Aljoša je ubio oca u Karamazovima. Zamonašio se sa planom da kao monah ne padne sumlj

[Hisp]

a na njega... Čitajte knjigu iz tog ugla. Pa ćete da vidite ko je bio Dostojevski. Ako vas govor Starca Zosime onako kako ga je napisao Aljoša ne ubaci u ekstazu,...onda neće ništa. Pročitajte tih 900 i nešto strana, korisno je.

Druga knjiga, Бесы, "Besi", koja nema prevod na srpski pa je prevodi ko kako oće, neka rok grupa se po njoj nazvala "Bjesovi", a "Zli dusi" i "Nečiste sile" su naši prevodi, dok englezi prevode kao "Possessed"[Opsjednuti] i "Demons"[Demoni], a pravi naziv je trebao da bude, pod kojim je pisana, ali ga je Dostojevski promijenio, valjda Aтеист. To je najbolja knjiga od Dostojevskog, pročitao sam sve.

 

[Драгор]

Достојевски је био једини човек од кога је Ниче сматрао да има нешто да научи, то су његове речи. Веома га је ценио, чак и као великог хришћанског мислиоца и етичара. Штета што ништа мудрости Достојевског није прешло у богохулну тикву швашску. Ако и јесте, о томе свакако није афирмативно писао.

 

[Hisp]

Достојевски је био једини човек од кога је Ниче сматрао да има нешто да научи, то су његове речи. Веома га је ценио, чак и као великог хришћанског мислиоца и етичара. Штета што ништа мудрости Достојевског није прешло у богохулну тикву швашску. Ако и јесте, о томе свакако није афирмативно писао.

Frojd je rekao da je dubina Braće Karamazovih neiscrpna u pravom značenju riječi, da se kolko god se duboko analizira ne može dotaknuti "pod", iako je knjiga i pisana onako nesistematski i neplanski i kao opravdanje za nešto ili nekoga.

Frojd je rekao i da je Dostojevski prije njega znao za Edipov kompleks, i da je mogao da preuzme na sebe apostolsku ulogu spasitelja svijeta u duhovnom smislu, samo da nije previše se kajao što je silovao neku djevojčicu.

Frojd je i prvi koji je preveo dio "Kod Tihona" pod naslovom "Ispovijest Stavrogina" sa Ruskog na neki evropski jezik, jer dio je bio pod cenzurom Ruskom carskom dugo, pa se kasno pojavio.

Od svih mislilaca, Frojd najviše cijeni Dostojevskog.

Jeromonah Arsenije (Jovanović) rekao mi je da je istina da je Dostojevski bio svetac, kao i to da ga zamalo nisu proglasili svetim, ali veliki svetac.

Čitava knjiga koju sam naveo pored karamazovih bavi se, u svakoj svojoj rečenci, etičkim pitanjima.

 

[Modesti B.]

Zamonašio se sa planom da kao monah ne padne sumLja na njega...

...

 

[Hisp]

...

"Svaki pametan čovjek govori jezikom koji se koristi u njegovom kraju" I. A, nobelovac iz knjiženosti

 

[Modesti B.]

"Svaki pametan čovjek govori jezikom koji se koristi u njegovom kraju" I. A, nobelovac iz knjiženosti

A pise...? Pametnjakovic.

 

[sanja*]

U stvari hrvatska varijanta i jeste sumljati, mislim.
Jeste i mene šokiralo, ali je (valjda?) tako.
Videla sam dosta pismenih ljudi iz Hrvatske kako to koriste.

 

[Modesti B.]

U stvari hrvatska varijanta i jeste sumljati, mislim.
Jeste i mene šokiralo, ali je (valjda?) tako.
Videla sam dosta pismenih ljudi iz Hrvatske kako to koriste.

Nije, nema razlike, isto je kao u srpskom.

 

[Borac za prava zivotinja]

Od sumnja nikako ne može sumljati.

***

Kada sam prvi put od poznanice čula rečenicu: "Bila sam u diskontu na poniženju", shvatila sam to kao duhovitu aluziju na kupovnu moć ... a onda se ispostavilo da ona imenicu sniženje (cena) izjednačava sa imenicom poniženje, i to bukvalno. Pa kaže: "Cene su ponižene".
Takođe: feM za kosu, prekLJuče, i več legendarni stoLJnjak.
Žena ima SSS, i bila je đak generacije.

 

[gost 382857]

Od sumnja nikako ne može sumljati.

