Svi koji su izneli svoje stavove su, u sirem aspektu, u pravu, sto se tice Slobe, Djindjica, Kostunice i DOS-a, i to govoreci i u pozitivnom i u negativnom smislu. Znaci sve ono sto je receno u pozitivu ili negativu je tacno i logicno. I sto se tice obrazovanja, i sto se tice uticaja stranaka, i sto se tice politickog angazovanja... Ali ipak mislim da je najvecu zrelost (politicku) ipak iskazao Kostunica, koji je od neprimetnog politicara uspeo da dodje sa svojom strankom u sam vrh vlasti. Mislim da je on sa Slobom imao neke slicnosti (sto se tice programa stranaka), ali je bio demokratski orijentisan, sto je bilo veoma vazno (imati u nazivu stranke naziv "demokratska), tako da je mogao bez nekih vecih problema, praviti koalicije sa drugim demokratskim strankama. Naravno, kao pravoslavac, sto je cesto isticao, mogao je da osvoji simpatije Srpskog naroda, a kao demokrata, pravnik i nadasve obrazovan covek mogao je da svojom, hajde da kazemo, "antiratnom" politikom da komunicira i sa gradjanima drugih veroispovesti i nacionalnosti. Mislim da je on napravio dobar potez time sto je sacekao pravo vreme i pravog partnera (Djindjica), i jednostavno, sto je vec ranije spomenuto, nije na neki nacin dozvolio alternativu biracima koji nisu hteli da glasaju za Milosevica, a bili su skepticni prema liderima DOS-a, tako da je mudro iskoristio taj trenutak. To, po mom misljenju, ipak na neki nacin dokazuje da nije, neobavesten, kako mu neki pripisuju, da je spor jeste, ali i efikasan. To je upravo i definicija politike. Moje misljenje je da jos par godina, ako bude na vlasti, nece naci nekog koalicionog partnera kao sto je bio Djindjic, sa kojim bi mogao da efikasno i bez nekih vecih potresa da vodi Srbiju.
