Akcionarsko drustvo

gost 278775

gost 278775

Zainteresovan član
Poruka
226
Meni nije jasno. U knjizi pise da ljudi tj deonicari ulazu novac pri osnivanju neke firme i onda svake godine dobijaju profit tzv dividende. (Otkud im te dividende?)
Onda pise da mogu da prodaju svoje deonice na berzama, to dobro, to razumem. Ali onda pise da ako ta firma propadne i zapadne u dugove (Na koji nacin moze da zapadne u dugove?), da se onda ti, citiram: 'dugovi naknadjuju poveriocima od novca dobijenog od prodaje imovine te firme tj akcionarskog drustva, ali ne i od licne imovine akcionara.' (Ko su tu poverioci? Ti sto poseduju deonice? I kako se novac dobija od imovine firme, kakva je to imovina? Vrate im to sto su ulozili i nikom nista?)
Onda kaze da banke daju tim fimama tj korporacijama tj akcionarskim drustvima kredite. (Sto im daju, sta ce im?)
Onda pise da, su najveci kupci akcija banke, druge firme itd. Kako banke? Zar im banke ne daju kredite? Ne razumem to.

Ako moze na primeru, posto u knjizi nema primera.
 
Па то остварују по основу њихових удела. Пословање фирме (углавном) одређује и цену акција. У дугове запада тако што не може да одржи минимални капитал који је по новом ЗоПД 3.000.000.00 дин. Повериоци могу да буду пословни партнери на пример. Акционари одговарају само до висине свог удела. Одговара Директор или одбор директора, и други органи управљања за лоше пословање. Акционари су обично људи који имају вишак новца са стране и улажу у нешто, ал то је ил јако профитабилно или јако ризично. Тргује се на берзи. Акционари чине скупштину АД и они одлучују како и шта, зависи наравно колики им је удео.
 
Poslednja izmena:
Мислим да је претежна жеља банке да управља одређеним акционарским друштвом. Банке имају огроман капитал, тако да могу више уложити и постати већински власници....да би временом ШТА? Увећали своју добит...
 
Свако правно и физичко лице може куповати акције било ког акционарског друштва.Она су нешто као ортаклук и нема гаранције да ће успешно пословати.Фирмом управљају сами акционари директно и преко органа предузећа.
Власник радње и агенције одговара за дугове истих целокупном својом имовином а акционар само до вредности свог удела.
 
Kathyly:
Meni nije jasno. U knjizi pise da ljudi tj deonicari ulazu novac pri osnivanju neke firme i onda svake godine dobijaju profit tzv dividende. (Otkud im te dividende?)
Onda pise da mogu da prodaju svoje deonice na berzama, to dobro, to razumem. Ali onda pise da ako ta firma propadne i zapadne u dugove (Na koji nacin moze da zapadne u dugove?), da se onda ti, citiram: 'dugovi naknadjuju poveriocima od novca dobijenog od prodaje imovine te firme tj akcionarskog drustva, ali ne i od licne imovine akcionara.' (Ko su tu poverioci? Ti sto poseduju deonice? I kako se novac dobija od imovine firme, kakva je to imovina? Vrate im to sto su ulozili i nikom nista?)
Onda kaze da banke daju tim fimama tj korporacijama tj akcionarskim drustvima kredite. (Sto im daju, sta ce im?)
Onda pise da, su najveci kupci akcija banke, druge firme itd. Kako banke? Zar im banke ne daju kredite? Ne razumem to.

Ako moze na primeru, posto u knjizi nema primera.
Kliknite za proširenje...

Dividenda predstavlja uzimanje dobiti koju ostvari firma. Znači firma posluje cele godine, za to vreme ostvari neki profit i na kraju godine se on raspoređuje akcionarima po nekom utvrđenom procentu. Sama raspodela je najčešće prema procentu udela mada ne mora tako da bude. Takođe ne mora cela dobit od firme da se uzima već može da ostane u firmi za neke investicije ili prosto da stoji.

