Adhd

ADHD moguće uočiti još u ranom detinjstvu, ali se problem na ovom uzrastu uglavnom zanemaruje. Teškoće da se sedi mirno kada se to od njih očekuje, brbljivost, upadanje drugima u reč, sukobi sa decom u vrtiću, “pentranje”po nameštaju se obično pripisuju živahnosti, bezobrazluku ili lošem vaspitanju.Da bi se moglo govoriti o ADHD mora se manifestovati bar u dva okruženja, tj, kući i recimo, vrtiću ili školi isto ponašanje. Simptomi su uočljiviji kada dete krene u školu i sretne sa zahtevima, obavezama i pravilima na koje obično ili ne reaguje ili preterano burno reaguje na sasvim neprimeren način. Uočljivi su po vrpoljenju na stolici, ustajanju, šetanju po učionici i priči na času, a sa druge strane zbog teškoća u učenju.Inače, to nema veze sa inteligencijom deteta, ali utiče na rezultate zbog nedostatka pažnje i fokusiranosti na zadatke. .iU više od 70% slučajeva uzroci su genetske prirode. Naučne studije pokazuju da kod članova porodice ljudi koji pate od ADHD-a postoji pet puta veći rizik oboljevanja od ADHD-a nego kod osoba koje nemaju porodičnu istoriju bolestih simptoma.Od ostalih simptoma, javljaju se i emocionalna labilnost, razdražljivost, depresivnost, anksioznost, oslabljena koncentracija, otežano upamćivanje, smetnje u učenju. Mogu neadekvatno reagovati u nekim situacijama i biti agresivni.
Da bi se postavila dijagnoza ADHD-a bitno je da učestvuje tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog i psihijatar, defektolog i logoped.
Danas se prilikom dijagnostikovanja uglavnom koriste dve klasifikacije:
DSM-IV-Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje-IV
MKB-10-deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti
 
Lagerta:
ADHD moguće uočiti još u ranom detinjstvu, ali se problem na ovom uzrastu uglavnom zanemaruje. Teškoće da se sedi mirno kada se to od njih očekuje, brbljivost, upadanje drugima u reč, sukobi sa decom u vrtiću, “pentranje”po nameštaju se obično pripisuju živahnosti, bezobrazluku ili lošem vaspitanju.Da bi se moglo govoriti o ADHD mora se manifestovati bar u dva okruženja, tj, kući i recimo, vrtiću ili školi isto ponašanje. Simptomi su uočljiviji kada dete krene u školu i sretne sa zahtevima, obavezama i pravilima na koje obično ili ne reaguje ili preterano burno reaguje na sasvim neprimeren način. Uočljivi su po vrpoljenju na stolici, ustajanju, šetanju po učionici i priči na času, a sa druge strane zbog teškoća u učenju.Inače, to nema veze sa inteligencijom deteta, ali utiče na rezultate zbog nedostatka pažnje i fokusiranosti na zadatke. .iU više od 70% slučajeva uzroci su genetske prirode. Naučne studije pokazuju da kod članova porodice ljudi koji pate od ADHD-a postoji pet puta veći rizik oboljevanja od ADHD-a nego kod osoba koje nemaju porodičnu istoriju bolestih simptoma.Od ostalih simptoma, javljaju se i emocionalna labilnost, razdražljivost, depresivnost, anksioznost, oslabljena koncentracija, otežano upamćivanje, smetnje u učenju. Mogu neadekvatno reagovati u nekim situacijama i biti agresivni.
Da bi se postavila dijagnoza ADHD-a bitno je da učestvuje tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog i psihijatar, defektolog i logoped.
Danas se prilikom dijagnostikovanja uglavnom koriste dve klasifikacije:
DSM-IV-Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje-IV
MKB-10-deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti
Kliknite za proširenje...
Vrlo dobar post, a ja bi se nastavio na početak posta i izrekao svoje mišljenje da ima solidan broj odraslih ljudi s ADHD- om koji nisu dijagnosticirani niti im je pružena ikakva pomoć . Ne mogu se fokusirati na ništa, pa ni na temu razgovora, česte promjene poslova, neshvaćanje društvenih odnosa, u nekim slučajevima takvi pojedinci zaista previše hodaju i to bez nekog cilja, jednostavno hodaju u stilu Forest Gumpa ili jako brzo voze automobile. Možda sam u krivu, imam dojam da je riječ o i ne baš previše inteligentnim pojedincima .
 
