Anarhizam i kako ga steći

[Bakunjin]

После тридесет година паузе, легенда пунка се поново вратила на сцену.
ВРАТИО СЕ ВАЛТЕР - ГРЕБЕ СВИМА МАТЕР !!!
Док је пунка, биће и нових анархиста !

 

[Bakunjin]

А пре 32 године, све је звучало овако :

НАРОДНА ПЈЕСМА

Лопови не краду, убице не кољу
мулци, имбецили, сви крмељ лију.

Ни једне нема боље од наше полиције, вау, вааау !

Лопове затварају, убице кажњавају,
мулце милују и ране дозивају.

Ни једне нема боље од наше полиције, вау, вааау !

Личну карту имаш, зато шамар немаш,
код нас то је тако, прекрши ти то лако.

Ни једне нема боље од наше полиције, вау, вааау !

 

[Sreten Žujović]

Препевали Атеисти.

 

[Праве вредности]

За све анархисте и комунисте!

 

[Sreten Žujović]

Ja помислио света водица.

(споро ми учитавало слику)

 

[fabian]

Nisam ni anarhista ni komunista (a kamoli marksista-lenjinista) nego socijalista, ali taj cijanid bi trebalo da popiju prvo kapitalisti, pa onda nacionalisti, pa onda tradicionalisti i konzervativci.

 

[Bakunjin]

ЗА СВЕ НАЦИОНАЛИСТЕ И ЊИХОВЕ ПРАВЕ ВРЕДНОСТИ.

 

[Ангел.]

Ови нису имали ни један раздред школе, алу су вам зато хебали нану нанину!

 

[Bakunjin]

Ови нису имали ни један раздред школе, алу су вам зато хебали нану нанину!

Ко не зна да чита, добар је у пуцању...одувек је тако било...

 

[Ангел.]

У злу сте мудри, а добра не знате чинити.

 

[fabian]

Dobro pocinje necinjenjem zla.

 

[Bakunjin]

У злу сте мудри, а добра не знате чинити.

Зло чинити од зла се бранећи, ту злочинства нема никаквога.

 

[fabian]

Bakunjine, posto je ona tema zatvorena, da nastavimo ovde, ionako se anarhizma i tice ova tvoja recenica.

Шта мислиш о идеји да се сви ви морате комбиновати, да би неко од вас просвећених спознао анархизам ???!!!

Na sta tacno mislis pod "spoznati anarhizam"? Tj zbog cega mislis da treba prihvatiti anarhizam, kojim argumentima dokazujes nelegitimnost drzave?

Video sam da je libertarijancima najpopularni argument koji se tice Aksioma neagresije, i on jeste vrlo jak, ali po mom misljenju iz Aksioma neagresije ne sledi anarhija, nego postojanje drzave. Ali dobro sad, to nek bude za neki drugi put, sad me zanima zasto mislis da ljudi treba da "spoznaju anarhiju"?

 

[Bakunjin]

Bakunjine, posto je ona tema zatvorena, da nastavimo ovde, ionako se anarhizma i tice ova tvoja recenica.


Na sta tacno mislis pod "spoznati anarhizam"? Tj zbog cega mislis da treba prihvatiti anarhizam, kojim argumentima dokazujes nelegitimnost drzave?

Video sam da je libertarijancima najpopularni argument koji se tice Aksioma neagresije, i on jeste vrlo jak, ali po mom misljenju iz Aksioma neagresije ne sledi anarhija, nego postojanje drzave. Ali dobro sad, to nek bude za neki drugi put, sad me zanima zasto mislis da ljudi treba da "spoznaju anarhiju"?

