- Poruka
- 186.036
Zašto je Beogradu Moskva bliža od Brisela i Vašingtona
Radio Slobodna Evropa, emisija Most
| Omer Karabeg
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome šta znači sve tešnja saradnja nove vlasti u Srbiji sa Moskvom. Sagovornici su bili beogradski spoljnopolitički analitičar, Boško Jakšić, i Filip Ejdus, asistent na Fakuletu političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome da li je tačna teza da Vašingtonu ne bi smetalo približavanje Srbije Rusiji ukoliko bi nova vlada ispunila američke zahteve oko Kosova, koliko je Moskva uticala na Ivicu Dačića da napusti Borisa Tadića i napravi savez sa Tomislavom Nikolićem, kako iz današnje perspektive izgleda nekadašnja izjava Tomislava Nikolića da bi više voleo da Srbija bude ruska gubernija nego članica evropskog bloka, da li je, s obzirom na ogromnu Putinovu popularnost u Srbiji, u toj zemlji danas dominantno prorusko raspoloženje, zašto Aleksandar Vučić uporno ponavlja da Srbija neće ući u NATO pakt, koliko je Rusiji suštinski stalo da Srbija ostane izvan NATO pakta, kao i tome kakav politički značaj ima izgradnja zajedničke fabrike oružja sa Rusima.
Omer Karabeg: U poslednje vreme sve više se mogu čuti tvrdnje da se nova vlast, iako se stalno zaklinje u evropski put Srbije, sve više udaljava od Brisela i približava Moskvi. Rekao bih da je u toj konstataciji najdalje otišao Vuk Drašković kada je rekao: “Govore Evropska unija, a misle - malo morgen. Migavac im pokazuje Zapad, a oni voze na Istok“. Koliko ima istine u toj tvrdnji?
Boško Jakšić: Rekao bih da je to preterivanje, jer su srpsko-ruski odnosi veoma iznijansirani i ne bi baš moglo tako da se kaže, iako na prvi pogled, otkako su predsednik Nikolić i nova garnitura došli na vlast, postoji čitava kolekcija primera koji bi mogli da ukazuju na to da Srbija ili dobrovoljno upada u naručje Rusije ili je Moskva možda stisla Beograd u jedan čvrst medveđi zagrljaj. Ipak, mislim da je komentar Vuka Draškovića suviše jednosmeran.
Filip Ejdus: Imam malo više razumevanja za te tvrdnje. Iako je nova vlada deklarativno ostala na putu evropskih integracija, njeni postupci ukazuju na to da je uspostavljanje bližih ekonomskih, energetskih, odbrambenih i političkih odnosa sa Moskvom njen prioritet. Svi najviši funkcioneri nove vlade su na svoja prva zvanična putovanja otišli u Rusiju. Dogovorene su razne stvari - kredit od 800 miliona dolara, značajno unapređenje vojno-tehničke saradnje, a najavljen je i početak izgradnje dela gasovoda Južni tok koji treba da ide kroz Srbiju. Istovremeno na planu evropskih integracija, osim deklarativnog zalaganja za uspostavljanje političkog dijaloga sa Prištinom i dogovora o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima, nije učinjen nikakav stvarni napredak. Nema sumnje da je Srbija nakon ovih prvih mesec dana delovanja nove vlade dalje od Evropske unije, a bliže Ruskoj federaciji.
