Analogija

Truman

Truman

Elita
Poruka
23.592
ŽIVOT KAO FILM. Mi smo glumci u tom filmu i scene se smenjuju po unapred utvrđenom redosledu jedna za drugom, ali pošto smo mi U njemu ne možemo znati taj redosled. Gledalaca nema, a nema ni reditelja. Naziv filma je ''Sudbina''.
 
Truman:
ŽIVOT KAO FILM. Mi smo glumci u tom filmu i scene se smenjuju po unapred utvrđenom redosledu jedna za drugom, ali pošto smo mi U njemu ne možemo znati taj redosled. Gledalaca nema, a nema ni reditelja. Naziv filma je ''Sudbina''.
Kliknite za proširenje...


Ne bih se bas slozio sa tobom. Ima li filma bez rezisera ? Ako smo glumci, onda, sta ? Glumimo...ali po cemu i po kome ? I ko je utvrdio te scene koje se smenjuju po unapred utvrdjenom redosledu ? Druga je, naravno, prica ako sami stvaramo film ( bez metafizicki, ja bih rekao, protiv coveka, utvrdjenog redosleda, jer sve sto je coveku unapred utvrdjeno, metafizicki, dabome, njemu ogranicava izbor, ili jasnije - slobodu , pa i slobodu izbora ). A jesmo li ( obzirom da stvaramo ) samo glumci ? Nista lose, samo pitam. :)
 
Alber Kami o delu Franca Kafke (Mit o Sizifu)

Poslednji esej u Kamijevoj knjizi “Mit o Sizifu”, koji ujedno predstavlja i neku vrstu zaključka ovog ogleda o apsurdu, nosi naziv “Nada i apsurd u delu Franca Kafke”.

Namerno kažem esej; iako su teme kojima se Kami ovde bavi filozofske, način na koji im prilazi je nešto slobodniji, bez težnje ka logičkoj neoborivosti, bez apodiktičnih tvrdnji i čvrstih zaključaka. U pitanju je, kako sam Kami kaže, ogled.


Nada, apsurd i egzistencijalizam

Na "Mit o Sizifu" se često gleda kao na esejističku samosvest romana Stranac, ali to ne iscrpljuje značaj ovog ogleda, koji je ipak delo za sebe. Apsurd, odsustvo smisla kao istina o čovekovom položaju, praćen lucidnom svešću koja u tome vidi temelj slobode, tema je “Mita o Sizifu”. Svaka transcendencija, sveka metafizika je neprijatelj slobode. Ne postoji “viši smisao” koji prevazilazi ovaj svet. Zbog toga će čovekova želja za jedinstvom duha, koji razumeva, i sveta, koji ćuti, biti stalno razočaravana. Apsurdno stanje je stanje rezignacije i prihvatanja besmisla. Rezignacija isključuje nadu. U kakvoj vezi onda mogu biti nada i apsurd?

Kami analizira prisustvo apsurdnosti u književnosti i filozofiji, bavi se književnim likovima kao što su Don Žuan, legendarni junak, i Kirilov iz romana “Zli dusi” Dostojevskog. Tri autora su izdvojena – Kafka, Kjerkegor i Šestov – Kami ih naziva egzistencijalnim romansijerima i filozofima. U njihovim delima, kao i u celokupnoj egzistencijalističkoj misli, u čvrstoj sprezi sa apsurdom, pronalazi nadu. Radi se o tome da apsurdno delo može da dovede do jedne vrste neverstva – ono što bi trebalo da bude tragična igra, počinje da daje smisao životu pisca, pa dela koja su u potpunosti okrenuta apsurdu završavaju u bezmernom kriku nade.

Boldovano takođe objašnjava i Witgensteinovo objašnjenje metafizike kao mistifikaciju reči koje je
i pobuna prirodnog protiv neprirodnog-istine protiv laži! Naime,lako je uočiti da svako traženje smisla
tamo gde nije "postavljen" dovodi do njegove negacije...Naime,kad nije smišljen-nema ga...
Čak,Kami,predočava da Sizif u tom trenukad kamen krene da se survava nazad,zastaje i osmeh trijumfa
slobode mu nadahnjuje dušu i čini da istrajava u izdržavanju ponovog napora kazne! Jer sloboda da
prevari bogove makar i na tren je nešto što vredi koliko i večnost!
 
