A. S. Puškin - Evgenije Onjegin

  • Začetnik teme Začetnik teme kave
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
jane_va:
Уххххххх.... Јбт, врло је опасно. '' Фауст'' , ''Ана Карењина'' , '' Аникина времена'' ....Ово је преозбиљно за другу годину, заиста!
Kliknite za proširenje...

Pa, pazi, lektiru skoro NIKO ne chita, jer tinejdzeri wecinom ni ne chitaju knjige, a oni koji chitaju, prochitali su te knjige josh odawno, pre nego shto su bile za lektiru. Mislim da potcenjujesh tinejdzere, ne znash koliko se brzo sazrewa u owom swetu. Pa ja sam u shestom razredu chitala Bukovskog :roll: A wecinu knjiga koje su za lektiru sam prezhwakala odawno :D
Lektire bi bile najbolje da su izborne, tj. da prichash o nekoj knjizi koju si prochitao po sopstwenom izboru. Owe koje se rade u shkolama po prastarom planu i programu su nezanimljiwe za tinejdzere. To su neki klasici koji se chitaju "reda-radi" ili jer ti se swidjaju, a ne neshto shto se namece, posebno ne tinejdzerima.
 
kristina_amd:
Ima li iko preprican roman Evgenije Onjegin? Treba mi do ponedeljka... Ljudi pomozite! Ako ima neko nesto ukratko,neka javi...
Kliknite za proširenje...

a da probash da prochitash knjigu? stignesh do ponedeljka pet puta da je prochitash...
weruj mi da se necesh razocharati, jako je zanimljiwa. ewo ja ti mogu ukratko reci radnju na prostom narodnom jeziku, chisto da te zaineresujem -
Evgenije Onjegin ti je frajerchina kojoj je toliko dosadno da ne zna shta ce od sebe :roll: Tatjana je sanjalachka, romanticharska dusha koja je zhiwela u knjigama ceo zhiwot. I ona widi Onjegina i, normalno, zaljubi se. I ona, ne znajuci nishta o mushkarcima i njihowom swetu, poshalje Onjeginu pismo u kom mu otwori swoje srce i iskazhe ljubaw. On je isqlira. Ona je slomljena i pati za njim. Posle nekog wremena odlazi i udaje se za nekog matorog bogatasha. Ona ga ne woli i nije srecna u onom smislu u kom je zamishljala srecu, ali nema losh zhiwot i postala je zhena od ugleda. Onjegin sluchajno dolazi u njenu kucu (mislim, nije znao da je to NJENA kuca, doshao je kod tog njenog muzha kog zna od ranije). I sad kad je ugleda kao izgradjenu zhenu pishe ON NJOJ pismo u kom gowori sad on njoj ono shto je ona njemu nekada. A zaprawo on se sad napalio zato shto ga zanima da li mozhe da je dobije i sada kad je zhena, kao i onda kad je bila dewojchica izgubljena u swetu bajke, jer zna da se lozhila na njega. a on misli da mozhe da ima swe shto pozheli :roll: i on njoj predlazhe da mu bude ljubawnica ali ona to odbija (swaka joj chast!) iako priznaje da ga josh uwek woli ali ona poshtuje swog muzha...a Onjenin je mushka stoka :evil::oops: izwinjawam se na owom tumachenju ali sam prozhiwela lik Tatjane, a Onjegine swe znamo :oops:
 
O fala Bogu! Neko ko se slaze sa mojim vidjenjem Onjegina! Sad sam citala i ja...
U skoli su bili svi u fazonu :"Ma on jeste razmazen i sve,al ipak je CASNO postupio sto je odbio Tatjanu! Kao da je ne bi kasnije povredio... A shta se desilo posle? Shvatio je da je ipak zaljubljen u nju." Ma vazi,kako da ne! Za mene je on od pocetka nezahvalna,hirovita,muska stoka,koja gleda sopstvenu korist i srecu! Al' dobro svi imaju pravo da vide razlicitno istog lika,u stvari samo Pushkin zna kakav je Onjegin.I zao mi je sto je vecinu mog odeljenja mrzelo da procita knjigu.Al' to je na njihovu stetu...I ako knjige imaju za cilj da nas nesto nauce ja sam onda defiitvno nauicla.
Imala sam i ja priliku da vidim i upoznam jednog Onjegina.Shteta samo shto mi tada nije bilo Pushkina da mi otvori oci...
Al' nikada nije kasno...
 
