Quantcast

A.Dž.Kronina

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
"Judino drvo" A.Dž.Kronin
U detinjstvu se oblikuje drvo ljudskog života sa sve svojim korenjem, stablom i granama. I koliko god se kasnije trudili da ispravimo ružne izbočine što krivudav rast stabla izazove, one ostaju večito uklesane da opomenu i podsete na neprolaznost naših grešaka. Svako od nas je po rođenju dobio drvo svoje sudbine koje prsti detinjstva vešto oblikuju načinivši od njega vitke borove poput onih iz sela Švanze ili pak nesrećno i prokleto Cercis siliquatrium, drvo proteklih duša.
Dejvidu Mareju je sudbina namenila Judino drvo, raskošno i zanosno, drvo koje izaziva uzdahe i mami poglede svih slučajnih prolaznika njegovog života. Međutim, ta naizgled tako neobična i nadarena priroda u sebi je objedinila kiseo ukus pobede i lepote – pre nego što ozeleni, svi prelepi cvetovi Cercis siliquatrium-a opadnu, na taj način predočavajući silnu i vatrenu žestinu zanosa koji uvek pohita nad razumom, a potom biva ugušena i potisnuta procvatom stvarnosti. I Dejvid Marej je u sebi nosio taj dualizam ličnosti; savršenu fasadu koja je prikrivala i čuvala sve strasti i padove, sve gorke uspomene i promašene želje, impulsivne nagone i odbačene snove. Oduvek je bio svestan te dvostruke igre koja se u njemu odvijala ali, iako je u sopstvenim rukama imao moć da presudi i odluči kom delu svog bića da se prikloni, nedostajala mu je odlučnost i snaga, odveć istrošena u bespoštednim borbama da očuva i razvije svoj skroman život do nivoa kada će moći da ispuni svoje mladalačke sanjarije.
Svesna njegove slabosti, Frida von Altišofer je taj kukavičluk vešto iskoristila. Zapravo, i sama Frida je kompleksna i dupla ličnost u kojoj se, sa jedne strane ocrtava iskrena brižnost i duboka odanost na kojoj je gradila prijateljstvo sa Marejem iako često obeležena ženskom sujetom zbog povređenih i neuzvraćenih osećaja, a sa druge strane Fridu upoznajemo kao proračunatu i hladnu ženu koja trezveno manipuliše svojim, duhom slabim, prijateljem kako bi u krajnjoj liniji izvukla preko potrebnu i zadovoljavajuću korist. Ipak, imajući u vidu da bez obzira što se generalno gledano, moralna načela Dejvida Mareja ne mogu dovesti u pitanje već pripisati slabosti njegove volje, to ga ne oslobađa krivice i srama zbog neiskupljivih grešaka koje je počinio – prvo prema nevinoj Meri a potom i nedužnoj Keti. Zapravo, bilo ih je tako puno – njegovih žrtava koje su, u dodiru sa ovakvim karakterom samo gubile sjaj svojih vrlina i potpadale pod uticaj čoveka kome su slatkorečivost i ljubopitljivost celog života otvarale vrata. Daglasovi, a potom i Holbrukovi na čelu sa Doris, ispisali su istoriju isprepletavši svoj život sa sudbinom tog čudnog čoveka, Dejvida Mareja. Kronin podseća na parabolu da se svaka greška u životu plaća. Zbog toga je Doris bila kazna za bol nanet Meri, a Frida posledica prevare Merine kći Keti. Sve je u životu povezano uzročno - posledičnom vezom i stoga je svaka odluka neminovni pokretač neke nove koja pak, za sobom nosi posledice koje uzrokuju potonje događaje. Stoga je taj niz i u Dejvidovom životu beskonačan i dug; ko zna koliko bi još grešaka počinio i koliko bi još novih i nesuđenih ljubavi izgubio da nije rešio da prekrati svoj život tog svežeg jutra. Na Judinom drvetu, stablu svog života, drvetu izdaje od koje je bio satkan. U Ketinim očima ogledala se izdaja Meri, u Fridinom pogledu prevara Keti a u njegovom sopstvenom- izdaja samog sebe koja ga je najviše i zabolela dovodeći do odluke da oduzme sebi život.
