ludishinter
Domaćin
- Poruka
- 4.191
Pa u sustini da ,znamo mi svi koliko su oni zlocina napravili..Ali oni narod zatruju propagandom i nikom nista..I za 1999 smo mi krivi kao da smo mi nekog napali a ne oni nas..
-
- Popularno:
- Dva i po meseca od uvođenja čudesnih...
- Da li je Rusija bitniji deo srpstva od...
- Počele nesnosne gužve u gradskom...
- Nova sam ovde
- Branislav Lecic - cuveni politicar !
- Marta Kos o Srbiji: Ne možete da sedite...
- Kako izgledaju lezbejke ?
- Ljudi su zlo
- "Борбу" светских сила кроз сукобе обе...
- Podela stana
+++Amerika+++Nemačka+++
- Začetnik teme MuskoSamBre
- Datum pokretanja
Pa u sustini da ,znamo mi svi koliko su oni zlocina napravili..Ali oni narod zatruju propagandom i nikom nista..I za 1999 smo mi krivi kao da smo mi nekog napali a ne oni nas..
- Poruka
- 17.686
Pa sto onda ne rece da je Draza od Amera dobio orden, ako je htjela da podvuce njihovu ljigavost?
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Ma ni slucajno, evo prenesi im iz prve ruke () da doticna drzava nije nikakav bastion demokratije, naprotiv, a ratove vodi iskljucivo radi svojih interesa a ne radi nekih svijetlih ideala, opravdanih razloga i bla bla.
Da li ovo znaci da se slazes...da u osnovi izmedju Hitlerove Nemacke i Amerike i nema nekih velikih i bitnih razlika???
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.784
Па сад, како си дошао до овог фамозног закључка, ваљда сам знаш.Ukratko, ustase su krive sto je Amerika ovakva kakva danas jeste.
Ovaj topic ima potencijala da postane legendaran.
Ја ипак поседујем логичко мишљење.
dragon x
Legenda
- Poruka
- 54.481
Kao da je ikoga na svijetu briga sta ti mislis o Americi.
Bježi s tom kokoškom odavde više .......nekako me podsjeća na ovu.....možda je sličnost sasvim slučajna..
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Slazem se,sto se tice propagande Gebels je bio malo dete i pravi amater za njih...znaci li to da se i ti slazes da u osnovi izmedju Hitlerove Nemacke i demokratske Amerike u prakticnom smislu i nema neke velike razlike ???
NEIZDRŽ
Aktivan član
- Poruka
- 1.721
Pa sto onda ne rece da je Draza od Amera dobio orden, ako je htjela da podvuce njihovu ljigavost?
Zbog čega je D.M. dobio orden od njih?
...a za ujke su znali ko su,šta su radili u NDH, i na čijoj su strani ratovali....
ludishinter
Domaćin
- Poruka
- 4.191
Gotovo i nema da velike razlike..
- Poruka
- 17.686
I jedna i druga su pokusavale / pokusavaju ostvariti svoje interese, to je slicnost.
Ameri to lukavije rade, inteligentnije, mocniji su i bolje im ide. Adolf je bio umisljena sirovina. Zato Ameri mnogo duze traju i trajace jos dugo, s tim da su i oni imali nekih krupnih zayeba, vidi pod: Vijetnam.
- Poruka
- 17.686
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Pa sto onda ne rece da je Draza od Amera dobio orden, ako je htjela da podvuce njihovu ljigavost?
Tog istog Drazu su ti isti Amerikanci(Englezi),prvo izdali i ostavili na cedilu,a onda ga odlikovali...tako to rade prijatelima,neprijateljima ne daju ordenje,sve drugo je isto!
- Poruka
- 17.686
Zbog čega je D.M. dobio orden od njih?
šta su radili u NDH, i na čijoj su strani ratovali....
Ma dobio jer je bio dobar covjek, za zasluge i tome slicno.