Mitovi da su hipeaktivna deca teska za vaspitavanje i sklonija delikventnom ponasanju nisu tacni.Oni mitovi da su impulsivniji i spremniji da sprovode svoje fiks ideje u delo jesu.
Njima samo treba pristupiti sa razumevanjem da im dosta toga odvlaci paznju i da imaju potrebu da budu fizicki u pokretu.Tako da im se treba kroz igru objasnjavati stvari,i da se nalaze nacini da im se paznja zadrzi na ono sto zelite.
Ne treba i ne moze se ocekivati od hiperaktivnog deteta da sedi 45min u ucionici i prati lekciju ako ta lekcija nije prezentovana kao nesto zanimljivo sto ce im zadrzati paznju...i treba im se dati malo slobode da ustanu,pridu tabli,pogledaju nesto iz bliza sto ih zanima i iskoristiti to da im se jos vise probudi interesovanje za tu odredjenu temu.
 
Kako često bude poremećaji ne dolaze sami, jedan poremećaj vuče drugi ili se preklapaju. Najveća korelaciju s ADHD-om ima autizam. Prema dosadašnjim saznanjima dijete s ADHD- om ima 20x veću vjerojatnost da razvije autizam od djeteta bez ADHD- a. Ja sam primjetija ( samo moje mišljenje) da svi autisti u biti imaju ADHD🤔🤔

Drugi poremećaj koji vezujemo uz ovaj poremećaj je bipolarni poremećaj. Manična faza BAP- a ima dosta dodirnih točaka s ADHD- om. Takodjer djeca s ADHD- om imaju veću vjerojatnost razvoja bipolarnog poremećaja nego djeca bez tog poremećaja
 
Cro_čvarak:
Kako često bude poremećaji ne dolaze sami, jedan poremećaj vuče drugi ili se preklapaju. Najveća korelaciju s ADHD-om ima autizam. Prema dosadašnjim saznanjima dijete s ADHD- om ima 20x veću vjerojatnost da razvije autizam od djeteta bez ADHD- a. Ja sam primjetija ( samo moje mišljenje) da svi autisti u biti imaju ADHD🤔🤔

Drugi poremećaj koji vezujemo uz ovaj poremećaj je bipolarni poremećaj. Manična faza BAP- a ima dosta dodirnih točaka s ADHD- om. Takodjer djeca s ADHD- om imaju veću vjerojatnost razvoja bipolarnog poremećaja nego djeca bez tog poremećaja
Kliknite za proširenje...
Autizam se ustvari ne razvija posle rodjenja vec pre njega,dok se mozak razvija kod ploda za vreme trudnoce...
I ADHD je isto kao autuizam,disleksija,disgrafija i td razvojni poremecaj sa kojima se ljudi jednostavno radaju i ne mogu da se razviju posle rodjenja.mogu samo da prodju ne dijagnostifikovani neko vreme.Ali to kada se dijagnostikuju ne znaci da su se tad sveze pojavili vec da je tek tad doslo do situacije u kojoj se primecuje da su tu.

Da,ti razvojni poremecaji cesto idu u paketu jedni s drugima ali ne mora to uvek da znaci.
 
Loki:
Autizam se ustvari ne razvija posle rodjenja vec pre njega,dok se mozak razvija kod ploda za vreme trudnoce...
I ADHD je isto kao autuizam,disleksija,disgrafija i td razvojni poremecaj sa kojima se ljudi jednostavno radaju i ne mogu da se razviju posle rodjenja.mogu samo da prodju ne dijagnostifikovani neko vreme.Ali to kada se dijagnostikuju ne znaci da su se tad sveze pojavili vec da je tek tad doslo do situacije u kojoj se primecuje da su tu.

