- Poruka
- 389.650
Priča o konju Aculi iz mačvanskog sela Uzveće po mnogo čemu podseća na scenario filma Stivena Spilberga, „Ratni konj“, tako da se može reći da „i mi konja za priču imamo“. Štaviše, Aculina ratna odiseja je kudikamo dramatičnija od one prikazane u filmu, jer je sa svojim vlasnikom prošao sito i rešeto ratova od 1912. do 1918, uključujući i povlačenje preko Albanije. Doživeo je duboku starost i sahranjen uz sve vojničke počasti.
Vrhovna komanda je znala da će svog konja u ratu, seljak najbolje čuvati. Kada se mobiliše vojnik, mobiliše se i njegov konj i tako zajedno postaju vojni obveznici.
Dragomir Rajić (1886 – 1974) zemljoradnik iz sela Uzveće, udaljenom petnaestak kilometara od Šapca, 1912. godine kreće u rat sa svojim konjem Aculom. On je Aculu gajio još kada je bio ždrebe, a tada, za vreme rata, Acula je izrastao u velikog lepotana.Mobilisani su u konjički puk Drinske divizije i hrabro su vojevali u Kumanovskoj i Bregalničkoj bici. Acula je svoga gospodara junački nosio i na Ceru.
Galopirao je na Mačkovom kamenu i u Drinskoj bici. Tokom Kolubarske bitke vojevali su u prvim redovima. Acula se izdvajao od drugih konja po hrabrosti, snazi, poslušnosti i lepoti. Nisu se odvajali jedan od drugog ni tokom povlačenja preko Albanije. Za vreme snežnih mećava Acula je grejao svoga gospodara i spasao ga od sigurne smrti.
Acula je bio pravi jahaći konj, vičan ratovanju, sjajne duge dlake i uvek poslušan. Vukao je i nosio iznemogle i iscrpljene po albanskim gudurama.
Dragomir po cenu života nije hteo da ostavi Aculu, a ni Acula nije pomišljao da izda svoga gospodara. Acula je uvek išao prvi ispred svih konja. Zajedno su se oporavljali i na Krfu.Kroz kiše metaka i serpentine probijali su se na Solunskom frontu, terali su neprijatelje čak do Osjeka. Sedam godina su vojevali i prešli hiljade kilometara, sve dok se 1919. nisu demobilisali, od tada je Acula bio pošteđen svakoga rada.
Dragomir ga više nikada nije upošljavao da vuče čeze ili da radi bilo šta drugo, samo ga je hranio, timario i negovao.
Kada je Acula 1932. godine uginuo, Dragomir je pozvao sve saborce na sahranu. Sahranio je Aculu kako dolikuje jednom heroju, uz sve vojničke počasti.
