- Poruka
- 378.150
Bio je srpski arhitekta i pisac mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao.
Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.
Rodio se u Beogradu 16. septembra 1894, gde je maturirao i upisao Tehnički fakultet. Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studiju. U ratu je učestvovao kao kaplar sa činom narednika. Tokom tog rata je postao jedan od prvih srpskih pilota.
Po okončanju rata vratio se studiju arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu.
Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. godine napravio projekat Hrama svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu; izgradnja tog hrama se danas privodi kraju. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine.
Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovan profesor na predmetu Savremena arhitektura. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici.
Član SANU postao je 1956. godine. Umro je 30. novembra 1988. godine.
Pored uspešne karijere arhitekte, bio je izvrstan plivač – na takmičenju Srpskog olimpijskog kluba 1911. godine osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 metara nizvodno slobodnim stilom. Osmislio je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji.
Osim hrama Svetog Save, Deroko je projektovao i Bogosloviju u Beogradu, Spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu, Konak manastira Žiča, Preobraženjsku crkvu u Novom Sarajevu, kuću pukovnika Elezovića. Umro je u Beogradu, 1988. godine.
Poslednja izmena:
Korbizijeovo mišljenje je veoma upitno u vezi lepote grada. Ali lepota je u oku posmatrača.... 
