sinnke
Buduća legenda
- Poruka
- 34.455
DD666:Evo moja prica je malko drugacija:
Imam jednog, da ga tako nazovem, prijatelja-ljubavnika vec maltene pola zivota. Znamo se jos iz gimnazije, volimo se na neki nas nacin i vodimo ljubav skoro svaki put kad ja "projezdim" kroz Beograd (a to mu dodje jednom, kadkad dva puta godisnje). I to se desava bez obzira na veze koje smo u medjuvremenu imali bilo on bilo ja.
Meni ta "veza" sa njim ima konotacije necega samo naseg, da ne kazem "van konkurencije"i verujem da se i on slicno oseca. On se u medjuvremenu ozenio i sada ima devojcicu od godinu dana, i iako je pre par godina rekao da kad se bude ozenio nece vise samnom voditi ljubav, jbg... nekim stvarima je tesko odoleti...
Tako da "mi" i dalje trajemo... Ne znam do kada, nadam se taman dokle god nam oboma bude bilo lepo i ne budemo imali razloga da prestanemo.
Nemam grizu savesti i ne osecam da sam ikakva pretnja njegovom braku jer ja jednostavno njega ne zelim za stalnog partnera iliti muza. Da smo tako nesto zeleli, verovatno bismo to uradili jos odavno...
Mozda ce nekome izgledati cudno to sto poznajem njegovu zenu i donosim detetu poklone svaki put kad sam u prolazu... Zivot pise romane... Nemam iluzija da sam mu jedina "ljubavnica" i u sustini me ne tangira da li ih i koliko ih (jos) ima... To je njegov zivot u kome sam ja samo povremeni zeljeni prolaznik bez nekih drustveno-strukturalnih pretenzija...
That's the story, pa vi ožežite...
Pozdrav,
DD
To je sasvim normalna stvar. Zasto si uskracivati uzitke.
Puno ljudi tako isto radi i ne zeli priznati dok druge za isto to osudjuju.
Stvar je u tome sto smo mi krivo vaspitani da svrljanje sa strane nije dobro.
Bitno je samo da onaj s kim si u ljubavi ne sazna da ne bi pizdio bez potrebe.
Cesto covek u zivotu nije ni prema sebi sto posto iskren, zato ne mora ni prema drugoj strani biti.