Onjegin je prosto covek koji rodjen u pogresnom vremenu. Njemu nigde nije odgovaralo. bezao je od drustva iz grada da bi posle i iz sela pobegao. On jednostavno predstavlja suvisnog coveka. Medjutim ako govorimo o ljubavi prema Tatjani apsolutno se razlicito razmislja u 2. srednje i ako se knjiga nekoliko godina kasnije procita. Kako takav covek i moze nekoga da voli? Dok je Tanja bila obicna seljancica koja je citala Ricardsona i odusevljavala se samom pomisao na ljubav, on je nije ni primecivao. Nakon izvesnog vremena kada je ona postala ugledna u drustvu, doterana, poznata, jednom recju zamaskirana, on je zavoleo. Ha,ha,ha- gde tu ima smisla..
"Evgenije Onjegin" nije autobiografsko delo, ali moze da se posumnja da jeste zato sto je Puskin vise bi fizicki zaljubljen u svoju zenu jer u sustini nisu imali uopste ista interesovanja. ona mu je cak jednom prilikom i rekla da je njegova dela ne interesuju. Umro je u dvoboju sa francuzom-zbog nje naravno.
Ako nekome treba maturski imam. Radila sam Onjegina(motiv suvisnog coveka). poz:)
 
ShiShmiShaRka:
a da probash da prochitash knjigu? stignesh do ponedeljka pet puta da je prochitash...
weruj mi da se necesh razocharati, jako je zanimljiwa. ewo ja ti mogu ukratko reci radnju na prostom narodnom jeziku, chisto da te zaineresujem -
Evgenije Onjegin ti je frajerchina kojoj je toliko dosadno da ne zna shta ce od sebe :roll: Tatjana je sanjalachka, romanticharska dusha koja je zhiwela u knjigama ceo zhiwot. I ona widi Onjegina i, normalno, zaljubi se. I ona, ne znajuci nishta o mushkarcima i njihowom swetu, poshalje Onjeginu pismo u kom mu otwori swoje srce i iskazhe ljubaw. On je isqlira. Ona je slomljena i pati za njim. Posle nekog wremena odlazi i udaje se za nekog matorog bogatasha. Ona ga ne woli i nije srecna u onom smislu u kom je zamishljala srecu, ali nema losh zhiwot i postala je zhena od ugleda. Onjegin sluchajno dolazi u njenu kucu (mislim, nije znao da je to NJENA kuca, doshao je kod tog njenog muzha kog zna od ranije). I sad kad je ugleda kao izgradjenu zhenu pishe ON NJOJ pismo u kom gowori sad on njoj ono shto je ona njemu nekada. A zaprawo on se sad napalio zato shto ga zanima da li mozhe da je dobije i sada kad je zhena, kao i onda kad je bila dewojchica izgubljena u swetu bajke, jer zna da se lozhila na njega. a on misli da mozhe da ima swe shto pozheli :roll: i on njoj predlazhe da mu bude ljubawnica ali ona to odbija (swaka joj chast!) iako priznaje da ga josh uwek woli ali ona poshtuje swog muzha...a Onjenin je mushka stoka :evil::oops: izwinjawam se na owom tumachenju ali sam prozhiwela lik Tatjane, a Onjegine swe znamo :oops:
Kliknite za proširenje...
Tipican zenski pogled na knjigu
Zbog ponosa odbija srecu(kakva god ona bila)
Onjegin nije tipicni muski sovinista vec je coveku samo dosadno
Tatjana nije lakoverna i naivna sto vidimo iz zadnje scene
Po nekima on se zaljubljuje u nju zato sto vidi zenu iz staleza luxuza ali ja to ne mislim takodje zbog zadnje scene
Sve u svemo golo sranje od knjige meni se uopste ne svidja iako nije klasicna ljubavna prica
A i ocekivao sam happy end
 