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Pozdrav za vas koji ostajete na forumu,ja odoh da rucam pa da rintam,valjda ce se do veceras pojaviti neki forumas,koji ce me ubediti da je Amerika u pravu!
dragon x
Legenda
- Poruka
- 54.481
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Ovo su slike civilizovanog i demokratskog mucenja na americki nacin,koje su nekako procurele u javnost,a kakve li su tek one koje javnost nikada nece videti i u cemu je razlika izmedju americkog i fasistickog mucenja,da li americko manje boli zato sto je demokratsko???
Poslednja izmena:
bukva-list
Primećen član
- Poruka
- 572
amerikanci i kultura?
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Amerikanci,belosvetske ubice broj 1 ili mozda mirotvorci ???
Svi američki ratovi
U POSLEDNJIH pedeset godina, Amerika je često ratovala van svojih granica, ali je retko kad za to imala mandat Ujedinjenih nacija. Da apsurd bude veći, Vašington je vojne intervencije najpre opravdavao potrebom zaštite svojih građana i interesa, a potom, razlozima tipa “donošenje demokratije” ili “humanitarna pomoć”.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, Amerikanci su vojevali u Koreji. Za to su imali nepotpunu podršku UN: socijalistički blok se sa intervencijom nije slagao. Od 1950. do 1953. poginulo je nešto manje od 37.000 američkih vojnika, a kraj rata poklopio se sa krajem mandata predsednika Harija Trumana.
Samo tri godine po završetku rata u Koreji, administracija Dvajta Ajzenhauera naložila je 6. floti evakuaciju oko 2.500 američkih građana iz oblasti Sueckog kanala. Ujedno su francusko-britansko-izraelsku koaliciju primorali da se povuče iz zone kanala.
ISKRCAVANJE
Sredinom 1958. na teritoriju Libana iskrcalo se 3.200 američkih marinaca, kako bi “zaštitili američke živote i pomogli libanskoj vladi”. Američke živote su zaštitili, ali je Liban narednih decenija prošao kroz pakao intervencija, građanskog rata, bombardovanja, etničkog čišćenja...
Pod predsednikom DŽonom Ficdžeraldom Kenedijem, 1961. godine, CIA je u Zalivu svinja na Kubi pokrenula tajnu operaciju, sa kubanskim iseljenicima, kako bi svrgla režim Fidela Kastra. Operacija se završila neuspešno, a nuklearni rat SAD i SSSR jedva je izbegnut.
Kenedijev potpredsednik Lindon DŽonson, koji je u Belu kuću ušao posle ubistva predsednika u Dalasu, uveo je Ameriku u - ljudskim životima mereno - najskuplju avanturu u novijoj istoriji. U ratu u Vijetnamu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca, hiljade njih su ostale invalidi, neznan je broj onih sa “vijetnamskim sindromom”... U Vijetnamu je Amerika ratovala i za vreme Ričarda Niksona, i tek je sledeći predsednik, DŽerald Ford, priznao 1975. američki poraz.
Kao da Vijetnam nije bio dovoljan, administracija predsednika Lindona DŽonsona je u Dominikanskoj Republici našla “komunističku pretnju”, pa se tokom pet meseci 1965. godine, u Santo Domingo iskrcalo 30.000 američkih marinaca i padobranaca.
Od kraja Drugog svetskog rata, Amerika nije ratovala samo tokom mandata DŽimija Kartera, od 1977. do 1981. godine. Već njegov naslednik, Ronald Regan je, najpre, od jeseni do kraja 1983. godine naredio bombardovanje sirijskih položaja u Libanu. Sirija je optužena kao krivac za napad na američki štab u Bejrutu, 23. oktobra, gde je poginulo 239 Amerikanaca.
Otprilike u isto vreme (25. oktobra) pripadnici ekstremne levice ubili su premijera Grenade, a onda se iskrcalo oko 1.900 američkih vojnika, na zahtev Organizacije država istočnih Kariba.