Postao je svestan da je celog života lagao sebe i da nije ništa od onog za šta je verovao da jeste. Odbacio je svoje ideale, težnje i stremljenja, odbacio je sreću i ljubav nošen požudom, pohlepom i sebičnošću. Bio je ubog a naizgled je imao sve. No nedostajalo mu je ono najbitnije, lojalnost i odlučnost, snaga da istraje, svesnost onoga što ima koju je shvatao tek kada bi odbacio najvrednije i najdostojnije. I pre svega, nedostajala mu je vera – u sebe, svoje odluke, ljubav i u Boga. Zbog toga je i završio kao Juda, obešen pod Judinim drvetom, znakom svog postojanja.
Simbolom izdaje i kazne.
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
“… nauči da ceniš ljude po onome što oni stvarno jesu.”
Na pomen škotskog pisca Kronina, verovatno se najpre setite njegovog romana „Citadela“. Taj roman jeste njegov napoznatiji roman i ako ste čitali Kronina najverovatnije ste počeli sa ovim romanom, a potom prešli na neki drugi: “Zvezde gledaju s neba“, „Šeširdžijin zamak”, „Španski vrtlar“, „Tri ljubavi“, „Judino drvo“, „Pregršt raži“…
Kako je književne literature mnogo, biramo da čitamo jednu ili više knjiga od jednog pisca ukoliko nam se sviđa. Za predstavu o njegovom delu dovoljan je i roman „Citadela“ koji otkriva koja ga tematika intrigira, ali i na koji način nam predstavlja tu tematiku. Njegovi junaci su živi ljudi srednje klase i rudari. Nema idealizacije već rasvetljene stvarnosti. Šta društvo čini od čoveka, u šta ga gura, zašto smo takvi kakvi jesmo… pisao je o svojoj savremenosti, ali uprkos vremenskih razlika sva njegova predočavanja socijalne i etičke problematike podjednako su vredna i danas.
Kronin je sin jedinac u oca Patrika i majke Džesi koji su bili različite veroispovesti (otac je katolik, a majka protestant). Rodio se u Kardrosu u Škotskoj 19 jula 1896.godine. Otac, koji je po zanimanju trgovački putnik, umire kada je imao samo sedam godina. Sa majkom se seli u dom njenih roditelja (Dambarton) gde će se majka i zaposliti (radi kao prodavačica, a potom kao medicinski inspektor). Uspešno će učiti i pokazivati dobre rezultate u sportskim takmičenjima (fudbal i golf). Ljubav prema sportu i poznavanje sporta učiniće da u jednom svom romanu obradi i tu tematiku. Kao izuzetno dobar đak dobiće stipendiju za studije medicine (1914) u Glazgovu. Uspešno ih završava(1919) iako je neko vreme odsutvovao zbog odlaska na službovanje u ratu u Kraljevskoj mornarici. Imao je čin potporučnika. Volonterski rad bio je uspešan, jer je Kronin bio izuzetan student. Docnije će nastaviti sa usavršavanjem medicine: doktoriraće 1925 dobivši i nagradu za svoju doktorsku disertaciju; 1923.godine dobio je diplomu za javno zdravlje , a 1924.godine postaje član Kraljevskog koledža lekara.
Odmah nakon završenih studija radiće kao hirurg na brodu za Indiju.
Po povratku iz Idije radiće po mnogim bolnicama, a potom odlazi u malo rudarsko mesto u Južnom Velsu. Počeo je da radi na propisima koje treba uvesti kako bi se zaštitilo zdravlje rudara.
1924.godine imenovan je za Medicinskog ispektora rudarsva u Velikoj Britaniji.
Od 1926-1930 godine živi u Londonu.
Oženio se sa koleginicom sa Univerziteta Agnes Mari Gibson (1921.god.). Imali su tri sina. Neko vreme radili su zajedno u medicini, a kada je postao pisac pomagala mu je oko lektorisanja tekstova.
1930.godine zatražio je duži odmor zarad dijete koju je morao sprovesti iz zdravstvenih razloga (čir na želucu). Odlazi u planine na farmu da se oporavi ali i na miru piše. Potom odlazi u voljeni Dambarton. Tu pretražuje literaturu koja mu je potrebna za pisanje zamišljenog romana i u roku od tri meseca napisao je svoj prvi roman “Šeširdžijin zamak”. Njegov životni izbor nije
