- Poruka
- 1.257
Aca je kralj
http://www.yurope.com/kosovo/arhiva/kosovo-10/0004.htmlVec sam vam rekao kako gubitak Kosova za Srbe predstavlja simbolicnu
kastraciju; koji ce Srbin pristati da mu odseku muda? To ce odbiti i oni
koji ih retko ili nikako ne upotrebljavaju ili, najcesce dobro, zive bez
njih.
Danas, medjutim, u utorak, dok Sloba groznicavo razmislja sta da
naredi Milancetu u Parizu - a mislim da ce ici na kupovinu jos malo
vremena, jer ovakav kakav je sporazum za potpisnike podrazumeva optuzbu za
veleizdaju - razmisljam o samo jednoj temi: kako nam se i zasto dogodio
Milosevic? Moj zakljucak - a znam da cete ga odbaciti - glasi: Slobu je sam
Svevisnji poslao na Zemlju da od Srba ponovo napravi ozbiljan narod koji ce
umeti da se prilagodi kalendaru, svetu, vremenu i kompjuteru?! Ne zurite sa
psovanjem moje rodbine dok ne zavrsite citanje teksta a onda se
obracunajte sa mnom.
Poslednji racionalni srpski vladar bio je car Dusan Silni: okupio je
sve okolne narode oko Srba, dao im je zakone, angazovao Sase ili Nemce kao
gastarbajtere, Dubrovcane kao trgovce i zanatlije, Bugare kao
ugostiteljske radnike i Albance kao pastire. Prvi i poslednji vladar koji
je uveo svoju zenu u Svetu goru; ne verujuci da su Srbi nebeski narod.
Poslednji srpski vladar Slobodan Milosevic uspeo je da smanji nacionalnu
teritoriju na petinu Dusanove, da satre sva okolna prijateljstva i
saveznistva, da zarati sa svima koji su nam najblizi po krvi, jeziku,
obicajima ili tradiciji, da ukine zakone i da helikopterom sleti u
povrtnjak manastira Hilandar, pozdravljajuci kaludjere sa "Dobar dan, druze igumane".
Ali sve to ide na racun drugih: ono sto je, medjutim, stavio na racun
Srba predstavlja najvece priznanje njemu i istovremeno najvecu optuzbu koja ce
ga obeleziti za vecita vremena. Njemu je, naime, voljom onog koji upravlja
svime na svetu, palo u deo da Srbima razori, kao deci igracke, svaki od
mitova na kojima je pocivala kolektivna srpska svest, ono blazeno osecanje
zajednistva svojstveno navijacima istog tima ili vlasnicima automobila iste
marke. On je poslat i izabran da Srbe natera da budu odrasli, da iz
kratkih pantalona uskoce u muska odela i u muske uloge.
Sloba je zato satirao, jedno po jedno, svako od srpskih verovanja.
Najpre ono o ratnickom mentalitetu. Pokazalo se da Srbe u ratovima koje je
vodio Sloba nije prebio samo onaj narod koji u njima nije ucestvovao. Ja
sam bio protiv rata, ali ni meni nije prijatno kad mi trtasti Janezi kazu:
"Znas ono kad smo vas pobedili u ratu".
Pa onda franjevci koji se kurce - doduse sa pravom - da su oni novi Prusi Balkana umesto Srba. Pa onda muslimani koji se nadaju drugom poluvrmenu, iako smo mi skinuli dresove i gace. Pa sad Albanci koji su, za vreme vladavine, napravili armiju, poveli rat protiv
Srbijei docekali da im na noge dolaze americki generali i Olbrajtova. Srbi su
u glavi razoruzan narod, nacija koja ne veruje ni u sta i zato nema za sta
da se bori, niti kome da veruje.
