Uvod u bolesti zavisnosti su repetitivne aktivnosti. Prvo, čovek iz radoznalosti i želje da pripada društvu, ustali izlaske. Onda isprobava performanse pod dejstvima raznih alkohola, vrlo često. Cigareta je "must have", jer nisi kul ako ne držiš i cigaretu u stilu nekog macho američkog glumca ili filmske dive, lepotice i dame.
Od vikenda do vikenda, iz dana u dan... ljudi postaju pomirljivi sa svojim "posebnim potrebama". "Pa, svi to rade!".
Niko ne može da me ubedi da sam direktno bila pod utiskom neke pesme kad sam prvi put zapalila cigaretu, ili pila bambus sa svojim društvom u mraku nekog kluba. Bilo je: "Ma, proooobaj!", a pošto su mi ti ljudi dragi, a ne neki sumnjivi ljudi bez imena i lica, bilo je "Why not?"
Ima, naravno, ima takve muzike i danas, ali takve pesme padaju u zasenak propagandnoj svrsi muzike u prosečnom klubu, ili na splavu-gde se najviše omladine okuplja. U savremenim muzičkim spotovima, premda ne pratim aktivno, propagiraju se basnoslavno skupa pića, šampanjci u vrednosti prosečne plate kasirki i sl.;
To je nešto drugo. Ide se na degradiranje populacije koja taj nivo "gospodstvenosti" nije u mogućnosti da priušti, ne nedeljno, nego ikada. Kao, ne prašta ti se ako nisi u stanju da piješ "Moet" na takvom i takvom mestu-promašen si, neuspešan i vredan gađenja!