Boško Jakšić: Mogao bih ovoj listi primera, koje je pomenuo gospodin Ejdus, da dodam još nekoliko stvari. Recimo, Zberbanka, koja je najveća u Rusiji i među 20 najvećih u svetu, dolazi u Srbiju, a najavljena je i poseta Vladimira Putina, koji dolazi na početak radova izgradnje Južnog toka kroz Srbiju. Podsetio bih da je Vuk Jeremić, na nesumnjivo veliko zadovoljstvo Moskve, koja mu je itekako pomogla da dođe na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, za jednog od svojih savetnika uzeo bivšeg ruskog premijera Jevgenija Primakova. Taj spisak je duži, s tim što se on uglavnom svodi na pitanja ekonomije. Dakle, približavanje Rusiji je manje-više ekonomskog i energetskog karaktera. U analizi srpsko-ruskih odnosa morali bismo da uzmemo u obzir još jedan važan elemenat, a to je Kosovo, na osnovu koga ja zaključujem da su stvari više balansirane nego što to na prvi pogled izgleda. Naime, svedoci smo promenjene srpske retorike koja se tiče Kosova. Prvi put je u leksiku srpskih političara ušla reč ustupci. Vlast u Beogradu je dala veoma čvrsta obećanja da će ispuniti ono što je do sada dogovoreno. Zapadne diplomate veoma otvoreno govore da veruju novoj vladi i da tako čvrsta obećanja nikada nisu dobili od prethodne vlade. Moja je teza da je sve to deo dogovora, koji je ova vlada napravila pre svega sa Amerikancima. Rekao bih, i u tome je suština moje teze, da postoji prećutna saglasnost između Vašingtona i Moskve. Vašington je zainteresovan da se završi kosovska epopeja, da se normalizuju odnosi i da se pitanje Kosova konačno skine sa dnevnog reda, a u isto vreme je svestan da postoji interes i Moskve i Beograda za energetsku saradnju. Zašto onda Zapad ne bi progutao i Južni tok i saradnju u energetici, kada pola zapadne Evrope zavisi od ruskog gasa i kada trasa gasovoda Južni tok vodi sve do Italije? Zato mislim da samo na prvi pogled postoji spoljnopolitički debalans, a on postoji pre svega zato što vlast neće reći da je spremna da ispuni sve ono što se od nje očekuje, kad je u pitanju Kosovo.
Filip Ejdus: S jedne strane ta teza ima logike. Već neko vreme postoji uverenje da samo desničarske stranke, koje imaju nacionalistički pedigre, mogu da naprave velike ustupke u vezi sa Kosovom. Za sada još uvek nemamo nikakve opipljive dokaze na osnovu kojih bismo mogli da tvrdimo da će zaista da dođe do nekakvog zaokreta u kosovskoj politici. Voleo bih da je ta teza tačna, ali sam prilično skeptičan. Mislim da će odnosi između Beograda i Prištine, na žalost, i dalje biti loši, kao što su bili i do sada, i da će i jedna i druga strana teško praviti ustupke.
http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2012&mm=09&nav_id=641811
nastavak na linku iznad.
Izgleda da je Srbija okrenuta sada Rusiji?
Radio Slobodna Evropa, emisija Most
| Omer Karabeg
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome šta znači sve tešnja saradnja nove vlasti u Srbiji sa Moskvom. Sagovornici su bili beogradski spoljnopolitički analitičar, Boško Jakšić, i Filip Ejdus, asistent na Fakuletu političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome da li je tačna teza da Vašingtonu ne bi smetalo približavanje Srbije Rusiji ukoliko bi nova vlada ispunila američke zahteve oko Kosova, koliko je Moskva uticala na Ivicu Dačića da napusti Borisa Tadića i napravi savez sa Tomislavom Nikolićem, kako iz današnje perspektive izgleda nekadašnja izjava Tomislava Nikolića da bi više voleo da Srbija bude ruska gubernija nego članica evropskog bloka, da li je, s obzirom na ogromnu Putinovu popularnost u Srbiji, u toj zemlji danas dominantno prorusko raspoloženje, zašto Aleksandar Vučić uporno ponavlja da Srbija neće ući u NATO pakt, koliko je Rusiji suštinski stalo da Srbija ostane izvan NATO pakta, kao i tome kakav politički značaj ima izgradnja zajedničke fabrike oružja sa Rusima.
Omer Karabeg: U poslednje vreme sve više se mogu čuti tvrdnje da se nova vlast, iako se stalno zaklinje u evropski put Srbije, sve više udaljava od Brisela i približava Moskvi. Rekao bih da je u toj konstataciji najdalje otišao Vuk Drašković kada je rekao: “Govore Evropska unija, a misle - malo morgen. Migavac im pokazuje Zapad, a oni voze na Istok“. Koliko ima istine u toj tvrdnji?
Boško Jakšić: Rekao bih da je to preterivanje, jer su srpsko-ruski odnosi veoma iznijansirani i ne bi baš moglo tako da se kaže, iako na prvi pogled, otkako su predsednik Nikolić i nova garnitura došli na vlast, postoji čitava kolekcija primera koji bi mogli da ukazuju na to da Srbija ili dobrovoljno upada u naručje Rusije ili je Moskva možda stisla Beograd u jedan čvrst medveđi zagrljaj. Ipak, mislim da je komentar Vuka Draškovića suviše jednosmeran.