***

Kada sam prvi put od poznanice čula rečenicu: "Bila sam u diskontu na poniženju", shvatila sam to kao duhovitu aluziju na kupovnu moć ... a onda se ispostavilo da ona imenicu sniženje (cena) izjednačava sa imenicom poniženje, i to bukvalno. Pa kaže: "Cene su ponižene".
Takođe: feM za kosu, prekLJuče, i več legendarni stoLJnjak.
Žena ima SSS, i bila je đak generacije.

Ovo je najbolja glupost koju sam ikada čula...

Da nije istina, trebalo bi je izmisliti...

Ako pobedim na još nekom konkursu staviću obavezno temu - Poniženje cena.

 

[sanja*]

Od sumnja nikako ne može sumljati.

tamo gde se doručkovanje promeni u zajutarkovanje sve je moguće

 

[Sanovnik]

Мислим да би аутор теме морао још једном да прочита обе књиге које је споменуо.
Смердиков је убио маторог Карамазова. Иваново самооптуживање треба гледати у светлу чињенице да је у стварном животу Достојевски имао оца, који је ( војни лекар ) био прави гад и да је Достојевски гледао кад му оца убијају сељаци вилама. Тад је имао и први епелептични напад. Алексеј се иначе звао синчић Достојевског, који је умро од Конвулзија кад је имао само 3 године. Отуд име Алексеју у Карамазовима. Одут и његова дечија природа.
"Зли дуси" су роман који се бави револуционарма. У њему Достојвески сецира и излаже душу револуционара погледу до у детаље. Зато је то нај-безутешнији роман на свету, мени се чини. И ако је тврддо цензурисан, данас нам је достпна скоро па финална верзија.
У својој студији о Достојевском, из 1919 године, Херман Хесе пише, да је за запад нај већа опасност управо Достојевски. Не револуције, Не ратови, Не епидемије, него само Достојевски.

 

[sanja*]

Nisam to znala. Hvala, Sanovniče.

Lepo ja kažem da je prava književnost uvek utemeljena u istini i da pisac uvek piše sebe.

 

[Urvan Hroboatos]

Nisam to znala. Hvala, Sanovniče.

Lepo ja kažem da je prava književnost uvek utemeljena u istini i da pisac uvek piše sebe.

Huh ? Kako koji. Neki imaju dosta autobiografskoga elementa, neki malo.

 

[sanja*]

Huh ? Kako koji. Neki imaju dosta autobiografskoga elementa, neki malo.

Nema to direktne veze s autobiografskim, nego s iskustvenim.

 

[Urvan Hroboatos]

Nema to direktne veze s autobiografskim, nego s iskustvenim.

Teško. Balzac, koji je krasno pisao o novčarskim makinacijama, nije imao iskustvo s burzom; Tolstoj, o bitkama ili majčinskom osjećaju; Dostojevski
o ubojstvu....

Većina ima snažnu imaginaciju, i to je ključno.

 

[sanja*]

Teško. Balzac, koji je krasno pisao o novčarskim makinacijama, nije imao iskustvo s burzom; Tolstoj, o bitkama ili majčinskom osjećaju; Dostojevski
o ubojstvu....

Većina ima snažnu imaginaciju, i to je ključno.

Dakle... pouzdano znaš da Balzac nije upoznao nikoga ko se jako dobro razume u berzu, da Tolstoj nije imao majku i nije poznavo ni jednu majku, a Dostojevki nije pričao ni s jednim ubicom?

 

[Napast]

ako je dovoljna priča (što obuhvata i čitanje) i upoznavanje nekoga, onda svi mi možemo biti iskusni u svemu što nas zanima dovoljno da o tome pitamo, pročitamo, posmatramo, upoznamo.Jel?

 

[Borac za prava zivotinja]

Prilično zeznuto pitanje.

Nisam sigurna da umem da odgovorim, ali ... pisala sam u prvom licu muškog roda (a nisam muškarac), pisala sam iz ugla pedofila (a ne poznajem nijednog), pisala sam iz ugla psihopate (a mislim da nisam psihopata) ...

Pa sve je iskustvo (sopstveno i tuđe), ali ne može bez nadogradnje, odnosno ličnog doživljaja tih iskustava.
U protivnom bi se književnost svela na faktografiju.

 

[sanja*]

ako je dovoljna priča (što obuhvata i čitanje) i upoznavanje nekoga, onda svi mi možemo biti iskusni u svemu što nas zanima dovoljno da o tome pitamo, pročitamo, posmatramo, upoznamo.Jel?