Ево ме друже, нисам ажуран пошто сам тренутно на плацу и зидам будуће гнездо за 5-орочлану породицу и сав сам у трипу родитеља.
Анархиста се не постаје, такав се родиш.
Тек када сам прочитао Тургењево ремек дело, схватио сам да сам ја у бити анархиста, мада још увек нисам био поткован идеолошким смерницама.
Не-агресија јесте болна тачка анархизма и ја се тог аксиома придржавам, али сам дубоко свестан да је то небулоза која воду не пије.
чини ми се да анархизам осећаш превише површно, да си само загребао кору философије и донео закључке...
Ја сам анархиста( свесно и декларисано) више од 20 година, али сам то био и пре просветљења, мада то нисам схватао...једноставно се родиш с' тим.
Којим аргументима доказујем нелегитимност државе ?
Ја не доказујем ништа, ја сам само слободан човек, који се труди да прошири границе своје слободе (у разним сегментима и фрагментима), не хватам звезде падалице за реп, нити исправљам криве Дрине.
Анархиста сам за себе и за свoју буљу...остатак планете ме не занима.
Анархо егоиста, тако сам се дефинисао.

 

[fabian]

Тек када сам прочитао Тургењево ремек дело

O kom delu se radi?

Не-агресија јесте болна тачка анархизма и ја се тог аксиома придржавам, али сам дубоко свестан да је то небулоза која воду не пије.

Ne-agresija jeste bolna tacka anarhizma, ali daleko od toga je nebuloza, to je jedan od osnovnih principa etike, a Hopeova argumentaciona etika pokazuje da je i aksiom.

чини ми се да анархизам осећаш превише површно, да си само загребао кору философије и донео закључке...

Mislis da nesto ne razumem ili ne znam za nesto? Uputi me, pa cu pogledati..

Ја не доказујем ништа, ја сам само слободан човек, који се труди да прошири границе своје слободе (у разним сегментима и фрагментима

Ima ljudi koji smatraju svoju slobodu mogu maksimalizovati samo u odredjenom drzavnom poretku, treba uporediti argumente zasto neko misli da ce ziveti slobodnije u drzavi, a neko da ce ziveti slobodnije bez drzave..

 

[Bakunjin]

O kom delu se radi?

[COLOR="#FF0000"[SIZE=4][COLOR="#FF0000"]]Очеви и ....деца[/COLOR][/SIZE].[/COLOR]
a Hopeova argumentaciona etika pokazuje da je i aksiom.

Ово је за мене физика, а немам времена да претражујем и да се додатно информишем (осим ако ме ти не упутиш).
Ima ljudi koji smatraju svoju slobodu mogu maksimalizovati samo u odredjenom drzavnom poretku, treba uporediti argumente zasto neko misli da ce ziveti slobodnije u drzavi, a neko da ce ziveti slobodnije bez drzave..

Ово је већ ствар укуса.
Шта је за тебе слобода ?
Ја још увек трагам за дефиницијом.

 

[dobra predskazanja]

anarhizam se ne stice, sa njim se radja.

 

[fabian]

Ово је за мене физика, а немам времена да претражујем и да се додатно информишем (осим ако ме ти не упутиш).

Evo ovde jedno okej objasnjenje: LINK.

Шта је за тебе слобода ?
Ја још увек трагам за дефиницијом.

Sto bi reko Herber Spenser "da svako ima slobodu da radi sta hoce dok god ne narusava istu takvu slobodu drugih".

 

[Bakunjin]

Ишао сам на линк, али је енглески за мене непознат језик.
Ако може на италијанском или руском (био бих ти захвалан).
Што се дефиниције слободе тиче, могао бих да ти цитирам до сутра, али сам очекивао твоју изворну (спознајну) дефиницију.

Ево један диван цитат :

Слобода није божје сјеме, па да ти га нетко да.
Слобода није захвалница исписана абецедним редом.
Слобода није крилатица рекламног паноа,
конструктивна критика постојећег стања.
Слобода је жена...узми је.

 

[fabian]

Ишао сам на линк, али је енглески за мене непознат језик.
Ако може на италијанском или руском (био бих ти захвалан).