Žandarmske sklonosti Pentagona upravo sa Reganom počele su da dolaze do punog izražaja. Kao i očigledna namera da se ignorišu UN i u najboljem slučaju obezbedi njihova “potonja saglasnost”. Po sistemu svršenog čina, kada Amerikanci već završe posao.
Jer, već Reganov naslednik, DŽordž Buš Stariji je, krajem 1989. izvršio invaziju na Panamu, da bi svrgao tadašnjeg predsednika Manuela Norijegu. Obrazloženje je, naravno, bilo “zaštita života američkih građana”.
Administracija DŽordža Buša Starijeg “povela” je i Prvi zalivski rat. U januaru 1991. sa dozvolom UN, započeta je operacija “Pustinjska oluja” radi oslobađanja Kuvajta. Početkom avgusta prethodne godine, naime, Irak je okupirao Kuvajt, proglasivši ga za svoju provinciju. Neprovereni izvori tvrde da je za to prethodno dobio pozitivan mig Vašingtona. U operaciji oslobađanja učestvovalo je oko 300.000 američkih vojnika, a posle 40 dana Bagdad je prihvatio sve rezolucije UN o krizi. Amerikanci su priznali da su u operaciji imali oko 300 mrtvih i 470 ranjenih, a gubici Iračana bili su neuporedivo veći. Tada uvedene sankcije Iraku, međutim, odnele su mnogo više života. Program UN “Nafta za hranu” bio je nedovoljan da pokrije sve potrebe za hranom i lekovima. Sporadična bombardovanja sa različitim opravdanjima nastavljena su, ipak, do početka ovog najnovijeg američko-britanskog rata.
SIMBOL
Za vreme Buša Starijeg, SAD su intervenisale i u Somaliji, u kojoj je besneo građanski rat. U decembru 1992. Amerikanci su sa 28.000 vojnika preduzeli operaciju “Obnovljena nada”, radi pružanja pomoći humanitarnim organizacijama u raspodeli hrane. U martu 1994. pošto su izgubile 18 vojnika, SAD su se povukle iz Somalije. U okršajima je stradalo, po zvaničnim podacima, više od 500 Somalijaca. Slike kada Somalijci izvlače mrtve američke pilote iz oborenih helikoptera u Mogadišu i vuku ih ulicama nage - postale su simbol radikalnih boraca protiv američkog intervencionizma.
I Bušov naslednik Bil Klinton, intervenisao je u Somaliji, 1995. Američke snage su se privremeno rasporedile u Mogadišu kako bi osigurale povlačenje oko 8.000 “plavih šlemova”. Somalija danas nema funkcionalnu vladu, više od pola miliona ljudi gladuje, a posle 11. septembra Vašington je zatvorio i agencije preko kojih su Somalijci iz SAD slali zemljacima pomoć. U međuvremenu, Bela kuća je i Somaliju označila kao jednu od baza Al kaide.
Vojska Haitija je 1991. svrgla predsednika Žana Bertrana Aristida i proterala ga iz zemlje. UN su krajem jula 1994. odobrile međunarodnu intervenciju, pod vođstvom 15.000 vojnika SAD, da se predsednik vrati. Iako su vojni vladari otišli pred samom pretnjom intervencije, Bil Klinton je u septembru 1994. poslao trupe na Haiti, sa mandatom “restauracije demokratske vlade”, “zaustavljanja nasilja” i “očuvanja stabilnosti”. Ipak, Haiti su ostali država nestabilnog političkog sistema, narušavanja ljudskih prava i stalnog nasilja, a poslednji pokušaj puča zabeležen je krajem 2001. U međuvremenu su baš zbog te nestabilnosti, SAD i EU blokirali finansijsku pomoć, i sada su Haiti siromašniji nego mnoge države podsaharske Afrike.
Američki predsednik Klinton je crnim slovima ubeležen i u novijoj istoriji Balkana. Amerikanci su, najpre, 1995. bombardovali Republiku Srpsku, obilato koristeći zabranjene bombe sa osiromašenim uranijumom.