Ne.
Veliki broj ljudi živi čvrsto zatvorenih očiju, i niskog su senzibiliteta.
Njihov iskustveni krug je izuzetno uzak.

Da ne navodim to da većinu ljudi ne zanima da nešto sazna, nauči, istinski oseti.
Ljudi vole laž i opsene.

Kukavica ne može biti pisac, osim ako nije dovoljno hrabar da se suoči s vlastitim kukavičlukom.
Opsenar i lažov ne može biti pisac, osim ako nije dovoljno iskren da prizna vlastito opsenarstvo i laž.

 

[sanja*]

Prilično zeznuto pitanje.

Nisam sigurna da umem da odgovorim, ali ... pisala sam u prvom licu muškog roda (a nisam muškarac), pisala sam iz ugla pedofila (a ne poznajem nijednog), pisala sam iz ugla psihopate (a mislim da nisam psihopata) ...

.

Meni su se dopale tvoje priče o psihopati i pedofilu.

Međutim, jednom si mi preporučila da pročitam neku jer je slično kao nešto što sam ja pisala (ne sećam se više koju), i ta mi se nije dopala - jer je moja pisana duboko utemeljena u iskustvu, i ja sam, čitajući, videla manjkavosti u tvojoj priči, prošlo mi je kroz glavu "ne, ona ne zna".

Nije stvar u tome koliko se tvoja priča o pedofilu dopala meni - a veoma mi se dopala.
Merilo nisam ja, merilo je pedofil. Ako ekipa pedofila pročita tvoju priču, pa se u njoj prepoznaju - tvoja priča je zaista dobra, jer korespondira s istinom.
Ako je pročitaju pa pomisle "ne, ona ne zna", onda se tvoja priča dopada samo onima koji dele tvoju percepciju nečega što, kao i oni, posmatraš izdaleka, ali nisi uronjena u to.
Pišući o tome ti, onda, povezuješ čitaoca sa svojom pretpostavkom, a ne sa istinskim unutrašnjim svetom jednog pedofila.

 

[sanja*]

Pa sve je iskustvo (sopstveno i tuđe), ali ne može bez nadogradnje, odnosno ličnog doživljaja tih iskustava.
U protivnom bi se književnost svela na faktografiju.

Faktografija je lišena osećajnog. To ne znači da je osećajnim takođe ne dotiče istina. Dapače. Književnost od osećajnog i zavisi.

 

[Urvan Hroboatos]

Dakle... pouzdano znaš da Balzac nije upoznao nikoga ko se jako dobro razume u berzu, da Tolstoj nije imao majku i nije poznavo ni jednu majku, a Dostojevki nije pričao ni s jednim ubicom?

Dosta je reći da su Tolstoju njegove rođake, nakon što su izašli neki brojevi "Rata i mira", pisale kako ne razumiju kako on "sve zna" o dojenju, majčinstvu i sl., i to iz ženske perspektive.

O Shakespeareu da ne govorimo.
Veliki autori, tvorci životnih likova, naravno da imaju neka iskustva, no to je sekundarno. Kako je Shakespeare uspio stvoriti velike ratnike (Othella, Cezara, Koriolana, Marka Antonija,..), a sam nije
primirisao ratu. Moglo bi se tako naći mnoštvo primjera.

Osobno mislim da ti najveći tvorci ruše zamisli konvencionalne psihologije, no to bi nas odvelo predaleko ...

 

[sanja*]

U komentaru koji si citirao (verujem) prilično jasno piše da iskustveno ne podrazumeva samo lično direktno doživljeno.
Empatija je majka.

 

[Sanovnik]

Teško. Balzac, koji je krasno pisao o novčarskim makinacijama, nije imao iskustvo s burzom; Tolstoj, o bitkama ili majčinskom osjećaju; Dostojevski
o ubojstvu....

Većina ima snažnu imaginaciju, i to je ključno.

А зашто Толстој не би писао о биткама? Он је учестовао у рату и ту се најстрашније и доживотно уплашио смрти. ДО те мере, да је нагињао самоубиству. Њега је његова ратна авантура, у којој је лично учествовао, сасвим изменила и утицала на њега до краја живота, врло драмтично. Што се тиче мајки... и мајчински осећања, Толстој је био окружен мајкама и то своје сопствене деце. У једној фази живота, био је љубоморан на сопствену децу. жена му је родила 14наесторо, а имао је још сијасет деце са кметкињама које су радиле на његовом имању.