Smederevka:
Onjegin je prosto covek koji rodjen u pogresnom vremenu. Njemu nigde nije odgovaralo. bezao je od drustva iz grada da bi posle i iz sela pobegao. On jednostavno predstavlja suvisnog coveka. Medjutim ako govorimo o ljubavi prema Tatjani apsolutno se razlicito razmislja u 2. srednje i ako se knjiga nekoliko godina kasnije procita. Kako takav covek i moze nekoga da voli? Dok je Tanja bila obicna seljancica koja je citala Ricardsona i odusevljavala se samom pomisao na ljubav, on je nije ni primecivao. Nakon izvesnog vremena kada je ona postala ugledna u drustvu, doterana, poznata, jednom recju zamaskirana, on je zavoleo. Ha,ha,ha- gde tu ima smisla..
"Evgenije Onjegin" nije autobiografsko delo, ali moze da se posumnja da jeste zato sto je Puskin vise bi fizicki zaljubljen u svoju zenu jer u sustini nisu imali uopste ista interesovanja. ona mu je cak jednom prilikom i rekla da je njegova dela ne interesuju. Umro je u dvoboju sa francuzom-zbog nje naravno.
Ako nekome treba maturski imam. Radila sam Onjegina(motiv suvisnog coveka). poz:)
Kliknite za proširenje...

hej meni hitno treba ak mi mos poslat na e-mail plssss
ev ti e.mail minela_izmirlic@hotmail.com...prehitno jeeeee!!!!!!!!
 
Procitala sam ,,Evgenija Onjegina" dva puta.Mnogo mi se vise svidja poema ,,Cigani" mada je ,,Onjegin" nesto sto MORA da se procita.Uopste,ne volim romane u stihovima ali ovaj je drugaciji.Obozavam lik Tatjane...Sam Onjegin me zbunjuje,nikada nije zadovoljan ali slazem se sa stavovima iznetim ovde da je on suvisni covek...U svakom slucaju,jedna od zanimljivijih lektira...
 
Pozdrav svima. Upravo sam procitala knjigu Evgenije Onjegin od Puskina i malo mi je teze analizirati delo. Ako bih mogla da cujem vasa razmisljanja..

Evgenije Onjegin mi se kroz citavu knjigu cinio nekako prazan, kao da ne zna sta zeli od zivota. Nikada nije radio ili slicno a opet je bio tako ,, prazan ". Da li je upravo nerad ucinio njegov zivot praznim i besmislenim?

Zatim smrt Lenskog. On je bio mlad covek, kako mladalacko neiskustvo i plahovitost mogu dovesti do takve tragedije?

I zadnje pitanje, kako sredina u kojoj se odrasta utice na formiranje licnosti na primjeru Tatjane?

Volela bih da cujem vasa misljenja
:)
 
Onako kako se Puškinova junakinja Tatjana izdvaja svojom pojavom među moskovskim lepoticama (tako i ona koju ne sme /da uzbuni zvuk moje pesme,/ ko uzvišena luna čista/ sred mladih žena sama blista), tako Puškinov roman u stihu Evgenije Onjegin blista na zvezdanom nebu ruske književnosti.

Aleksandar Puškin je svoje remek-delo pisao od 1823. do 1832. godine. Prvu i drugu glavu Evgenija Onjegina napisao je dok je bio u izgnanstvu na jugu Rusije, poslednju osmu dok je boravio u Petrogradu. Evgenije Onjegin je objavljivan u delovima, po glavama romana kako bi koja bila dovršena, a celovito izdanje prvi put je izašlo 1833.

Čudesno lepi, jednostavni i laki Puškinovi stihovi, brzi prelazi, česta promena tona i intonacije, neodoljiva ljupkost pisca u direktnim obraćanjima čitaocima kojima delo obiluje, privlačnost likova Evgenija, Tatjane i Lenskog, osvajaju čitalačku publiku podjednako silno u svim vremenima.


Dobar deo književne kritike hvalio je Puškinovu poemu zbog realističnog načina prikazivanja ruske stvarnosti dvadesetih godina 19. veka. Evgenije Onjegin nazivan je i enciklopedijom života tog vremena, prema često citiranim rečima književnog kritičara Belinskog.