Da,ti razvojni poremecaji cesto idu u paketu jedni s drugima ali ne mora to uvek da znaci.
Kliknite za proširenje...
Napisao i ostao živ, strpao u isti koš disgrafiu i autizam🤪🤪
 
Cro_čvarak:
Kako često bude poremećaji ne dolaze sami, jedan poremećaj vuče drugi ili se preklapaju. Najveća korelaciju s ADHD-om ima autizam. Prema dosadašnjim saznanjima dijete s ADHD- om ima 20x veću vjerojatnost da razvije autizam od djeteta bez ADHD- a. Ja sam primjetija ( samo moje mišljenje) da svi autisti u biti imaju ADHD🤔🤔

Drugi poremećaj koji vezujemo uz ovaj poremećaj je bipolarni poremećaj. Manična faza BAP- a ima dosta dodirnih točaka s ADHD- om. Takodjer djeca s ADHD- om imaju veću vjerojatnost razvoja bipolarnog poremećaja nego djeca bez tog poremećaja
Kliknite za proširenje...
I da ponekad se desava da se ADHD kod odraslih osoba koje generalno imaju probleme sa depresijom pogresno dijagnostikuje kao bipolarni poremecaj,narocito kada pocnu da se izvlace iz depresije jer ADHD ume da lici na manicnu fazu bipolarnog.
 
Ok, ono sto jeste vidljivo je da je akcenat na dijagnostici , a ne na razvojnoj psihologiji odraslog a jos bolje deteta..
I to jeste najveci problem...
Kad se nesto formira kao dijagnosticko misljenje, onda je to niti terapija niti evolucija niti definicija, nego se zahteva cisto sto je nemoguce...bar ne kod psiholoskih i percepcionih pojava...

Niti ce dete biti mnogo zainteresovano da ga odmah svrstaju u problemativnog nego mu nekad vise odgovara inkluzivno , a nekad ne, tj deci odgovaraju te lazne inkluzije , repovi...sto obdaniste i skola donosi.
Deca treba da nauce da postoji replay....tj da vracaju snimak, ...

I odmah eto cake, koju nece primetiti svi oni koji su potrcali da dijagnosticki utvrde ADHD....Po kom kriterijumu dete radi replay....da li po kriterijumu to mi je zanimljivo ili po kriterijumu to mi je vazno....
ADHD koje nije trenirano ce vracati uvek po kriterijumu to mi je zanimljivo...., precica na koju je naviklo u resavanju svog problema...i tu opet imamo caku , problem je moguce povecati , ako se detetu sve vise usadjuje metod resavanja problema, ili smanjivati ako dete ima socijalnu komparaciju tj laznu inkluziju pa razvija metode da zaobidje svoje mane, svoje nedostatke, svoje sporosti , svoje razlike u odnosu na druge..

Osnovna stvar koju dete uci u prvom razredu osnovne skole su dve, jedno je paznja da se dogura do 45 min, sto se ne uspeva , pa imamo sigurno na 20 25 min okretanje razgovor sa drugarima ovo ono , ali se uvodi...celu osnovnu i srednju skolu i neka deca ce uspeti vec u visoj osnovnoj da nabiju 45 min kontinuirane paznje...
Ako imaju motive npr takmicenja matematika, fizika, hemija, recitacije, biologija, informatika, geografija...nabice fokus i na 2h koliko traje period

Ali to bi trebalo eksperti za ADHD da znaju u malom prstu...

Ja kao neko ko samo povremeno sretne ADHD mogu samo da primetim neke stvari tretirane ili netretirane ADHD simptome..

A nesto sto je mnogo dublje, uzroci , jer uzroci postoje, nije genetika, to kaci macku o rep, najvise sto moze da postoji je geneticka sklonost kroz gradju neuralnih puteva i kvaliteta nervne mreze...a to je relativno sitno...veci uticaj ima rast i okruzenje deteta, npr roditelj koji mu je predao tu predispoziciju , njegov roditelj....pa onda i okruzenje..