bila medicina već nešto što mu je nametnuto. U dubini njegove duše stajala je želja da piše. Šest meseci slobode od posla, učinile su da postane i pisac. Roman je ponudio samo jednom izdavaču koji rukopis odmah prihvatio. Čitalačka javnost ga je prihvatila sa oduševljenjem i od tada se više nije bavio lekarskom praksom. Odmah je postao slavan pisac, iako mu je kritika mnogo toga zamerala, a najviše to da njegovo delo nema dubinu. Docnije će kritika isticati melodramatičnost u njegovim delima. No, kako je roman čitan sa oduševljenjem čitalaca, njegova slava je samo rasla.
Kroninovo delo zadivilo je Holivud. Kao rezultat toga snimljeni su filmovi po njegovim romanima:… “Citadela” 1938.godine, “Zvezde gledaju s neba” 1939.godine; 1942.godine “Šeširdžijin zamak”, sa glavnim glumcima Deborah Kerr i Robert Newton… 1957.godine ”Španski vrtlar”… 1961.godine “Judino drvo”… Filmska industrija prepoznala je književne potencijale Kronina te će otkupiti prava na nekoliko njegovih knjiga. Film po romanu “Citadela” dobio je četiri nominacije za Oskara.
Roman „Citadela“ dobio je knjiženu nagradu u Americi 1937.godine.
Kronin je imao sve razloge da se preseli i živi u Americi.
U Americi boravi od 1939-1945. Njegove knjige prodaju se u velikim tiražima i nakon njegovog napuštanja Amerike . Tako je do 1958.godine dostignut tiraž od sedam miliona primeraka.
Svi njegovi romani bili su bestseleri.
Za vreme boravka u Americi radiće i kao izveštač za britansko Ministarstvo informisanja.
Živeće na Bermudskim ostrvima, Francuskoj, Irskoj… da bi se smestio zadnjih 25 godina života u Švajcarskoj. Nije prestajao da piše iako se vratio u Evropu kao multimilijarder.
Umro je u Švajcarskoj o6.januara 1981.godine u svojoj osamdesetčetvrtoj godini.
Kroninova dela su realističana, sa neznatnom dozom romantizma kojom uspeva da oplemeni svaki svoj lik tako da dopre do čitaoca. Njegovi junaci se vole, o njima se zdravorazumski može razmišljati, oni su nam bliski jer su deo realnih društvenih odnosa u kojem se čovek susreće sa različitim problemima, dilemama… On kritikuje društvo tako što ga prikazuje iz ugla u kojem svako mora priznati da društveno-socijalni problem realno postoji. Ništa ne preuveličava, ali nema ni potrebe. I u njegovoj mladosti i docnije, društvo će bolovati od pregršt loše utemeljenih nepisanih pravila ili zakona funkcionisanja. Njegova lična iskustva bila su često osnova njegovih priča, ali u njegovim delima ima i fikcije. Pisao je jednostavnim stilom koji je svima pristupačan. Njegova narativna veština je pitka, čitalac ne želi da prekida čitanje romana…
Zadao je sebi u zadatak da svakodnevno piše istovetan – određen broj reči (5000). Disciplinovano je pisao, a u privatnom životu posedovao je ležernost, opuštenost, sklonost šali…
Pored pomenutih romana napisao je: “Veliki kanarinac”, “Gospođa sa karanfilima”, “Herojske godine”,
“Pesma šest penija”, drama “Jupiter se smeje”, memoari “Pustolovine u dva sveta”, scenarije za tv serije, priče. Priređivao je razne tv emisije.
Po prirodi je tih, odmeren, govorio je sa blago prisutnim škotskim akcentom, šarmantan je i drušven…
Imao je atletsku građu koju je sticao još od detinjstva igrajući fudbal…
Pomagao je dobrotvorno klub u kojem je igrao kao dečak… voleo je ribolov, putovanja…
U njegovom životu nema skandala, živeo je skladan porodični život, uživajući u onome što voli. Loša kritika je vremenom prestala… a on ničim nije davao povod da novine pišu u njemu. Njegov biograf kaže da je bio čovek bez sujete, da mu nije bio potreban nasilan publicitet, da je možda lutao svetom iz nama nepoznatih razloga ili zato što se osećao otuđen od Engleske… kaže i da je
malo informacija iz njegovog privatnog života i intimnih razmišljanja…
“To je život. Počinje kada je sve ostalo izgubljeno.”
Kronin
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
Kronin je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase.

