Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Upravo čitam fenomenalnu knjigu Vladislava Bajca Druid iz Sindiduna. Tu se pominju akroamatički spisi koje je Aristotel neovlašćeno objavio, kao svoju Metafiziku. Mada je Aristotel rekao da drevna znanja i jeste i nije obelodanio, pošto Metafiziku mogu shvatiti samo oni koji tajne već znaju. Poznato je da su Grci delili znanja na ona dostupna svima, i ona dostupna samo posvećenima.
A evo "pisma" mrtvog Aleksandra Makedonskog svom učitelju Aristotelu
Jadan li si, jadan li si, Aristotele!
Kažu mi da si jedva dočekao da moje balsamovano telo odnesu u Memfis i spuste ga u grobnicu. Kažu mi da nisi sakrio olakšanje što nisam više među živima. Navodno si uskliknuo u Akademiji pred učenicima: „Gotovo je, svršilo se i Aleksandrovo! Oslobodili smo se Dečaka Tiranina!“ kako si mogao to sebi da dozvoliš? Da toliko likuješ, da se svrstaš u najveće neprijatelje mog života.
Znam, veliki strah nagnao te je da se raduješ mojoj smrti. I, plašiš se s razlogom. Jer, zaista ti kažem: spreman sam da te ubijem zbog toga što si objavio naše tajne akroamatičke spise koje si još i prisvojio kao da su tvoja dela!? Ti svojataš „Prvu filozofiju“ i „Metafiziku“ kao da si ih ti pisao! Čoveče, ti kao da nisi pri čistoj pameti! Kao da ne znaš da je objavljivanje tajnih spisa kažnjivo smrću, a da je prisvajanje tih spisa svetogrđe nad svetogrđima! To je isto kao da svojataš i sunce, naše Nepobedivo Sunce i da tvrdiš kako su tvoja privatna svojina sve zvezde na nebu. Niko se, pre tebe, Aristotele, nesrećo makedonska, nije usudio da kaže: !“Ovo je moje znanje“. Ni Pitagora, ni mnogi posvećeni pre i posle njega, nisu se usudili sa svojataju božansko znanje. Ono je jedno i božije.
Samo si se ti, drzniče, usudio da to učiniš i čudi me da i naše bogove nisi proglasio svojim vlasništvom...
Izvor: Glas javnosti
A evo "pisma" mrtvog Aleksandra Makedonskog svom učitelju Aristotelu
Jadan li si, jadan li si, Aristotele!
Kažu mi da si jedva dočekao da moje balsamovano telo odnesu u Memfis i spuste ga u grobnicu. Kažu mi da nisi sakrio olakšanje što nisam više među živima. Navodno si uskliknuo u Akademiji pred učenicima: „Gotovo je, svršilo se i Aleksandrovo! Oslobodili smo se Dečaka Tiranina!“ kako si mogao to sebi da dozvoliš? Da toliko likuješ, da se svrstaš u najveće neprijatelje mog života.
Znam, veliki strah nagnao te je da se raduješ mojoj smrti. I, plašiš se s razlogom. Jer, zaista ti kažem: spreman sam da te ubijem zbog toga što si objavio naše tajne akroamatičke spise koje si još i prisvojio kao da su tvoja dela!? Ti svojataš „Prvu filozofiju“ i „Metafiziku“ kao da si ih ti pisao! Čoveče, ti kao da nisi pri čistoj pameti! Kao da ne znaš da je objavljivanje tajnih spisa kažnjivo smrću, a da je prisvajanje tih spisa svetogrđe nad svetogrđima! To je isto kao da svojataš i sunce, naše Nepobedivo Sunce i da tvrdiš kako su tvoja privatna svojina sve zvezde na nebu. Niko se, pre tebe, Aristotele, nesrećo makedonska, nije usudio da kaže: !“Ovo je moje znanje“. Ni Pitagora, ni mnogi posvećeni pre i posle njega, nisu se usudili sa svojataju božansko znanje. Ono je jedno i božije.
Samo si se ti, drzniče, usudio da to učiniš i čudi me da i naše bogove nisi proglasio svojim vlasništvom...
Izvor: Glas javnosti