Poslednja izmena:
NEREJ:
Ne bih se bas slozio sa tobom. Ima li filma bez rezisera ? Ako smo glumci, onda, sta ? Glumimo...ali po cemu i po kome ? I ko je utvrdio te scene koje se smenjuju po unapred utvrdjenom redosledu ? Druga je, naravno, prica ako sami stvaramo film ( bez metafizicki, ja bih rekao, protiv coveka, utvrdjenog redosleda, jer sve sto je coveku unapred utvrdjeno, metafizicki, dabome, njemu ogranicava izbor, ili jasnije - slobodu , pa i slobodu izbora ). A jesmo li ( obzirom da stvaramo ) samo glumci ? Nista lose, samo pitam. :)
Kliknite za proširenje...

Drago mi je što neko ozbiljno učestvuje u temi :) Pazi, ovo je specifičan film. Ja smatram da njega nije stvorio bog, da ga ništa nije stvorilo. Postoji samo večni proces. Da li je redosled unapred utvrđen...ne mogu da budem siguran, to je moja teza na osnovu nekih razmišljanja i zapažanja. Ne znam da li smo samo glumci, ali ipak moram reći da ne verujem u slobodnu volju.
 
Ipak to samo naš um determiniše inače haotične i neponovljive skupove dešavanja...
Subjekat mišljenja osmišljava deterministički smisao...Bez subjekta nema (s)misla...
Ustvari.bez ljudi i drugih mislenih entiteta,pitanje je kako se događaji dešavaju...Ja mislim da se
dešavaju haotično i neponovljivo...
 
"Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti."
citat: Sopenhauer
 
Truman:
Da li smo glumci ili likovi pitanje je sad...
Kliknite za proširenje...


"Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће."

цитат Шопенхауер
 
oziman:
"Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће."

цитат Шопенхауер
Kliknite za proširenje...

Ovo je dobro rečeno. Npr. ja bih želeo uspostaviti blizak odnos s nekom osobom, međutim to može biti jedino ako se uklapam u njenu sudbinu. A moja sudbina bi mogla biti da se ne uklapam.
 
Naučniku koji se bar donekle bavi kvantnom fizikom,ideje o sudbini kao silama određenja
toka dešavanja-ne padaju na pamet!
Princip neodređenosti je moćan neprincipijelan princip...:mrgreen:
Kauzalnost je štap slepca čoveku-matrica mišljenja koje u prirodi nema...:cool:
Priča o slobodi,da postoji kauzalnost oko nas bi bila samo priča.
Stoga,što kauzalno mislimo,mi i jesmo neslobodni...Zarobljenici svog uma
su oni koji ne uspevaju ovo da shvate...:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Dešavanja imaju neku svoju inerciju u određenju novih pozicija...
Međutim,mogu se odrediti budući događaji među ljudima,u prirodi veoma teško i nikako!
Algoritmi verovatnoće se šire geometrijskom progresijom kod prirodnih događanja,a u
sociosredini je to ipak lakše predvidivo jer je baš kauzalnost u ljudskom shvatanju ta koja to
omogućava...
Dalje bih zadro u ozbiljnija saznanja,a i ovo je malo previše...:mrgreen:
Evo primer:Lakše je predvideti da li će USA bombardovati ciljeve u Siriji,nego
kakvo će vreme biti za 7 dana u Veneciji...:mrgreen:
Ako je ovo teško shvatiti,onda stvarno...:worth:
 
Budući događaji u prirodi me ne interesuju.

Ja sam svojevremeno sanjao konkretne situacije na ispitima - bukbalno da će nekome zapištati mobilni tokom nečega. Imao sam gomilu snova koji su se obistinili.
 
Truman:
Drago mi je što neko ozbiljno učestvuje u temi :) Pazi, ovo je specifičan film. Ja smatram da njega nije stvorio bog, da ga ništa nije stvorilo. Postoji samo večni proces. Da li je redosled unapred utvrđen...ne mogu da budem siguran, to je moja teza na osnovu nekih razmišljanja i zapažanja. Ne znam da li smo samo glumci, ali ipak moram reći da ne verujem u slobodnu volju.
Kliknite za proširenje...

Ja tebe postujem sa pdf-a knjizevnost. Ali.... uvek ima to ali. Kada god neko prica o vecnom ( i procesu, dabome ) meni to smrdi ( izvini na izrazu, ovako ne-knjizevnom ) na metafiziku. Istina, problem mozda jeste u tome kako ja razumem metafiziku. A, kako je je razumem, sa tim svojim vecnim , je uvek uperena protiv coveka. Dakle, mogucnosti, da covek sam bira i izabere. I svoju slobodu, dabome. Da budem jasan, ako covek, kao stvaralac, nije u stanju da stvori i svoju slobodu, onda sta... nije vise covek. A jos manje nije.I tako, ko nije, nije ni covek. :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top