Anemija prouzrokovana nedostatkom gvozda cesto se javlja kod dece, tinejdzerki, zena sa intenzivnim menstroalnim krvarenjima i starih ljudi. Ljudima koji pate od anemije preporucuje se ishrana namirnicama bogatim gvozdjem, pored suplemenata gvozda koje prepisuje lekar.
Na apsorpciju gvozda iz namirnica uticu mnogi faktori. Njegoa apsorpcija pre svega zavisi od forme gvozda koja se nalazi u naminicama, pa se tako gvozde koje se nalazi u namirnicama zivotinjskog porekla mnogo bolje adsorbuje od formi gvozda koje se nalaze u povrcu.
Namirnice u kojima ima najvise gvozda zivotinjskog porekla su: svinjska, pileca, goveda dzigeica, ostrige. Namirnice koje nisu zivotinjskog porekla a sadrze velike kolicine apsortivnog gvozda su : zitne cerealije, kuvani pasulj i grasak, socivo, semenke bundeve.
Nesto slabiji ali dobar izvor gvozda su: govedina, curetina, skampi, sardine, peceni krompir zajedno sa ljuskom, konzervisane spargle.
Trudnice ne bi trebalo da previse cesto jedu dzigeicu jer ona sadrzi dosta vitamina A koji moze da skodi bebi.
Apsorpcija gvozda iz namirnica koje nisu zivotinjskog porekla se poboljsava ako se u istom obroku kombinuju sa namirnice bogate gvozdem zivotinjskog sa onim biljnog porekla.
Postoje namirnice koje poboljsavaju apsorpciju gvozda kao i one koje zaustavljaju ili otezavaju apsorpciju. Treba izbegavati unos namirnica koje otezavaju apsorpciju gvozda u istom obroku.
Namirnice koje predstavljaju inhibitore apsorpcije gvozda iz drugih namirnica su : spanac, crveno vino, kafa, caj, blitva, raven, mekinje, soja i proizvodi od soje.
Namirnice koje u kombinaciji sa namirnicama koje su bogate gvozdem poboljsavaju apsorpciju gvozda su : citrusi (pomorandza, limun, grjpfrut), jagode, brokuli, paradajz, paradajz sok, krompir, zelene i crvene paprike, belo vino.
Unosenje 100mg vitamina C uz obroke moze 100% povecati apsorpciju gvozdja.Ukoliko uz ili posle obroka unesete caj ili kafu, smanjujete apsorpciju gvozda od 50 do 100%.
Gvožđe je neophodan mineral za normalno funkcionisanje svakog organizma, bez obzira na pol i godine, odnosno nepohodan je za dobro zdravlje. Na apsorpciju gvožđa iz namirnica uticu mnogi faktori, a pre svega zavisi od forme koja se nalazi u naminicama.
Recimo gvožđe koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla mnogo bolje apsorbuje od formi gvožđa koje se nalaze u povrću. Jedna od najvažnijih uloga gvožđa u našem organizmu jeste što prenosi kiseonik do svih tkiva i organa jer je sastavni deo hemoglobina u crvenim krvnim zrncima.
Individualne potrebe za gvožđem variraju od brojnih faktora poput uzrasta i pola, al ii od rezervi gvožđa u organizmu. Smatra se da su dnevne potrebe za gvožđem od 8-10mg dnevno kod odraslih, a kod dece u razvoju i žena u reproduktivnom periodu 10-15mg. Trudnice imaju povećane potrebe za gvožđem.
U kojim namirnicama se nalazi?
Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Male količine gvožđa nalaze se u voću, povrću i mesu koja su deo uobičajene ishrane na našem području.
Namirnice koje sadrže gvožđe u većoj količini su žitarice (celo zrno), pačetina, govedina, junetina, sardine, tunjevina, morski plodovi, kelj, artičoke, bundeva, krompir u ljusci, blitva, mahunarke (grašak, sočivo, pasulj), soja, suvo voće, džigerica, žumance, zeleno lisnato povrće.
Dobri izvori gvožđa su i crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive, integralni pirinač, tofu, mahunarke, musli (ovako obrađene žitarice često su obogaćene gvožđem), višnje
Da biste obezbedili dovoljan unos ovog važnog mineral konzumirajte kupinovo vino, jedite borovnice, dobra je cvekla i spanać. Posebno je dobara kopriva jer sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.
Na oprezu moraju da budu osobe koje unose i gvožđe i kalijum jer on sprečava usvajanje gvožđa. Preparati kalcijuma uzeti sa hranom smanjuju apsorpciju gvožđa iz hrane, zato je najbolje uzimati ih uveče pre spavanja.
Nedostatak gvožđa
Nedostatak gvožđa je u svetu medicine poznat pod nazivom anemija ili malokrvnost. Smatra se da veliki procenat žena u reproduktivnom periodu ima anemiju.Anemija nastaje usled nedovoljnog unošenja gvožđa u organizam, kod povećanih potreba za gvožđem (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjene apsorpcije gvožđa u crevima, kao posledica krvarenja. dolazi do slabosti, nesvestice, bledila, brzog umora, zadihanosti, lomljive kose i noktiju.
