Da se ispravim, kada sam rekao `o clanovima SANU u vreme Milosevica`, mislio sam na njihove postupke, tacnije nepostupke, u vreme Milosevica. Ako tu instituciju sacinjavaju najveci intelektualci, onda ocekujem od njih i racionalno promisljanje, a nesto se ne secam da su oni `talasali` kod Milosevica.
Osim toga, institucija kao i svaka institucija je ili kruta i konzervativna ili nema nikakvu svrhu svog postojanja. Veci uticaj u politickom zivotu Srbije i kroz istoriju su imali pojedinci sa svojim individualnim kvalitetima, a i u ovom slucaju su clanovi SANU i kada su se pojavljivali u javnosti, ili kada se i danas pojavljuju u javnosti, istupali kao pojedinci, ne kao institucija.
Ко има мало дуже памћење, сетиће се какве су биле '80-те године. То је било време, када су почеле да се
пробијају "истине" и истине, након Титове смрти, када се напокон проговорило о прошлости и наравно то је било
време, као када бујица потече након дуге суше, па је било ту свега и свачега, па и претеривања у пљувању
претходног времена и поретка....
.
Тада су се појавиле неки романи, збирке песма, позоришни комади, који су узбуркали јавност, као рецимо збирка
песама Гојка Ђога
Вунена времена, па роман Данка Поповића
Књига о Милутину, па позоришна
представа по комаду Јована Радуловића,
Голубњача....
То је све био један огроман крик, кроз перо књижевника, за слободом српског народа, који тадашњи политичари,
на челу са Иваном Стамболићем, нису препознали, већ су били крајње рестриктивни према ауторима, а Ђого је
чак био осуђен...
Некако закономерно, након свега тога, појављује се Милошевић. Народ и велики део интелектуалаца чланова
САНУ и књижевника, чланова УКС сматра да се најзад појавио српски политичар, који ће заступати интересе свог
народа.
Наравно да су велики умови индивидуалисти, али удружења и институције као што је САНУ, дају овим
индивидуалистима, на значају и тежини у очима обичног света и наравно да им то није једина функција.