Firma može da propadne na razne načine, na primer uzmeš kredit, sazidaš objekte, kupiš robu, posao ide loše i ti ne uspevaš dovoljno da zaradiš. Prosto veći su ti troškovi (prema bankama, dobavljačima, radnicima, državi) nego što možeš da zaradiš.

Poverioci su oni kojima firma duguje, uglavnom su to banke, dobavljači, država... Kad firma propadne, rasprodaje se njena imovina (objekti, vozila, nameštaj, roba...) i onda se taj novac uplaćuje poveriocima kojima firma duguje. Ako nema dovoljno novca uvek neko izvisi. Ako ima dovoljno novca, sa ostatkom para se isplaćuju radnici pa tek i ako posle ostane onde ide akcionarima.

Banka daje firmama kredit pod istim razlozima kojima daje i fizičkim licima, da zaradi od kamate. Ako firma ne može da vraća uzeti kredit od banke onda mogu da se dogovore tako da banka postane vlasnik nekod dela firme (u procentima). Tada banka postaje akcionar, ona je zapravo svojim kreditom kupila određeni udeo i to joj posle na kraju godine donosi prihode od dividendi. Takođe može da odluči u nekom trenutku da proda svoj udeo nekome drugome pa tako zaradi.
 
Postoji zakon koji sve to reguliše.
Akcionarsko društvo, d.o.o. i sl.
Info o novom Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije
I UVOD

Novi Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011) (u daljem tekstu: novi Zakon), stupio je na snagu 4.6.2011. godine. Novi Zakon počinje da se primenjuje 1.2.2012. godine, osim člana 344. stav 9. i člana 586. stav 1. tačka 8. novog Zakona, koji će se primenjivati od 1.1.2014. godine. Na snazi su ostale samo odredbe člana 456. prethodnog Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) (u daljem tekstu: prethodni Zakon), koje se primenjuju do okončanja privatizacije postojećih društvenih preduzeća i privrednih društava koja posluju društvenim ili državnim kapitalom.

II NAJZNAČAJNIJE IZMENE KOJE NOVI ZAKON UVODI

Novi Zakon vrši dodatna preciziranja odredbi koje su postojale u prethodnom Zakonu, ali istovremeno uvodi i neke nove institute koje prethodni Zakon nije predviđao. Na ovom mestu prezentujemo najznačajnije novine koje novi Zakon uvodi u oblasti organizacije i poslovanja privrednih društava.

U okviru opštih odredbi koje se odnose na sva privredna društva novi Zakon sada i eksplicitno predviđa da privredna društva registruju samo jednu delatnost kao pretežnu delatnost, ali da imaju pravo da obavljaju i sve druge delatnosti za koje se ne zahteva posebno odobrenje.

Delimično su izmenjena rešenja i u odnosu na OSNIVAČKI AKT. Sada se predviđa da se svi osnivački akti, izuzev osnivačkog akta akcionarskog društva mogu menjati, a da se osnivački akt akcionarskog društva ne menja (menja se samo statut kojim se konstatuju izmene u uređenju akcionarskog društva).

Zapaža se i preciznije uređenje instituta PROBOJA PRAVNE LIČNOSTI, koji sada postaje praktično primenljiv. Slučajevi u kojima članovi društva odgovaraju za obaveze društva pobrojane su u opštim odredbama novog Zakona, ali i u odredbamanovog Zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva.

U odnosu na ZASTUPNIKA uvedene su značajne novine. Novi Zakon dopušta da ZASTUPNIK PRIVREDNOG DRUŠTVA BUDE PRAVNO LICE (preciznije, to može biti društvo registrovano u Republici Srbiji), a ne samo fizičko lice (pri čemu privredno društvo ipak mora imati bar jednog zastupnika koji je fizičko lice), a po prvi put se predviđa i uređuje kategorija PUNOMOĆNIKA PO ZAPOSLENJU. Novi Zakon vrlo precizno i tačno uređuje PRAVA I OBAVEZE PROKURISTE. Za razliku od prethodnog rešenja, Novi zakon uvodi jasna i precizna ograničenja prokuristi, te nabraja koje pravne poslove prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja.