Razlozi za svrstavanje Puškinovog romana u stihu u preteče realističkog žanra svakako je opseg ruskog života koje Puškin umetnički obrađuje, kao i Puškinovo satirično poigravanje sa mnogim likovima i tematskim jedinicama.

S jedne strane, Onjegin i Tatjana po svom tipu i po unutrašnoj težnji za izdvajanjem od konvencija koje uobličavaju nekakav opšti društveni život, jesu romantični likovi. On je obrazovani skeptik koji ne pronalazi nikakvu vrednost koja bi njegovom životu dala smisao, romantični tip suvišnog čoveka i nezadovoljnog mrgodnog lutalice, dok se ona izdvaja po iskrenosti, snazi osećanja i poštovanju moralnog zakona.

Međutim, ovako zasnovane svoje romantične likove Puškin postavlja u društvenu stvarnost Rusije onog vremena, sa svim opisima života ruskog plemstva u gradu, spahija na selu, društvene i književne mode tog doba: francuski jezik kao lingua franca XIX veka, vlastelinski prijemi, balovi i sedeljke, francuska, engleska i nemačka lektira ruskih plemića, pokušaji agrarnih reformi, dvoboj kao način odbrane časti …

Opisi tih događaja, kao i sporednih karaktera (spahinice Larine i njenog pokojnog muža, Zareckog, Lenskog …) često su satirično i sa izvanrednim osećajem za komično intonirani, ali oni ostaju humani, puni razumevanja i ljubavi prema ljudskim slabostima, što je opšta odlika Puškinove poezije.
 
Evgenije Onjegin je dendi iz Sankt-Peterburga kojem je dosadio život koji se sastoji iz poseta balovima, konceratima, žurkamai ničega više. Jednog dana on nasledi imanje svog ujaka. Kada se preseli na selo, on se sprijatelji sa svojim komšijom, naivnim mladim pesnikom po imenu Vladimir Lenski. Jednog dana, Lenski vodi Onjegina na večeru sa porodicom svoje verenicom, društvenom ali nepromišljenom Olgom Larina. Na ovom susretu on uočava Tatjanu, Olginu sestru. Tihu, romantičnu dušu i potpunu suprotnost Olge.

Tatjana postaje intenzivno opčinjena Onjeginom. Ubrzo nakon toga, tatjanino pismo Onjeginu otkriva njena osećanja, u kojem ona ispoveda svoju ljubav. Suprotno njenim očekivanjima, Onjegin ne odgovara. Kada se upoznaju uživo, on je ljubazno odbija, ali s omalovažavanjem i snishodljivo. Ovaj čuveni govor se često naziva Onjeginova propoved: On priznaje da je pismo bilo dirljivo, ali kaže da bi mu brak ubrzo dosadio i da može Tatjani da ponudi samo prijateljstvo; On je hladno savetuje da ima više emocionalne kontrole u budućnosti, da neki drugi ne bi iskoristio njenu nevinost.


Kasnije, Lenski vragolasto poziva Onjegina na proslavu Tatjaninog imendana, obećavajući mali okupljanje sa samo Tatjanom, Olgom, i njihovim roditeljima. Kada Onjegin stigne, on umesto toga nailazi na bučan bal, ruralnu parodiju i kontrast u odnosu na balove u Petrogradu kojih mu je bilo dosta.


Onjegin je iritiran gostima koji ogovaraju njega i Tatjanu, i ljut na Lenskog što ga je ubedio da dođe. On odlučuje da mu se osveti plešući i koketirajući sa Olgom. Olga je neosetljiva prema svom vereniku i očigledno gaji osećanja prema Onjeginu. Naivan i i neiskusan, Lenski je ranjen do srži i izaziva Onjegina na dvoboj; Onjegin nerado prihvata, osećajući primoranost društvenih običaja. Tokom duela, Onjegin nevoljno ubija Lenskog. Nakon toga, on napušta svoje imanje, i putuje inostranstvom kako bi umanjio svoj osećaj krivice i kajanje.