Ovih dana navršila se četvrta godišnjica bombardovanja Srbije. Deklarisana namera NATO, predvođenog Amerikom, bila je da “spasi kosovske Albance od Slobodana Miloševića”. Sada se vidi da je broj “nevinih ljudi, koje su ubile jugoslovenske snage” nekoliko desetina (možda i stotina) puta manji od broja “kolateralno” stradalih civila širom zemlje. Milošević je potpisao kapitulaciju i Vojska se sa Kosova povukla posle 78 dana razaranja, a na Kosovo su stigle međunarodne okupacione snage.
SVETINJE
Kosovo je danas teritorija nedefinisanog suvereniteta, čijih 75 odsto budžeta dolazi od stranih donatora, na kome divljaju nekadašnji teroristi i nebrojeni doseljenici iz Albanije, gde se ljudska prava mnogo više krše nego pre 24. marta 1999. I, da: Kosovo je danas leglo trgovine drogom, oružjem i belim robljem i baza međunarodnih terorističkih organizacija. Obaveza iz rezolucije 1244 UN, da se deo srpskih snaga vrati u pokrajinu, radi obezbeđenja granice i srpskih svetinja, nije ispoštovana.
Konačno, Avganistan. Američko-britanske snage su 7. oktobra 2001. počele bombardovanje logora Al kaide i vojna postrojenja talibanskog režima, sa namerom da razbiju terorističku mrežu i uhvate Osamu bin Ladena. Nijedno od toga nisu uspeli, ali su zamenili režim u Kabulu. Umesto talibana, koje je Amerika zdušno podržavala tokom intervencije SSSR u Avganistanu, na vlast su dovedene militantne mudžahedinske grupe, poznate po zločinima prema sopstvenom narodu. Više od 10.000 američkih vojnika i dalje je u Avganistanu, osim onih koji se kućama vraćaju u plastičnim vrećama, jer talibani u avganistanskim zabitima još nisu poraženi.
I POSREDNO
OSIM direktnom vojnom akcijom, Amerika je u mnogim krizama u svetu bila “mirođija” posredno, preko obaveštajnih službi, saveznika, ili raznih “civilnih” organizacija. Dešavanja u Čileu, svrgavanje šaha u Iranu, promene u Zairu (sada DR Kongu)... Interesantna je pojava da same američke obaveštajne službe organizuju svrgavanje čoveka čije su postavljanje u prethodnom periodu “inspirisale”. Tako je (sada pokojni, nepotvrđeni ljudožder) Mobutu Sese Seko svojevremeno ustoličen u Zairu, a kada je poslužio svrsi, pripomognut je dolazak na vlast (u međuvremenu takođe upokojenog, pod sumnjivim okolnostima) Lorana Kabile. Sada je na vlasti Kabilin sin, a DR Kongo je nestabilniji nego ikad.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=51903&datum=2003-04-12
Svi američki ratovi
U POSLEDNJIH pedeset godina, Amerika je često ratovala van svojih granica, ali je retko kad za to imala mandat Ujedinjenih nacija. Da apsurd bude veći, Vašington je vojne intervencije najpre opravdavao potrebom zaštite svojih građana i interesa, a potom, razlozima tipa “donošenje demokratije” ili “humanitarna pomoć”.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, Amerikanci su vojevali u Koreji. Za to su imali nepotpunu podršku UN: socijalistički blok se sa intervencijom nije slagao. Od 1950. do 1953. poginulo je nešto manje od 37.000 američkih vojnika, a kraj rata poklopio se sa krajem mandata predsednika Harija Trumana.
Samo tri godine po završetku rata u Koreji, administracija Dvajta Ajzenhauera naložila je 6. floti evakuaciju oko 2.500 američkih građana iz oblasti Sueckog kanala. Ujedno su francusko-britansko-izraelsku koaliciju primorali da se povuče iz zone kanala.