Novi Zakon precizira dodatno pojmove IMOVINE I KAPITALA privrednog društva. Tako je neto imovina (kapital) društva u smislu zakona razlika između vrednosti imovine i obaveza društva, dok osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u društvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Obavljanje privredne delatnosti osnivanjem radnje, odnosno u statusu PREDUZETNIKA, sada je u potpunosti uređeno. U odnosu na prethodni Zakon postoji nekoliko novina, sada preduzetnik može obavljati delatnost i izvan sedišta (izdvojeno mesto). Takođe, predviđeno je da preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (poslovođa) koje, sem u slučaju posebno previđenog izuzetka mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.

Što se tičeORTAČKOG DRUŠTVA interesantna novina uvedena u cilju zaštite poverilaca je mogućnost da poverilac koji ima dospelo potraživanje prema ortaku po osnovu pravnosnažne i izvršne presude ima pravo da u pisanoj formi zahteva od društva da mu isplati u novcu ono što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, ali samo do visine svog potraživanja.

Što se tiče DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, velika novina tiče se MINIMALNOG OSNOVNOG KAPITALA za osnivanje doo-a. Od sada osnovni kapital društva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti. Novi zakon posebno posvećuje pažnju DODATNIM UPLATAMA I ZAJMU koje član društva daje društvu. Za razliku od prethodnog Zakona ova dva pravna posla su dosta precizno propisana u uređena.

Predeviđeno je da UPRAVLJANJE DRUŠTVOM može biti jednodomno i dvodomno (u zavisnosti da li društvo ima ili nema nadzorni odbor). Novina je da doo više nema upravni odbor (ranije je to bila opcija kod doo-a). Sada društvo ima DIREKTORA ILI VIŠE DIREKTORA koji su zakonski zastupnici društva.

Što se tiče AKCIONARSKOG DRUŠTVA, novi Zakon više ne pravi podelu na otvoreno i zatvoreno akcionarsko društvo, nego na akcionarsko društvo i na javno akcionarsko društvo. Izmenjen je limit obaveznog iznosa OSNOVNOG KAPITALA akcionarskog društva, tako da akcionarsko društvo sada mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos.

Predviđeno je da se BANKA KOJA VODI ZBIRNE I KASTODI RAČUNE koja se u jedinstvenoj evidenciji akcionara vodi kao akcionar u svoje ime a za račun svojih klijenata smatra punomoćnikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente pod uslovom da prilikom pristupanja na sednicu prezentuje pisano punomoćje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje izdat od strane tih klijenata.

Godišnji izveštaj o poslovanju javnog akcionarskog društva mora da sadrži izjavu o primeni KODEKSA KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA čiju sadržinu propisuje zakon.

SISTEM UPRAVLJANJA akcionarskog društva je kao i kod doo-a jednodoman ili dvodoman pri čemu su kod u slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva: skupština i jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora, a u slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor. Pravi se razlika između IZVRŠNIH I NEIZVRŠNIH DIREKTORA. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za GENERALNOG DIREKTORA društva.

U oblasti STATUSNIH PROMENA pored preciznijeg regulisanja već postojećih uvedena je i nova statusna podela IZDVAJANJE.

Pored preciznijih odredbi o OGRANKU, novi zakon za razliku od ranijeg zakona reguliše i ustrojstvo PREDSTAVNIŠTVA STRANOG PRAVNOG LICA

Zakon uvodi mogućnost PRINUDNE LIKVIDACIJE. Taj postupak sprovodi Agencija za privredne registre u određenim slučajevima koji su predviđeni zakonom, a sprovodi ga tako što, posle propisanih radnji započinjanja, sama upisuje prestanak društva.

Zanimljivo je da je sa novim Zakonom u naš pravni sistem vraćena PRAVNA FORMA POSLOVNOG UDRUŽENJA koja je bila predviđena Zakonom o preduzećima, ali ne i ranije važećim Zakonom.

ZAKON
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Укидање готовине - бескешно друштво као модел борбе против корупције, сиве и црне економије
2 3
Odgovora
62
Pregleda
542
Гамбино
Гамбино

Back
Top