Filip Ejdus: Imam malo više razumevanja za te tvrdnje. Iako je nova vlada deklarativno ostala na putu evropskih integracija, njeni postupci ukazuju na to da je uspostavljanje bližih ekonomskih, energetskih, odbrambenih i političkih odnosa sa Moskvom njen prioritet. Svi najviši funkcioneri nove vlade su na svoja prva zvanična putovanja otišli u Rusiju. Dogovorene su razne stvari - kredit od 800 miliona dolara, značajno unapređenje vojno-tehničke saradnje, a najavljen je i početak izgradnje dela gasovoda Južni tok koji treba da ide kroz Srbiju. Istovremeno na planu evropskih integracija, osim deklarativnog zalaganja za uspostavljanje političkog dijaloga sa Prištinom i dogovora o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima, nije učinjen nikakav stvarni napredak. Nema sumnje da je Srbija nakon ovih prvih mesec dana delovanja nove vlade dalje od Evropske unije, a bliže Ruskoj federaciji.
Boško Jakšić: Mogao bih ovoj listi primera, koje je pomenuo gospodin Ejdus, da dodam još nekoliko stvari. Recimo, Zberbanka, koja je najveća u Rusiji i među 20 najvećih u svetu, dolazi u Srbiju, a najavljena je i poseta Vladimira Putina, koji dolazi na početak radova izgradnje Južnog toka kroz Srbiju. Podsetio bih da je Vuk Jeremić, na nesumnjivo veliko zadovoljstvo Moskve, koja mu je itekako pomogla da dođe na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, za jednog od svojih savetnika uzeo bivšeg ruskog premijera Jevgenija Primakova. Taj spisak je duži, s tim što se on uglavnom svodi na pitanja ekonomije. Dakle, približavanje Rusiji je manje-više ekonomskog i energetskog karaktera. U analizi srpsko-ruskih odnosa morali bismo da uzmemo u obzir još jedan važan elemenat, a to je Kosovo, na osnovu koga ja zaključujem da su stvari više balansirane nego što to na prvi pogled izgleda. Naime, svedoci smo promenjene srpske retorike koja se tiče Kosova. Prvi put je u leksiku srpskih političara ušla reč ustupci. Vlast u Beogradu je dala veoma čvrsta obećanja da će ispuniti ono što je do sada dogovoreno. Zapadne diplomate veoma otvoreno govore da veruju novoj vladi i da tako čvrsta obećanja nikada nisu dobili od prethodne vlade. Moja je teza da je sve to deo dogovora, koji je ova vlada napravila pre svega sa Amerikancima. Rekao bih, i u tome je suština moje teze, da postoji prećutna saglasnost između Vašingtona i Moskve. Vašington je zainteresovan da se završi kosovska epopeja, da se normalizuju odnosi i da se pitanje Kosova konačno skine sa dnevnog reda, a u isto vreme je svestan da postoji interes i Moskve i Beograda za energetsku saradnju. Zašto onda Zapad ne bi progutao i Južni tok i saradnju u energetici, kada pola zapadne Evrope zavisi od ruskog gasa i kada trasa gasovoda Južni tok vodi sve do Italije? Zato mislim da samo na prvi pogled postoji spoljnopolitički debalans, a on postoji pre svega zato što vlast neće reći da je spremna da ispuni sve ono što se od nje očekuje, kad je u pitanju Kosovo.
Filip Ejdus: S jedne strane ta teza ima logike. Već neko vreme postoji uverenje da samo desničarske stranke, koje imaju nacionalistički pedigre, mogu da naprave velike ustupke u vezi sa Kosovom. Za sada još uvek nemamo nikakve opipljive dokaze na osnovu kojih bismo mogli da tvrdimo da će zaista da dođe do nekakvog zaokreta u kosovskoj politici. Voleo bih da je ta teza tačna, ali sam prilično skeptičan. Mislim da će odnosi između Beograda i Prištine, na žalost, i dalje biti loši, kao što su bili i do sada, i da će i jedna i druga strana teško praviti ustupke.
http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2012&mm=09&nav_id=641811
nastavak na linku iznad.
Izgleda da je Srbija okrenuta sada Rusiji?
