Alternativa malom

Znaš kako, u ovom svetu virtuozne okrutnosti i do perverzije dovedenog komercijalizma; na prste jedne ruke ćeš pobrojati ljude koji su zadovoljni malim. Sad, naravno, kao Večito Pitanje stoji nedoumica šta, zapravo, malo znači. Šta čini razliku između grandomana i jednog koji je pošao linijom manjeg otpora? Smešno, reći ćeš, pa i vašarska luda bi dala suvisao odgovor na to.
I ne laži kako nisi pomislio da govorim o materijalnom.
Novac i titule; avioni i kamioni; babe, žabe. Navedi mi jednog čoveka, a da nije ona maločas pomenuta vašarska luda ili makar romantična budala (ili sve to zajedno); koji veruje da će ga čuvanje ovaca na kakvoj čuki na kojoj za kupanje u buretu dovlači vodu s potoka (čak i tokom crne zime, kad po šumi pucaju smrznuta stabla) – zaista usrećiti. Nekog ko će s apsolutnim uverenjem u sopstvenu nepovredivost – ili besmrtnost – rizikovati da živi na pedeset kilometara od prvog doktora; a uzevši u obzir da je prezreo automobil; ili čak i ne uzevši. Jednog koji će svoje dete odgajati u Moglija; svestan kako će alternativa napraviti od njega istu malu robovsku, potrošnu loptu za dokoličarsko dobacivanje Moćnika kao što su ona podizana u Civilizaciji.
Civilizacija je teška reč; ali kao što ništa na svetu nije samo crno ili samo belo; tako i u njoj leže mnoge nijanse sivila.
Ako ćeš mene da pitaš; reći ću da je to samo ideal kome težim a u koji, kao i u svaki drugi ideal; sumnjam. Jer, čak i ako se kunem u paganski princip Svevlade Prirode; Kosmičke (ili Karmičke?) Pravde; Akciju I Reakciju i – prema uvreženom verovanju ovih NASA vremena – opskurno prost život loženja suvaraka pod kotlom, busenjem pokrivene kolibe, gajenja začinskog bilja i lekovitih trava u čokotima od šume zagrađenoj bašti i postupanja po onim najosnovnijim, odavno zaboravljenim, zaista moralnim premisama – čak i u tom slučaju svesna sam da ne bih danas zagovarala povratak korenima da nije bilo primitivnog pluga koji ih je, onomad, okopao.
Razliku između grane s koje si sišao i Pradinih cipela kojima težiš, u principu gledano, napravila je ona munja što je na postanku rase slučajno zapalila grm.
Pa te zimi ogrejala. I tvoj porod koji otada više nije umirao doneseš li ga na svet tokom ciče zime. Da nije bilo tog primitivnog tračka Civilizacije, ti ne bi danas sedeo ovde i eventualno razmišljao da li bi bilo pametnije (i časnije) odgajati Moglija.
Verovatno ne bi razmišljao ni o čemu osim o mogućnosti sledećeg obeda.
Opet, uvek možeš da me pitaš: a šta je u tome loše?
Ama baš ništa; ako se prisetiš alternative. Ali čovek si da se pitaš, zar ne. Između ostalog.
 
Kliknite za proširenje...
Nije resenje u krajnostima. Ni u gajenju Moglija ni u kupovinu Prade plasticnom karticom.
Dovoljno je probusiti male rupe u iluziji, "maji", rupe kroz koje ce ulaziti svetlo i, makar na tom delu, raskrinkati iluziju.
Ta ostecenja, rupe kroz koje ulazi svetlost, ce probuditi druge ljude.
Nece se svi probuditi, vecina ne zeli. Nece svetlosna lancana reakcija unistiti svet.
Ali ce retki zraci svetla donositi radost u kuce hrabrih, vatru na ognjiste onih koji odluce da na tom svetlu zive..
Kanibali ce ostati u mraku. Mrak je za njih i zastita i loviste. Priroda se ne moze prevariti.
 
Tako mi i treba kad se majmunišem apstrakcijom. :mrgreen:

I dozvoljavam mislima da zablude.

Mogla bih potpisati tvoj komentar bez slova ispravke, a krivica je samo moja što sam ostala bez konkretnog odgovora. Naime, nisam konkretno ni postavila.

Ako će svet, ili ti, o tome da sudi; gde je granica između čoveka koji nije iskoristio mogućnosti iz razloga kukavosti; i jednoga koji je sagledao dalje? I kako praviš razliku između kukavosti i gledanja dalje i dublje?

Opet nisam jasna.