Evo onda osnove mojim recima. Argumentaciona etika se zasniva na isticanju 3 cinjenice:

1. Da bi se pokazala moralna opravdanost necega to se mora uraditi razgovorom / raspravom / argumentima.

2. Rasprava-po-sebi ima svoje apriorne norme, koje ako su prekrsene, onda je svaka rasprava besmislena; kao sto su "reci moraju da budu razumljive za oba sagovornika", "recenice moraju da budu dokazivo istinite", itd.

3. Posto covek da bi slobodno raspravljao mora da slobodno koristi svoje telo (da ne bude pod kontrolom drugog, da ne bude napadan, pod pretnjom nasilja itd), samim tim Princip samovlasnistva (koji kaze da je svako vlasnik svog tela) i Princip Neagresije (koji kaze da je neligitimno inicirati nasilje nad nekim ili pretiti istim) su apriorne norme rasprave.

Dakle, posto su Samovlanistvo i Neagresija apriorne norme razgovora, i posto da bi nesto bilo moralno opravdano to se mora uraditi razgovorom- iz toga sledi da je bilo sta sto se kosi sa ova dva principa moralno neopravdivo, tj. da su Samovlanistvo i Neagresija aksiomi etike. Svako ko pokusa da kaze suprotno cini performativnu kontradikciju, jer samim tim sto se upusta u razgovor (umesto da napadne sagovornika ili slicno) on priznaje da su Samovlanistvo i Neagresija apriorne norme razgovora, samim tim i svakog pokusaja moralnog opravdavanja bilo cega.

Што се дефиниције слободе тиче, могао бих да ти цитирам до сутра, али сам очекивао твоју изворну (спознајну) дефиницију

Mislio sam na politicku slobodu. A sto se tice spoznajne slobode, ona nema veze sa politikom, tu treba da uzmes da procitas jednu knjizicu staru ~2000 godina koja mi je promenila zivot, zove se Epiktetov Prirucnik, mislim da cak imam negde na kompu prekucavano, ako je iskopam ne nekom back-up disku, poslacu ti.

 

[Bakunjin]

Evo onda osnove mojim recima. Argumentaciona etika se zasniva na isticanju 3 cinjenice:

1. Da bi se pokazala moralna opravdanost necega to se mora uraditi razgovorom / raspravom / argumentima.

2. Rasprava-po-sebi ima svoje apriorne norme, koje ako su prekrsene, onda je svaka rasprava besmislena; kao sto su "reci moraju da budu razumljive za oba sagovornika", "recenice moraju da budu dokazivo istinite", itd.

3. Posto covek da bi slobodno raspravljao mora da slobodno koristi svoje telo (da ne bude pod kontrolom drugog, da ne bude napadan, pod pretnjom nasilja itd), samim tim Princip samovlasnistva (koji kaze da je svako vlasnik svog tela) i Princip Neagresije (koji kaze da je neligitimno inicirati nasilje nad nekim ili pretiti istim) su apriorne norme rasprave.

Dakle, posto su Samovlanistvo i Neagresija apriorne norme razgovora, i posto da bi nesto bilo moralno opravdano to se mora uraditi razgovorom- iz toga sledi da je bilo sta sto se kosi sa ova dva principa moralno neopravdivo, tj. da su Samovlanistvo i Neagresija aksiomi etike. Svako ko pokusa da kaze suprotno cini performativnu kontradikciju, jer samim tim sto se upusta u razgovor (umesto da napadne sagovornika ili slicno) on priznaje da su Samovlanistvo i Neagresija apriorne norme razgovora, samim tim i svakog pokusaja moralnog opravdavanja bilo cega.


Mislio sam na politicku slobodu. A sto se tice spoznajne slobode, ona nema veze sa politikom, tu treba da uzmes da procitas jednu knjizicu staru ~2000 godina koja mi je promenila zivot, zove se Epiktetov Prirucnik, mislim da cak imam negde na kompu prekucavano, ako je iskopam ne nekom back-up disku, poslacu ti.