Sloba je rasturio mit o nacionalnom jedinstvu Srba ma gde ziveli:
cetrdest kilometara od Zagreba, petnaest od Sarajeva, pet od Zadra,
dvadeset od Skadra, trideset od Skoplja ili pedeset od Podgorice. Unistio je mit o
krvnom srodstvu sa Crnogorcima koji jedva priznaju da su nam danas braca
od strica. Unutar Srbije zgazio je sve postojece mitove koji su cinili
kolektivnu svest ili su predstavljali, sa pravom ili ne, nacionalne
svetionike i narodne zvonike. Izvrgao je ruglu srpsku crkvu i pocepao
Sveti Sinod na vladike koje mu dolaze na noge i ljube mu ruku i one druge
koje je otpisao kao antikomuniste. Ponistio je Akademiju nauka izjednacivsi je
sa zemljoradnickom zadrugom: zgazio Univerzitet, medije, pravosudje,
Parlament, visepartijski sistem, licne slobode, i prava gradjana, ugled
vojske i
policije, unistio srednju klasu koja cini osnov svakog gradjanskog
drustva, srozao ugled Vlade, ministara, stranaka, srpske medicine, skolstva,
banaka, novca, stednje, polozaj predsednika Srbije, saveznog premijera,
ambasadora, inteligencije, domacina, svakog Srbina koji je verovao da se
postenim radom moze ziveti i da se deca moraju odgajati u duhu rada a ne kradje, u
duhu tolerancije a ne ubistva i otimacine.
On je srusio mit o sest vekova nacionalne borbe za dostojanstvo svakog coveka: on je naterao Srbe da se tuku za stotinu maraka mesecne plate, naterao je naciju koja je
progovarala i na "lakat" da ucuti i da trpi u strahu za golim
prezivljavanjem: okrenuo je socijalne grupe na medjusobnu borbu, naterao nas da verujemo kako smo sami na svetu i da smo jedino mi u pravu a cela planeta nije; ubedio nas je da moramo trpeti jer smo zrtve sveopste antisrpske zavere; naterao nas
je da puzimo tvrdeci kako je to jedini nacin da sacuvamo nacionalno
dostojansvo. Koje dostojanstvo? Lazno kur.cenje bednika, prosjaka i
opljackanog zivlja kojeg je na cedilu ostavila elita, obogacena na nesreci i pogibiji
sopstvenog naroda. Ostao je citav samo jedan jedini srpski mit. To je
saga o Kosovu i Caru Lazaru. Danas Milosevic unistava i poslednju srpsku
predstavu o zajednistvu u tragediji, o junastvu u nesreci i postenju pred
potomcima i istorijom. Svojim porazom na Kosovu - pretpostavljam da
shvatate kako govorim o politickom porazu - Sloba brise izbor cara Lazara i tako nas
ostavlja, na pragu milenijuma, kao sirocice koji se nemaju cega secati,
niti ponositi, niti imaju predaka pred kojima se mogu postideti.
Tako kad stojimo pred vremenom, svetom i prazninom, u dronjcima, hipnotisanog uma,
kao usvojena deca, kao djaci koji znaju da ovo nije fizika u kojoj dva
poraza, dva minusa, na Kosovu daju plus, mi imamo samo jedan izbor. Ili kao
nacija da odrastemo ili da svi zajedno - nestanemo! Nemamo vise nebeskog
naroda, nema nacije koja je "pupak Evrope", nema nacionalnih proroka,
nadrilekara i gatalica, nema Teslinog krsta i tajnog ruskog oruzja, nema
Saljicevog melema za nacija koja se prvi put meri u svoj malenkosti, nagosti i
ponizenju.
Hvala Slobi sto cemo se, koliko sutra, videti kakvi jesmo, hvala njemu
sto nemamo vise u sta da verujemo, zahvaljujemo njegovoj nemilosrdnosti
koja nas je lisila iluzija i naterala nas da izadjem iz bajke i nadjemo se usred
sveta odraslih.
Posle Milosevica nama Srbima ne preostaje nista drugo no da krenemo od
nule, nule kao istorijskog salda njegove vladavine, nule kao istorijske
ocene njegove licnosti i nule kao milenijumskog bilansa nase nacije.
Car Lazar je umro uzalud, bas kao i mi.
Aleksandar Tijanic,
Nezavisne Novine broj 152,
24 februar 1999