Možda sam čak i ja rekla kako su kompromisi izgovor za budale :mrgreen:; i znam da se ovakvim pitanjima razračunavam sa sopstvenim demonima; ali ako:

1. priznaješ da nas je Civilizacija, naširoko gledajući, stvorila
2. priznaješ da moramo živeti u ovoj koju imamo, jer drugačije nemamo

kako ćeš znati da si u pravu ako njene zakone nazoveš pogrešnima, a svoje tačnim?
Ako je Civilizacija stavila plastičnu karticu u tvoj džep; možda je civilizacijska tekovina koju moraš ispoštovati i da ju koristiš? Ako ćeš sutra zauzeti svoje civilizacijom podrazumevano mesto u društvu sticanjem titula i velikih zvanja; kojim ćeš argumentom obraniti stav da ništa od toga nije nužno?

Jer, znaš, onda je tvoj argument necivilizovan; i možda čak i tebe samog pobija.
Kao tekovinu.
 
1. priznaješ da nas je Civilizacija, naširoko gledajući, stvorila
2. priznaješ da moramo živeti u ovoj koju imamo, jer drugačije nemamo

kako ćeš znati da si u pravu ako njene zakone nazoveš pogrešnima, a svoje tačnim?

Svako bice na svetu je sposobno da razlikuje dobro od loseg. To znanje dolazi rodjenjem.
Nas nije stvorila civilizacija nego nesto mnogo starije i vece. Tom cemo se carstvu prikloniti.
Koristicemo blagodeti civilizacije, bez grize savesti, dokle god se ona ne suprotstavlja nasem poimanju dobrog.
Simbol civilizacije, sapun, dobijen od fosilnog ulja (nafte) ili hidrogenizovanog biljnog je dobar. Ne ugrozava me ni indirektno.
Sapun dobijen kuvanjem masti, glava i iznutrica (dlakeocinoktiloj) nije dobar. Cak iako pere.
Termin "necivilizovan" se danas pogresno upotrebljava,
.
 
Poslednja izmena:
Ne.

Čoveka, kakav je danas, stvorila je civilizacija.

Ne verujem da se ljudi rađaju dobri, ili zli; kao što ne verujem da ih ima mnogo koji to nauče da razlikuju ikada. Verujem da se čovek rađa sa nagonom za preživljavanjem.

Šta god ko imao reći, civilizacija je naučila (naterala?) čoveka da nagon civilizuje. Danas nećeš pregristi grkljan nesretniku na višem položaju u firmi od tebe; već ćeš mu, elegantno, zaći s leđa. Naravno, ishod je isti; ali barem smo svi - civilizovani.

Ali problem nije u grkljanu, već u razlogu. U davno vreme, pretpostavljam, realnih očekivanja; čovek se nije trsio za besmislice kao što su titule i društveni ugled; već za konkretnu lovinu koja će prehraniti leglo. U tom i takovom kontextu, kontextu gladnog legla; grkljan je imao određenog smisla.

U smislu Prade; slabo.

Pitanje je, zapravo: da li ćeš odbaciti koncept koji te je odalečio od grkljana; gole agresije; ili ćeš ga prihvatiti kao nužno zlo? Evolutivno zalaženje s leđa?
Jer, to je ono što je civilizacija danas od tebe napravila. Ubicu sa stilom.

Zašto si siguran da umeš razlučiti dobro od zla?

U kontextu izrabljivanja prirodnih resursa; ko daje taj sertifikat?

Jer, znaš, i Zemlja je živa, i ima kraja. A mi smo svi robovi. Sopstvenih izgovora, kao prvo.
 
Upravo si ostavio komentar na battle quotes. :D
Ako misliš na onaj pravi, onda samo idi u komentare. Ostalo će ti se reć samo.

Apropo pitanja, pogodio si me di sam slaba. Da, zar nije čudno da se narod (rasa?), kojem je trebalo otprilike još samo vek ili pola da bukvalno ovlada svetom i okači mač o klin; danas izrodi u vrelo socijalne solidarnosti i političke korektnosti?

I Grci i Skandinavci se, danas, imaju ponositi ko i mačka oprljenom šapom. Kud se dedoše "šetalačke" škole što izrodiše zapadnu civilizaciju i beskompromisna hrabrost koja je golom mišicom osnivala vojvodstva i carstva?

Da li je turistička rasprodaja tradicije i ozvaničenje pederskih brakova najviši domet koji su, jedni kao i drugi, umeli doseći? I opet, nismo li samo zadrti balkanski namćori koji od stabala ne vide šumu?

Ko će prvi priznat da je u krivu?

Kad bih umela odgovoriti na to, sigurna sam da bih iznašla eliksir zdravog nationa.
 
Nikad za veka nisam uzela perverziju kao merilo ma čega, pogotovo loših stvari.; množina.
Ovde konkretno sam je uzela kao merilo komercijalizma; i u kontekstu izvitoperenosti, zasićenja i preterivanja.

Ali slažem se da taboo može biti merilo.

I da ima pameti u tome da bi taboo trebao postati taboo. z:)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top