ISKRCAVANJE
Sredinom 1958. na teritoriju Libana iskrcalo se 3.200 američkih marinaca, kako bi “zaštitili američke živote i pomogli libanskoj vladi”. Američke živote su zaštitili, ali je Liban narednih decenija prošao kroz pakao intervencija, građanskog rata, bombardovanja, etničkog čišćenja...
Pod predsednikom DŽonom Ficdžeraldom Kenedijem, 1961. godine, CIA je u Zalivu svinja na Kubi pokrenula tajnu operaciju, sa kubanskim iseljenicima, kako bi svrgla režim Fidela Kastra. Operacija se završila neuspešno, a nuklearni rat SAD i SSSR jedva je izbegnut.
Kenedijev potpredsednik Lindon DŽonson, koji je u Belu kuću ušao posle ubistva predsednika u Dalasu, uveo je Ameriku u - ljudskim životima mereno - najskuplju avanturu u novijoj istoriji. U ratu u Vijetnamu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca, hiljade njih su ostale invalidi, neznan je broj onih sa “vijetnamskim sindromom”... U Vijetnamu je Amerika ratovala i za vreme Ričarda Niksona, i tek je sledeći predsednik, DŽerald Ford, priznao 1975. američki poraz.
Kao da Vijetnam nije bio dovoljan, administracija predsednika Lindona DŽonsona je u Dominikanskoj Republici našla “komunističku pretnju”, pa se tokom pet meseci 1965. godine, u Santo Domingo iskrcalo 30.000 američkih marinaca i padobranaca.
Od kraja Drugog svetskog rata, Amerika nije ratovala samo tokom mandata DŽimija Kartera, od 1977. do 1981. godine. Već njegov naslednik, Ronald Regan je, najpre, od jeseni do kraja 1983. godine naredio bombardovanje sirijskih položaja u Libanu. Sirija je optužena kao krivac za napad na američki štab u Bejrutu, 23. oktobra, gde je poginulo 239 Amerikanaca.
Otprilike u isto vreme (25. oktobra) pripadnici ekstremne levice ubili su premijera Grenade, a onda se iskrcalo oko 1.900 američkih vojnika, na zahtev Organizacije država istočnih Kariba.
Žandarmske sklonosti Pentagona upravo sa Reganom počele su da dolaze do punog izražaja. Kao i očigledna namera da se ignorišu UN i u najboljem slučaju obezbedi njihova “potonja saglasnost”. Po sistemu svršenog čina, kada Amerikanci već završe posao.
Jer, već Reganov naslednik, DŽordž Buš Stariji je, krajem 1989. izvršio invaziju na Panamu, da bi svrgao tadašnjeg predsednika Manuela Norijegu. Obrazloženje je, naravno, bilo “zaštita života američkih građana”.
Administracija DŽordža Buša Starijeg “povela” je i Prvi zalivski rat. U januaru 1991. sa dozvolom UN, započeta je operacija “Pustinjska oluja” radi oslobađanja Kuvajta. Početkom avgusta prethodne godine, naime, Irak je okupirao Kuvajt, proglasivši ga za svoju provinciju. Neprovereni izvori tvrde da je za to prethodno dobio pozitivan mig Vašingtona. U operaciji oslobađanja učestvovalo je oko 300.000 američkih vojnika, a posle 40 dana Bagdad je prihvatio sve rezolucije UN o krizi. Amerikanci su priznali da su u operaciji imali oko 300 mrtvih i 470 ranjenih, a gubici Iračana bili su neuporedivo veći. Tada uvedene sankcije Iraku, međutim, odnele su mnogo više života. Program UN “Nafta za hranu” bio je nedovoljan da pokrije sve potrebe za hranom i lekovima. Sporadična bombardovanja sa različitim opravdanjima nastavljena su, ipak, do početka ovog najnovijeg američko-britanskog rata.
