по хришћанском рачунању времена, године се не броје од Христовог Рођења, него од године у којој се Христос родио (по прорачуну Дионисија Малог из 6. века). што се тиче почетка године, 1. јануар (иако се тад слави Обрезање Христово), нема никакав значај у хришћанском Предању и учењу Цркве, да би се празновао као почетак нове године. датум је везан за традицију античког Рима, коју је Цезар потврдио и својом календарском реформом. у хришћански свет је релативно скоро уведен- пре тога се у Византији Нова година славила 1. септембра када је по традицији негде око 5.500 пре Христа створен свет (што је и даље остао почетак црквене године, тј. почетак црквеног празничног циклуса), а на Западу у различите датуме, од којих се посебно издваја 25. март, кад Црква обележава Благовести. тај дан није случајно изабран, јер тропска година почиње пролећном равнодневицом па је зато и празник Христовог Оваплоћења намерно везан за ову астрономску појаву- зато је тај датум (кад се Бог зачео у телу) и узет не само као почетак нове- 1. године, него и као почетак нове- хришћанске ере. девет месеци након тог датума, слави се Рођење Христово- 25. децембар. према томе, тврдња како је датум празновања Божића одабран само да би се потиснуо пагански култ Сунца, нема пуно основа.