A koske...tj napredna istrazivanja sta je sve u ADHD paketu...uuuu

 
Ili ako hocemo fizioterapeutski pristup....sto ja ne cenim preterano ali je dobro za akutne faze to bi onda bilo ovo


Ali da znate da je ovo vise za odrasle, a ne razvojni pristup ADHD...
 
Lagerta:
ADHD moguće uočiti još u ranom detinjstvu, ali se problem na ovom uzrastu uglavnom zanemaruje. Teškoće da se sedi mirno kada se to od njih očekuje, brbljivost, upadanje drugima u reč, sukobi sa decom u vrtiću, “pentranje”po nameštaju se obično pripisuju živahnosti, bezobrazluku ili lošem vaspitanju.Da bi se moglo govoriti o ADHD mora se manifestovati bar u dva okruženja, tj, kući i recimo, vrtiću ili školi isto ponašanje. Simptomi su uočljiviji kada dete krene u školu i sretne sa zahtevima, obavezama i pravilima na koje obično ili ne reaguje ili preterano burno reaguje na sasvim neprimeren način. Uočljivi su po vrpoljenju na stolici, ustajanju, šetanju po učionici i priči na času, a sa druge strane zbog teškoća u učenju.Inače, to nema veze sa inteligencijom deteta, ali utiče na rezultate zbog nedostatka pažnje i fokusiranosti na zadatke. .iU više od 70% slučajeva uzroci su genetske prirode. Naučne studije pokazuju da kod članova porodice ljudi koji pate od ADHD-a postoji pet puta veći rizik oboljevanja od ADHD-a nego kod osoba koje nemaju porodičnu istoriju bolestih simptoma.Od ostalih simptoma, javljaju se i emocionalna labilnost, razdražljivost, depresivnost, anksioznost, oslabljena koncentracija, otežano upamćivanje, smetnje u učenju. Mogu neadekvatno reagovati u nekim situacijama i biti agresivni.
Da bi se postavila dijagnoza ADHD-a bitno je da učestvuje tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog i psihijatar, defektolog i logoped.
Danas se prilikom dijagnostikovanja uglavnom koriste dve klasifikacije:
DSM-IV-Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje-IV
MKB-10-deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti
Kliknite za proširenje...
A gde piše da je normalno da dete sedi mirno kada se od njega očekuje? :dontunderstand:
Neka deca se samo ne daju dresirati. Što je dijagnoza?
 
I moju sestru su sad napržili u vrtiću da ide da proveri šta je sa detetom.
Dal je gluv il mu nešto drugo fali, jer neće da učestuje u aktivnostima.
Dvogodišnje dete im leđa okrene dok se one krevelje i okušavaju da
privuku pažnju deci nečim što njega uopšte ne zanima. :lol:
Gledala ja snimak. On se tačno pita koji će vrag tamo i šta sa njima
da radi.

A glasovi im izveštačeni. Naooo, deco, evo sadaa ćemo da praaavimo..
I neki naivni gledaju i ne trepću. Šta će sad da prave? A ovaj se prvo
vrteo na stolici pa ustao i gleda na svoju stranu, ne bi li neku zabavu
našao.
 
Bila ja juče da ga vidim. I nisam rekla ''Naooo došla teetka, sad ćeemoo
super da se zabaavljamooo''
Nego sam lepo sela na pod pored igračaka. On je prišao i doneo igračku
kojom ćemo da se igramo i onda smo nešto slagali i rasturali dokle mu
je bilo zanimljivo. Pa onda sledeću i baš smo se lepo družili.
Pa ne možeš ni odraslim ljudima da kradeš pažnju i da im namećeš da
rade nešto što im se ne radi, a što bi onda to deci radili? I oni imaju
svoju volju.
I da nije prišao da se igra sa mnom i to bi bilo ok. Ima na to pravo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top