SIMBOL
Za vreme Buša Starijeg, SAD su intervenisale i u Somaliji, u kojoj je besneo građanski rat. U decembru 1992. Amerikanci su sa 28.000 vojnika preduzeli operaciju “Obnovljena nada”, radi pružanja pomoći humanitarnim organizacijama u raspodeli hrane. U martu 1994. pošto su izgubile 18 vojnika, SAD su se povukle iz Somalije. U okršajima je stradalo, po zvaničnim podacima, više od 500 Somalijaca. Slike kada Somalijci izvlače mrtve američke pilote iz oborenih helikoptera u Mogadišu i vuku ih ulicama nage - postale su simbol radikalnih boraca protiv američkog intervencionizma.
I Bušov naslednik Bil Klinton, intervenisao je u Somaliji, 1995. Američke snage su se privremeno rasporedile u Mogadišu kako bi osigurale povlačenje oko 8.000 “plavih šlemova”. Somalija danas nema funkcionalnu vladu, više od pola miliona ljudi gladuje, a posle 11. septembra Vašington je zatvorio i agencije preko kojih su Somalijci iz SAD slali zemljacima pomoć. U međuvremenu, Bela kuća je i Somaliju označila kao jednu od baza Al kaide.
Vojska Haitija je 1991. svrgla predsednika Žana Bertrana Aristida i proterala ga iz zemlje. UN su krajem jula 1994. odobrile međunarodnu intervenciju, pod vođstvom 15.000 vojnika SAD, da se predsednik vrati. Iako su vojni vladari otišli pred samom pretnjom intervencije, Bil Klinton je u septembru 1994. poslao trupe na Haiti, sa mandatom “restauracije demokratske vlade”, “zaustavljanja nasilja” i “očuvanja stabilnosti”. Ipak, Haiti su ostali država nestabilnog političkog sistema, narušavanja ljudskih prava i stalnog nasilja, a poslednji pokušaj puča zabeležen je krajem 2001. U međuvremenu su baš zbog te nestabilnosti, SAD i EU blokirali finansijsku pomoć, i sada su Haiti siromašniji nego mnoge države podsaharske Afrike.
Američki predsednik Klinton je crnim slovima ubeležen i u novijoj istoriji Balkana. Amerikanci su, najpre, 1995. bombardovali Republiku Srpsku, obilato koristeći zabranjene bombe sa osiromašenim uranijumom.
Ovih dana navršila se četvrta godišnjica bombardovanja Srbije. Deklarisana namera NATO, predvođenog Amerikom, bila je da “spasi kosovske Albance od Slobodana Miloševića”. Sada se vidi da je broj “nevinih ljudi, koje su ubile jugoslovenske snage” nekoliko desetina (možda i stotina) puta manji od broja “kolateralno” stradalih civila širom zemlje. Milošević je potpisao kapitulaciju i Vojska se sa Kosova povukla posle 78 dana razaranja, a na Kosovo su stigle međunarodne okupacione snage.
SVETINJE
Kosovo je danas teritorija nedefinisanog suvereniteta, čijih 75 odsto budžeta dolazi od stranih donatora, na kome divljaju nekadašnji teroristi i nebrojeni doseljenici iz Albanije, gde se ljudska prava mnogo više krše nego pre 24. marta 1999. I, da: Kosovo je danas leglo trgovine drogom, oružjem i belim robljem i baza međunarodnih terorističkih organizacija. Obaveza iz rezolucije 1244 UN, da se deo srpskih snaga vrati u pokrajinu, radi obezbeđenja granice i srpskih svetinja, nije ispoštovana.
Konačno, Avganistan. Američko-britanske snage su 7. oktobra 2001. počele bombardovanje logora Al kaide i vojna postrojenja talibanskog režima, sa namerom da razbiju terorističku mrežu i uhvate Osamu bin Ladena. Nijedno od toga nisu uspeli, ali su zamenili režim u Kabulu. Umesto talibana, koje je Amerika zdušno podržavala tokom intervencije SSSR u Avganistanu, na vlast su dovedene militantne mudžahedinske grupe, poznate po zločinima prema sopstvenom narodu. Više od 10.000 američkih vojnika i dalje je u Avganistanu, osim onih koji se kućama vraćaju u plastičnim vrećama, jer talibani u avganistanskim zabitima još nisu poraženi.