Tatjana u međuvremenu obilazi Onjeginovu kuću, gde nalazi njegove knjige i beleške na marginama, i počinje da se pita da li je Onjegin samo kolaž različitih književnih junaka, i da li „pravi Onjegin“ zapravo postoji.


Nekoliko godina je prošlo, a scena se seli u Sankt Peterburg. Onjegin je prisustvuje najistaknutijim balovima i održava interakciju sa liderima starog ruskog društva. On tada ugleda najlepšu ženu, koja privlači pažnju svih i koja je centralni vir za sve prisutne, i on shvata da je to ista Tatjana čiju je ljubav jednom odbio. Sada je udata za starog princa (generala). Nakon što ponovo vidi Tatjanu, on postaje opsednut time da osvoji njenu ljubav, uprkos činjenici da je udata.
Međutim, njegovi pokušaji su odbijeni. On joj piše nekoliko pisama, ali ne dobija odgovor. Na kraju Onjegin uspeva da vidi Tatjanu i pokušava da je ubedi da pobecgnu zajedno nakon što su se ,,ponovo upoznali’’. Ona se seća vremena kada su mogli da budu srećni, ali to vreme je prošlo. Onjegin ponavlja o svojoj ljubavi prema njoj. Oklevajući na trenutak, ona priznaje da ga još uvek voli, ali mu neće dozvoliti da je uništi i izjavljuje svoju odlučnost da ostane verna svom mužu. Napušta ga dok on žali nad svojom gorkom sudbinom.

To je ukratko ili udugo preprican cio Puskinov roman u stihovima, Interesantno je da su Puskina uporedjivali po stilu pisanja s Lordom Bayronom no oni su zapravo razliciti
 
Drugarska kritika druga Puškina.... :mrgreen:

Dakle, ovo pišem kao outsider koji nešto zna o Puškinu, no koji nije nikakav veliki znalac.

Meni je Puškin debelo precijenjen kao pisac, a to što među istaknutijim Rusima ne vidim ni jednog kritika koji bi ga nešto prizemljio- tema je za razmišljanje (niz je Engleza kritičan prema Shakespeareu, Nijemaca prema Goetheu...).

Ono što mi izgleda nedvoumno je Puškinov presudni utjecaj u oblikovanju modernoga, gipkog ruskog jezika. Zato je, npr., među ruskim formalistima i lingvistima semiotičarima on jedna od kultnih figura, heroj. Također, niz je njegovih tema i motiva (mali ljudi, suvišni ljudi, ruska krasotica,..) ušao u standardni repertoar ruske književnosti.

No, uz moje solidno, no ne i dubinsko znanje ruskoga jezika- njegova mi poezija izgleda kao tipična romantičarska, a to znači ne bogznašto. Suze teku, zaljubio se čovjek...OK...

Glede EO, ne ulazeći u majstorstvo kompozicije, to mi isto izgleda malo bizarno. Evgenij je dandy umoran od života u 26.- ? Pa on nije ni živio. Takvog lika, koji je vjerojatno sociološki istinit, jednostavno ne mogu shvatiti ozbiljno. I onda se on, na kraju, zaljubi kao pubescent u bivše ružno pače koja je postala komad. Naslovni junak mi izgleda zapravo plitki tupamaros interesantan možda kao dijagnoza ruskih lezilebovića toga doba, no ne i nešto više. Tatjana je OK, no čisto žensko bez individualnosti; Lenski je simpa, no čisto srce među paraliziranim i ispraznim hedonistima, hja...

Velik broj prijevoda na glavne europske jezike mi izgleda kao odgovor na izazov tog kultnog ruskoga djela.

Puškin mi, dakle, djeluje poglavito kao jezikotvorac i majstor izumitelj niz tipično ruskih motiva. No nema mi jači odjek ni među drugim neruskim romantičnim pjesnicima, a koliko su oni još živi, to je drugo pitanje...:kafa:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Anton Pavlovič Čehov - Činovnikova smrt
Odgovora
3
Pregleda
208
Nina
Nina
S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
193
Soradze
S
Nina
Od siromaštva do besmrtnosti - Hans Kristijan Andersen
Odgovora
4
Pregleda
159
Nina
Nina

Back
Top