Hitler mi je u jednom periodu bio izuzetno fascinantan. U onom negativnom smislu, naravno. Ovo moram naglasiti, jer ljudi navodjenje obicnih cinjenics tumace kako se njima svidi.
Pokusala sam da razumem zasto i kako je dospeo na vlast, odakle bes i mrznja prema Jevrejima, odakle to ludilo za njim. Ali nisam uspela. Jer da bi razumeo psihopatu verovatno i sam moras da budes psihopata.
Odrastao je uz poniznu majku i agresivnog oca i izrastao u nesigurno, uplaseno dete. Voleo je umetnost, mastao o sebi kao o buducem velikom slikaru i zeleo da svima onima koji su ga kinjili pokaze da je veliki i bitan.
Na beckoj akademiji ga nisu primili i ako on nije bio potpuno bez talenta. Ali Becka akademija je primala samo izuzetne talente, a on to ipak nije bio. Ziveo je sa jednim Jevrejinom sa kojim je delio sobicu sa jednim krevetom. Kasnije se pricalo da su imali odnose, ali za to nema dokaza. Taj covek ga je vodio po jevrejskim ducanima i tamo je Hitler nudio svoje rucno slikane razglednice Beca. I naravno da su se cenkali sa njim, primoravali da ih proda po najnizoj ceni i iz te zavisnosti i iz tog siromastva se stvorila mrznja prema „bogatim Jevrejima koji sabotiraju Nemacku drzavu“. A ta mrznja prema Jevrejima nije nastala sa njim. Postojala je vekovima. On ju je samo iskoristio kao odskocnu dasku. Uvek je „dobro“ imati nekog neprijatelja i nista tako ne spaja ljude kao zajednicki neprijatelj.
))