Romani

"Šeširdžijin zamak",
"Citadela",
"Zvezde gledaju s neba",
"Španski vrtlar",
"Gospođa sa karanfilima",
"Tri ljubavi",
"Pregršt raži",
"Herojske godine",
"Judino drvo",

Drama

"Jupiter se smeje",

Memoari

"Pustolovine u dva sveta".
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
Citadela

Kroninova najbolja knjiga duštvene kritike.
Pitka za čitanje, sa veoma jasnom porukom.
Prati lične životne sukobe mladog škotskog lekara.
Kada je budete pročitali, sigurna sam da neke poruke koje ona nosi
nećete dugo moći da izbacite iz svoje glave,
naročito ćete ih se setiti kada uđete u neku lekarsku ordinaciju, ne daj Bože .

Sa Kroninom sam se srela prerano, još u osnovnoj školi, pošto je jedna moja rođaka imala neke njegove knjige i tada sam pročitala Citadelu. Dopala mi se, ali je tada nisam razumela na način na koji je danas razumem. Pre nekoliko godina sam je se setila, baš "a propos" neke "lekarske etike" u nas, i poželela da je opet pročitam. Muke moje... Knjige nema u prodaji....
Međutim, nekako mi se posreći i nedavno kupim od prodavca antikvarnih knjiga ceo komplet Krononovih sabranih dela.
Sada ih gustiram na tenane, pošto ih nisam sve pročitala ranije.
Prva na redu je bila, naravno, Citadela.


Opet me je takla, evo priznajem.
Stalno mi je jedna misao bila na pameti, te je delim s vama:

Ovo bi knjigu trebalo staviti za lektiru svih medicinskih škola, a pogotovo medicinskih i srodnih fakulteta. A svakako bi bilo veoma lepo kad bi je svi lekari i medicinsko osoblje imali u svojim ordinacijama i kućama, čisto da se podsete nekad svojih početaka, i eventualno prepoznaju svoje profesionalne deformacije usled jačanja novčanih apetita.

Kroz lik glavnog junaka, doktora Endru Mansona,
Kronin (po profesiji doktor medicine sa doktoratom na temu Istorija aneurizme)
svima nama drži čas o lekarskoj etici.
O etici često razmišljam, pa i knjige na ovu temu rado čitam.
Ukoliko ste i vi tih afiniteta, onda je ovo prava knjiga za vas.


Vredan mladi, tek svršeni student medicine, traži posao po celoj Engleskoj. Nailazi na neverovatne zapetljancije i podmeštanja od starijih kolega iz struke, te mu je život zbog njegove revnosti, brige i ljubavi prema pacijentima stravično turbulentan, a on tako mlad i perspektivan, uprkos stalnim seljenjima u potrazi za bolje plaćenim poslom, prilično švorc.
Bori se protiv sistema, bori se s vetrenjačama.
Kao majstor u razvoju likova, Kronin je lik doktora Mensona tako divno preneo čitaocima, da jednostavno ne možeš da ne zavoliš taj lik, i da mu se diviš, jer je toliko čist, plemenit i različit od mnogih lekara sa kojima se srećemo po srpskim ordinacijama u 21. veku.
Doduše, razlika od jednog veka nije mala, jer je početak knjige stavljen u 1924. godinu. Tridesetih godina prošlog veka je i pisana, tako da je prisutan taj "arhaični" engleski stil, što je veoma simpatično bar meni.
Zanimljivo je da iz ove knjige možemo da vidimo koliko smo kao čovečanstvo napredovali u medicinskim otkrićima, lekovima, prevenciji, a koliko smo stagnirali kao "ljudi".
Ili drugim rečima, kako je loš sistem uvek loš sistem.

Naposletku, i dr Menson je samo čovek, citadela (tvrđava) čije prozore lome besni vetrovi, čije kamenje spiraju kiše, a tlo drmaju klizišta, pa on pokušava da se prilagodi svemu tome, ne bi li sačuvao svoju citadelu...
Zbog zlatne citadele počinje da gubi sve ono "božansko", jer ljudi greše....


I doktori su ljudi...
Da li smeju da greše i doktori, i koliko se njihove greške skupo plaćaju - novcem ili životima?
Šta je skuplje?!


Ovo nije osuda lekara, nego fer pogled na sistemske greške zdravstvenog sistema i
da bi se skretanjem pažnje stanje popravilo. Ova knjiga može biti temelj, ili vodilja u održavanju i građenju moralnih principa budućih doktora.

Čitajući ovu knjigu, zapanjićete se sličnošću sa nekim lekarima oko vas.
Možda ste vi srećnici koji to niste iskusili, ali ja nisam bila te sreće
i moja iskustva sa "nekim" doktorima nisu baš lepa.
Pritom, uopšte ne mislim na sve, niti na doktore kao profesiju, koju izuzetno cenim,
već na taj tzv. "kukolj", koji kvari kompletnu sliku, kvari ostale učesnike ucenama ili čak uništava zdravlje svojim pacijentiam iz želje da im uzme što više novca.
Izgleda da je ova problematična tema doktora koji traže "pogaču preko hleba",
u skoro svim državama aktuelna. Mada u našem neuređenom tranzicionom društvu i isto takvom zdravstvenom sistemu, doživljava kulminaciju loše prakse.