1. Да би се доказала морална оправданост, потребно је да се познају основе моралности.
Које су то основе и ко их је одредио мени као индивидуи и да ли и ја могу да учествујем у постављању истих ?
Мени као појединцу није логично да прихватам нормативе успостављене од стране НН лица, а у традиционалне вредности не верујем, барем када су морална начела у питању.

2. Чему онда служи расправа, ако је већ све унапред прописано и регулисано ?
Чему та потреба за формулисаним и усаглашеним начелима, чак и у дијалогу ?

3. Са овим се слажем, ту видим одреднице које се поклапају са Штирнеровим идејама и са њима се слажем, али не прихватам постављање норми и граничника у расправи.
Расправа служи да се превазиђу шаблони и границе и никако је не треба спутавати, ограничавати и формулисати, већ јој дозволити да ухвати непредвидиве облике и токове.

Спознајна слобода или индивидуална слобода су ( по мени ) предуслов за било коју слободу, мада, парадоксално, политичка слобода (ако ту мислиш на слободно бављење политиком унутар система политичких партија и парламента) није остварива управо због организованог система и начела којима се руководи парламентарна демократија.

 

[Sreten Žujović]

Чек бре, ваљда постоји нешто што се зове „универзалне људске вредности“?
То не зависи од индивидуе до индивидуе, него је исто за све.

Право на живот etc. ?

 

[Bakunjin]

Чек бре, ваљда постоји нешто што се зове „универзалне људске вредности“?
То не зависи од индивидуе до индивидуе, него је исто за све.

Право на живот etc. ?

Да би људске вредности биле универзалне, потребно је да су и људи универзални, кад оно шипак... Сви смо ми појединачни космоси, тако да је немогуће успоставити универзална правила.

 

[Sreten Žujović]

Па добро, али ајде да видимо је л’ имамо нешто заједничко па да од тога пођемо.

Желимо да живимо (осим ако нисмо склони суициду), ето то би за почетак било нешто што никоме не бисмо смели да ускратимо.

 

[fabian]

Које су то основе и ко их је одредио мени као индивидуи и да ли и ја могу да учествујем у постављању истих ?

Ne. Kao sto ne mozes da ucestvujes u odredjivanju da li je 2 + 2 = 5, i definisanju zakona logike.

2. Чему онда служи расправа, ако је већ све унапред прописано и регулисано ?

Cemu zivot ako je vec unapred propisano da moras da dises i jedes i pijes da bi bio ziv? Rasprava mora da ispuni svoje apriorne norme da bi uopste bila rasprava.

3. Са овим се слажем, ту видим одреднице које се поклапају са Штирнеровим идејама и са њима се слажем, али не прихватам постављање норми и граничника у расправи.

Rasprava / razgovor / argumentacija, da li bi imala smisla mora da ispuni svoje sopstvene apriorne norme kao sto "sagovornici moraju da budu zivi", "sagovornici moraju da ne napadnu jedan drugoga" i tome slicno. Te norme se nazivaju apriornima jer ako se prekrse razgovor-po-sebi gubi svaki smisao. Gde je smisao rasprave ako je jedan sagovornik mrtav, ili ako jedan sagovornik fizicki napada drugog, ili mu drzi pistolj uperen u glavu, ili ga na bilo koji nacin drzi pod pretnjom nasilja- nema nikakvog smisla i poente, i to i nije rasprava nego glupost. Dakle, da bi bilo kakav razgovor imao smisla, mora da ispuni svoje sopstvene apriorne norme, a medju tim normama su Samovlasnistvo i Neagresija.

I ponavljam zakljucak- posto se nesto moze moralno opravdati samo razgovorom, Samovlanistvo i Neagresija su apriorne norme svakog pokusaja moralnog opravdavanja, sto ce reci da su Samovlasnistva i Neagresija univerzalni aksiomi etike. Iz ta dva principa slede prava na zivot, slobodu i vlasnistvo, i ona se mogu nazvati "univerzalnim ljudskim vrednostima".