Aleksandar Veliki

Khal Drogo:
У популарној култури, и кроз филмове и кроз литературу, лик Александра је подобро романтизован. Нема сумње да у питању јесте била изванредна и фасцинантна личност, али и његово дјело није без гријеха.
Освајање Тира након шестомјесечне опсаде 332.године п.н.е. је обиљежио један од највећих грађевинских подухвата у историји. Како је Тир био смјештен на острву, тешко приступачан, изграђен је насип дужине 800 метара и ширине око 70 метаеа.
Браниоци и поносни становници Тира су ипак пружили снажан и жесток отпор, храбро су бранили свој град од освајача

Што је разгњевило Александеа. По паду и освајању Тира услиједила је одмазда и бестијалан масакр. Различити аутори избосе различите податке о ратмјеру одмазде, Аријан пише да је масакрирано и на свиреп начин убијено 8.000 сттановника Тира а 30.000 одведено у робље. Други аутори износе друге бројеве, но извјесно размјери покоља су били и за ондашње стандарде преко сваке мјере.
Kliknite za proširenje...
 
Slicno je i sa ostalim legendama iz kasne Rimske antike koje nemaju nikakve istorijske potkovanosti napr osnivanje Republike San Marino navodno 301 god n.e oni koji prihvataju ovaj podatak kao istorijski tacan i moguc moraju se zapitati samo jedno ko je bio vrhovni car Rima- Avgust tada-Dioklecijan koji je bio poznat kao jedan dobrodusni okrutni chiko koji je i svaki nagoveshtaj bilo kakve misli o pobuni slamao brzo i efikasno bez mnogo pardona tako da je pravi datum mnogo mnogo kasniji..
 
Погледах ових дана Нетфликсову документарно-играну серију од 6 епизода Alexander The Making of a God (2024)
Кроз серију су обрађени догађаји који датирају 336-331.године прије нове ере, Александрово ступање на пријесто и прве три године азијске кампање. Обрађене су битке код Граника, Иса и Гаугамеле, опсада Халикарнаса те освајање или ослобођење Египта. Опсаде Тира и Газе, такође важни догађаји у том периоду нису обрађени.
Серија је, што је својствено Нетфликсовим серијама, више прилагођена америчкој телевизијској циљној групи, такви су осврти историка који нас воде кроз радњу. У серији има подоста нетачности, равнајући се према списима Руфуса, Пкутарха, Аријана и других античких аутора. Највећа нетачност јесте што се упорно наглашава да је битка код Граника (мај 334.године п.н.е) први изазов и испит Александра као војсковође и да се он до тада као војсковођа није доказао. Што води да је азијска кампања исхитрена авантура узрокована младалачком наглошћу и непромишљеношћу. Но истина је да је прије азијске кампање Александар пуне четири године водио успјешне кампање по Тракији, Илирику и на гушењу побуне грчких полиса, већ се доказао као војсковођа. Ово је једноставно недопустива нетачност.
Оно што је вриједност серије, због којег је ваља похледати, јесте што су историчари кроз своја излагања покушали реконструисати дух тог времена те начин размишљања Александра, Дарија (Дарајавауша) и других важних актера тог времена, шта им је била водиља, којим се моралних скрупулама робовали, тежили су приказати и мрачну и племениту црту.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top