Koliko je bilo strašnih lekarskih grešaka sa smrtnim ishodom, zadnjih godina u Srbiji,
a presude su tako blage, ili su slučajevi zastarevali..
Strašne trgovine tek rođenim bebama, koja je Srbiji postojala krajem 20. veka,
a koju su vodili zaposleni, lekari i babice, ko bi drugi.
To su činjenice, koje pokazuju da sistem poodavno nije dobar.
Slučajevi traženja mita u državnim bolnicama, su trenutno toliko uobičajeni, da se ljudi više i ne pitaju, zašto plaćaju još toliko novca pored plate koju lekari u Srbiji primaju.
Male su plate izgovor za sve, i za ono što jeste i za ono što "ne biva".. Al prolazi...
Ponekad, pomislim da nije samo to problem što se zdravlje tako skupo plaća (odvojiti od svojih "bolesnih" usta da bi neka druga sita usta poslao na egzotični ručak ili neko fino putovanje), nego je još veći problem kada te neko zavlači, namerno pogrešno leči, odugovlačeći i pokušavajući da pribavi finansijsku korist iz nečije muke ili teške bolesti, izmišljajući dijagnoze, savetujući ti uvozne lekove po ceni bar 3 puta skupljoj od domaćih, ali da odneseš obavezno ceduljicu na kojoj piše ime dotičnog doktora!? Ili ne može da radi u takvoj gužvi u bolnici koju pokriva tvoje osiguranje, ali zato privatno može. Samo ponesi keš, dobro, može i kartica. Kafa, bombonjera, viski, to je već passé.
Ionako, ne znaju šta će sa tim ako ne otvore prodavnicu.


Ja sam čak doživela u jednoj našoj bolnici, da su hteli da mi operišu slepo crevo, a imala sam stomačni virus. Počeli su da me spremaju za operaciju, koju bi obavili sutra ujutru, i onda su svi moji ukućani u međuvremenu dobili iste simptome, te je meni bilo sasvim jasno, o čemu se radi, a pritom mi je i leukocitarna formula bila sasvim mirna. Tada sam prvi put u životu, u bolnici bila izuzetno neprijatna, zahtevala da mi donesu otpusnu listu, tj. potpisala sam da izlazim na sopstvenu odgovornost. I nisam uopšte pogrešila, da sam ostala te noći, slepo im verujući, zdravo slepo crevo ne bih danas imala, a još bih se izložila bespotrebnom operativnom riziku i svemu što ide posle.



Ne pitam se da li "neki" mirno spavaju, videla sam da spavaju
i ne daju da ih niko uznemirava čak i kad su na radnom mestu.
Ne pitam se ni da li "takvi" imaju savesti, jer sam sigurna da je nikada nisu ni imali.
I ne pitam se ni ko ih štiti, jer znam da je takva internacionalna mreža,
jača od bilo koje države i spremni su da ućutkaju bilo koga. Na sve misle.

Sve je u procentima, sve je u novcu, ili u zlatnicima kako kaže Kronin, u ovoj knjizi.
Ne verujem da ovi korumpirani čitaju blogove, a još manje knjige, ali negde duboko verujem da će neki mehanizam naprednijeg humanijeg društva nego što je naše, naći načina da ovakvim zlotvorima stane na put - postoje zatvori, postoje doživotne zabrane bavljenja lekarskom praksom kao i brojne druge adekvatne kazne za traženje mita, nestručnost ili namerno dovođenje pacijenata u zabludu. Primeniti zakonske mere na sve građane podjednako. Ako može da robija neki radnik zbog toga što je ukrao 1000 evra, neka robija i doktor koji je ucenio bolesnog čoveka za 1000 evra.