I POSREDNO
OSIM direktnom vojnom akcijom, Amerika je u mnogim krizama u svetu bila “mirođija” posredno, preko obaveštajnih službi, saveznika, ili raznih “civilnih” organizacija. Dešavanja u Čileu, svrgavanje šaha u Iranu, promene u Zairu (sada DR Kongu)... Interesantna je pojava da same američke obaveštajne službe organizuju svrgavanje čoveka čije su postavljanje u prethodnom periodu “inspirisale”. Tako je (sada pokojni, nepotvrđeni ljudožder) Mobutu Sese Seko svojevremeno ustoličen u Zairu, a kada je poslužio svrsi, pripomognut je dolazak na vlast (u međuvremenu takođe upokojenog, pod sumnjivim okolnostima) Lorana Kabile. Sada je na vlasti Kabilin sin, a DR Kongo je nestabilniji nego ikad.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=51903&datum=2003-04-12
Poslednja izmena:
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Ovo mora da je naka zaebancija...
Pa Amerikanci su doveli naciste na vlast, imali americku ancisticku partiju, saradjivali sa njima po pocetku rata sve dok se to nije proculo, pa je zabranjena saradnja, a onda su na kraju pruzili utociste nacistima, ali i njihovom ratnom plenu.
Nacisti su samo jedan u nizu americkih projekata.
http://novakeo.com/?p=1371
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Ma kakva crna zajebancija...to je crna demokratija i ova nasa vlast tvrdi da su nam to prijatelji...vlasti mozda i jesu ali srpskom narodu sigurno nisu i nikada nisu ni bili i nikada nece ni biti!!!
dragon x
Legenda
- Poruka
- 54.481
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Najcrnji dan na planeti zemlji od njenog postanka do danas...ovako je pocelo sirenje americke demokratije...toliko mrtvih u jednom danu pa to ni Hitleru nije uspelo!
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Gde su bre ovi DSovci,LDPeovci,LSDVovci,G17ovci da kazu neku rec u odbranu njihovih prijatelja Amerikanaca ???
TORQUEMADA
Aktivan član
- Poruka
- 1.819
MuskoSamBre
Iskusan
- Poruka
- 5.530
Sacuvaj me boze prijatelja,a neprijatelja cu se cuvati sam....ili...Sacuvaj nas boze Amerikanaca a Hrvata i Siptara cemo se cuvati sami !!!
DENNY CRANE
Aktivan član
- Poruka
- 1.070
Amerika jeste u pravu, ali za sebe. Kao i svaku ozbiljnu velesilu , i ameriku ne interesuju mini drzavice , i lokalni tirani. Ona brani svoje interese, i to bi na njenom mestu uradila svaka druga zemlja sveta, samo da moze.
Zamisli , kakvi bi mi , srbi, bili , da nas ima koliko amerikanaca , i da nam neko, ne daj boze da onakvo naoruzanje
Sumnjam, iz skorasnjih iskustava da bi iko oko nas ostao ziv. A onda dalje, do Tokija i Milvokija.
Svaka impreija, a USA to jesu danas, nije pravedna prema malima. Njihovo je, kao od kada je sveta, da se prikone ili poklone. Oni koji se preterano junace, zavrse kao Hazari, ili neki slican , nepostojeci narod.
Nema tu ni ljubavi , ni mrznje. Cist interes, E, sada oni koji su bili pametni da se uklope u tokove nakon pada berlinskog zida, su prosperirali, a ono malo ludaka koji nisu shvatili nista sta se oko njih desava, u sta spada i Srbija, su nagrabusili .
Slične teme
