvo iz avio saobraća u unapređenje položaja “Air Serbia” na globalnom nivou.
Najprostije rečeno, poreski obveznici Srbije plaćaju više stotina miliona dolara da bi nam Arapi prenosili njihovo iskustvo u avio saobraćaju…
Dame i gospodo, “JAT Airways” postoji od 1927. godine. “Etihad” je osnovan 2003. godine.
Kada je reč o upravljanju, iako formalno Vlada ima većinu u Upravnom odboru, odluke donosi menadžment “Etihada”, odnosno, menadžement “Air Serbia” koji je “Etihad” izabrao.
Takođe, zarade vodećih ljudi kompanije isplaćuje “Etihad” prema svojim standardima i docnije te troškove fakturiše srpskom avio prevozniku.
Podsetimo da je Aleksandar Vučić, po ko zna koji put, najavio da će sledeće nedelje zvanično objaviti tajni ugovor sa “Etihadom”. Taj potez je usledio najverovatnije jer je u javnost dospelo istraživanje BIRN-a. Ostaje da vidimo da li se ovi podaci i podaci iz tajnog ugovora poklapaju.
Međutim, šta nam vredi i da svi tajni ugovori budu objavljeni kada niko od odgovornih neće snositi posledice. U ovoj državi gotovo sve postaje besmisleno.