Ono čemu se nadam je da će Kroninova "Citadela", imati ponovljenja izdanja u Srbiji
i da će " na vreme" doći u ruke mladih, budućih doktora i medicinskog osoblja.
Mnogi će se prepoznati kao mladi studenti željni znanja i spremni da pomognu pacijentima.
Šta će dalje biti zavisi od njih samih.
Da li će skrenuti sa svog Hipokratovog puta zarad neke "citadele"
ili će njihove zasluge i zahvalnost ljudi kojima su pomogli
biti večna nebeska citadela za njihove duše, biraće sami.
Naše odluke menjaju našu sudbinu...
No, sve će to negde biti svakako zapisano, a Nebeski sud je nepotkupljiv...
Ne zaboravite...
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
.."Došao sam ovamo pune glave formula, stvari u koje svako veruje, ili se pretvara da veruje:
na primer, da otečeni zglobovi znače reumatizam,
da reumatizam znači salicilat.
Znate, sva ta pravoverna načela medicine!
E, pa ja polako uviđam da su neka od njih sasvim pogrešna. Uzmimo, recimo, lekove.
Meni izgleda da neki od njih čine više štete nego koristi. To vam je sistem.
Bolesnik vam dođe u dispanzer. On očekuje svoju "bočicu leka".
I on je dobija, svejedno da li je to samo isprženi šećer, bikarbonat sode ili dobra čista voda.
Zato se recepti i pišu na latinskom - da ih bolesnici ne bi razumeli.
To nije ništa, to nije nauka. Meni se čini da suviše mnogo lekara
uzimaju bolest empirijski, tj. razmatraju simptome pojedinačno.
Ali neće da se pomuče da sve simptome slože zajedno, pa tek onda da izvuku dijagnozu.
Oni vam kažu, vrlo brzo, zato što su obično u žurbi:"Ah, glavobolja. Probajte ovaj prašak."
ili " Vi ste malokrvni, morate uzeti malo gvožđa."
Umesto da se zapitaju šta uzrokuje glavobolju ili malokrvnost."..
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
"Ona je bila bolji borac od njega. Raspolagala je uravnoteženošću
koja im je pomagala da prebrode svaku krizu.
Znala je i ona da bude prgava, ali umela je i da vlada sobom."
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
"Neznanje, neznanje, pusto neznanje!
Trebalo bi da postoji neki zakon koji će naterati lekare
da budu u toku savremene nauke. Sve je pogreška našeg trulog sistema.
Trebalo bi svake pete godine da se ustanove obavezni tečajevi za sve lekare.".
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
Počalji
Naslov: Re: Arčibald Kronin
Arčibald Kronin Icon_minitime
17/9/2017, 9:46 pm
Archibald Joseph
Cronin

Citadela

Kroninova najbolja knjiga duštvene kritike.
Pitka za čitanje, sa veoma jasnom porukom.
Prati lične životne sukobe mladog škotskog lekara.
Kada je budete pročitali, sigurna sam da neke poruke koje ona nosi
nećete dugo moći da izbacite iz svoje glave,
naročito ćete ih se setiti kada uđete u neku lekarsku ordinaciju, ne daj Bože .

Sa Kroninom sam se srela prerano, još u osnovnoj školi, pošto je jedna moja rođaka imala neke njegove knjige i tada sam pročitala Citadelu. Dopala mi se, ali je tada nisam razumela na način na koji je danas razumem. Pre nekoliko godina sam je se setila, baš "a propos" neke "lekarske etike" u nas, i poželela da je opet pročitam. Muke moje... Knjige nema u prodaji....
Međutim, nekako mi se posreći i nedavno kupim od prodavca antikvarnih knjiga ceo komplet Krononovih sabranih dela.
Sada ih gustiram na tenane, pošto ih nisam sve pročitala ranije.
Prva na redu je bila, naravno, Citadela.


Opet me je takla, evo priznajem.
Stalno mi je jedna misao bila na pameti, te je delim s vama:

Ovo bi knjigu trebalo staviti za lektiru svih medicinskih škola, a pogotovo medicinskih i srodnih fakulteta. A svakako bi bilo veoma lepo kad bi je svi lekari i medicinsko osoblje imali u svojim ordinacijama i kućama, čisto da se podsete nekad svojih početaka, i eventualno prepoznaju svoje profesionalne deformacije usled jačanja novčanih apetita.

Kroz lik glavnog junaka, doktora Endru Mansona,
Kronin (po profesiji doktor medicine sa doktoratom na temu Istorija aneurizme)
svima nama drži čas o lekarskoj etici.
O etici često razmišljam, pa i knjige na ovu temu rado čitam.
Ukoliko ste i vi tih afiniteta, onda je ovo prava knjiga za vas.


Vredan mladi, tek svršeni student medicine, traži posao po celoj Engleskoj. Nailazi na neverovatne zapetljancije i podmeštanja od starijih kolega iz struke, te mu je život zbog njegove revnosti, brige i ljubavi prema pacijentima stravično turbulentan, a on tako mlad i perspektivan, uprkos stalnim seljenjima u potrazi za bolje plaćenim poslom, prilično švorc.
Bori se protiv sistema, bori se s vetrenjačama.
Kao majstor u razvoju likova, Kronin je lik doktora Mensona tako divno preneo čitaocima, da jednostavno ne možeš da ne zavoliš taj lik, i da mu se diviš, jer je toliko čist, plemenit i različit od mnogih lekara sa kojima se srećemo po srpskim ordinacijama u 21. veku.
Doduše, razlika od jednog veka nije mala, jer je početak knjige stavljen u 1924. godinu. Tridesetih godina prošlog veka je i pisana, tako da je prisutan taj "arhaični" engleski stil, što je veoma simpatično bar meni.
Zanimljivo je da iz ove knjige možemo da vidimo koliko smo kao čovečanstvo napredovali u medicinskim otkrićima, lekovima, prevenciji, a koliko smo stagnirali kao "ljudi".
Ili drugim rečima, kako je loš sistem uvek loš sistem.

Naposletku, i dr Menson je samo čovek, citadela (tvrđava) čije prozore lome besni vetrovi, čije kamenje spiraju kiše, a tlo drmaju klizišta, pa on pokušava da se prilagodi svemu tome, ne bi li sačuvao svoju citadelu...
Zbog zlatne citadele počinje da gubi sve ono "božansko", jer ljudi greše....


I doktori su ljudi...
Da li smeju da greše i doktori, i koliko se njihove greške skupo plaćaju - novcem ili životima?
Šta je skuplje?!


Ovo nije osuda lekara, nego fer pogled na sistemske greške zdravstvenog sistema i
da bi se skretanjem pažnje stanje popravilo. Ova knjiga može biti temelj, ili vodilja u održavanju i građenju moralnih principa budućih doktora.

Čitajući ovu knjigu, zapanjićete se sličnošću sa nekim lekarima oko vas.
Možda ste vi srećnici koji to niste iskusili, ali ja nisam bila te sreće
i moja iskustva sa "nekim" doktorima nisu baš lepa.
Pritom, uopšte ne mislim na sve, niti na doktore kao profesiju, koju izuzetno cenim,
već na taj tzv. "kukolj", koji kvari kompletnu sliku, kvari ostale učesnike ucenama ili čak uništava zdravlje svojim pacijentiam iz želje da im uzme što više novca.
Izgleda da je ova problematična tema doktora koji traže "pogaču preko hleba",
u skoro svim državama aktuelna. Mada u našem neuređenom tranzicionom društvu i isto takvom zdravstvenom sistemu, doživljava kulminaciju loše prakse.

Koliko je bilo strašnih lekarskih grešaka sa smrtnim ishodom, zadnjih godina u Srbiji,
a presude su tako blage, ili su slučajevi zastarevali..
Strašne trgovine tek rođenim bebama, koja je Srbiji postojala krajem 20. veka,
a koju su vodili zaposleni, lekari i babice, ko bi drugi.
To su činjenice, koje pokazuju da sistem poodavno nije dobar.
Slučajevi traženja mita u državnim bolnicama, su trenutno toliko uobičajeni, da se ljudi više i ne pitaju, zašto plaćaju još toliko novca pored plate koju lekari u Srbiji primaju.
Male su plate izgovor za sve, i za ono što jeste i za ono što "ne biva".. Al prolazi...
Ponekad, pomislim da nije samo to problem što se zdravlje tako skupo plaća (odvojiti od svojih "bolesnih" usta da bi neka druga sita usta poslao na egzotični ručak ili neko fino putovanje), nego je još veći problem kada te neko zavlači, namerno pogrešno leči, odugovlačeći i pokušavajući da pribavi finansijsku korist iz nečije muke ili teške bolesti, izmišljajući dijagnoze, savetujući ti uvozne lekove po ceni bar 3 puta skupljoj od domaćih, ali da odneseš obavezno ceduljicu na kojoj piše ime dotičnog doktora!? Ili ne može da radi u takvoj gužvi u bolnici koju pokriva tvoje osiguranje, ali zato privatno može. Samo ponesi keš, dobro, može i kartica. Kafa, bombonjera, viski, to je već passé.
Ionako, ne znaju šta će sa tim ako ne otvore prodavnicu.


Ja sam čak doživela u jednoj našoj bolnici, da su hteli da mi operišu slepo crevo, a imala sam stomačni virus. Počeli su da me spremaju za operaciju, koju bi obavili sutra ujutru, i onda su svi moji ukućani u međuvremenu dobili iste simptome, te je meni bilo sasvim jasno, o čemu se radi, a pritom mi je i leukocitarna formula bila sasvim mirna. Tada sam prvi put u životu, u bolnici bila izuzetno neprijatna, zahtevala da mi donesu otpusnu listu, tj. potpisala sam da izlazim na sopstvenu odgovornost. I nisam uopšte pogrešila, da sam ostala te noći, slepo im verujući, zdravo slepo crevo ne bih danas imala, a još bih se izložila bespotrebnom operativnom riziku i svemu što ide posle.



Ne pitam se da li "neki" mirno spavaju, videla sam da spavaju
i ne daju da ih niko uznemirava čak i kad su na radnom mestu.
Ne pitam se ni da li "takvi" imaju savesti, jer sam sigurna da je nikada nisu ni imali.
I ne pitam se ni ko ih štiti, jer znam da je takva internacionalna mreža,
jača od bilo koje države i spremni su da ućutkaju bilo koga. Na sve misle.

Sve je u procentima, sve je u novcu, ili u zlatnicima kako kaže Kronin, u ovoj knjizi.
Ne verujem da ovi korumpirani čitaju blogove, a još manje knjige, ali negde duboko verujem da će neki mehanizam naprednijeg humanijeg društva nego što je naše, naći načina da ovakvim zlotvorima stane na put - postoje zatvori, postoje doživotne zabrane bavljenja lekarskom praksom kao i brojne druge adekvatne kazne za traženje mita, nestručnost ili namerno dovođenje pacijenata u zabludu. Primeniti zakonske mere na sve građane podjednako. Ako može da robija neki radnik zbog toga što je ukrao 1000 evra, neka robija i doktor koji je ucenio bolesnog čoveka za 1000 evra.

Ono čemu se nadam je da će Kroninova "Citadela", imati ponovljenja izdanja u Srbiji
i da će " na vreme" doći u ruke mladih, budućih doktora i medicinskog osoblja.
Mnogi će se prepoznati kao mladi studenti željni znanja i spremni da pomognu pacijentima.
Šta će dalje biti zavisi od njih samih.
Da li će skrenuti sa svog Hipokratovog puta zarad neke "citadele"
ili će njihove zasluge i zahvalnost ljudi kojima su pomogli
biti večna nebeska citadela za njihove duše, biraće sami.
Naše odluke menjaju našu sudbinu...
No, sve će to negde biti svakako zapisano, a Nebeski sud je nepotkupljiv...
Ne zaboravite...






Odlomci


..."Došao sam ovamo pune glave formula, stvari u koje svako veruje, ili se pretvara da veruje:
na primer, da otečeni zglobovi znače reumatizam,
da reumatizam znači salicilat.
Znate, sva ta pravoverna načela medicine!
E, pa ja polako uviđam da su neka od njih sasvim pogrešna. Uzmimo, recimo, lekove.
Meni izgleda da neki od njih čine više štete nego koristi. To vam je sistem.
Bolesnik vam dođe u dispanzer. On očekuje svoju "bočicu leka".
I on je dobija, svejedno da li je to samo isprženi šećer, bikarbonat sode ili dobra čista voda.
Zato se recepti i pišu na latinskom - da ih bolesnici ne bi razumeli.
To nije ništa, to nije nauka. Meni se čini da suviše mnogo lekara
uzimaju bolest empirijski, tj. razmatraju simptome pojedinačno.
Ali neće da se pomuče da sve simptome slože zajedno, pa tek onda da izvuku dijagnozu.
Oni vam kažu, vrlo brzo, zato što su obično u žurbi:"Ah, glavobolja. Probajte ovaj prašak."
ili " Vi ste malokrvni, morate uzeti malo gvožđa."
Umesto da se zapitaju šta uzrokuje glavobolju ili malokrvnost."..



..."I nemoj da se stidiš zato što si siromah.
Zaboravi na novac, na položaje i na sve slično,
i nauči da ceniš ljude po onome što oni stvarno jesu!"...


...Vi biste hteli da srušite zidove Vavilona - znam, bio sam i ja nekad mlad.
Ali svejedno, idite polako, oprezno, gledajte pre nego što skočite!"...







..."Ona je bila bolji borac od njega. Raspolagala je uravnoteženošću
koja im je pomagala da prebrode svaku krizu.
Znala je i ona da bude prgava, ali umela je i da vlada sobom."...




..."Ah, da! Zar ne uviđaš: kad bi svaki lekar izbrisao pitanje zarade, čitav bi sistem bio čistiji."...



..."Neznanje, neznanje, pusto neznanje!
Trebalo bi da postoji neki zakon koji će naterati lekare
da budu u toku savremene nauke. Sve je pogreška našeg trulog sistema.
Trebalo bi svake pete godine da se ustanove obavezni tečajevi za sve lekare."...



..."Za sve je kriv sistem, mislio je on ojađeno, sistem koji je preživeo. Trebalo bi da postoji neki bolji poredak, da se svakome da prilika."...



...Rodžersu, u Ulici Konduit, rekli ste mi koliko vam je stalo do uspeha.
U tome odelu to nećete nikad postići."...


..."U svome revnjivom naporu da postigne uspeh,
on je zaboravio kako je put njegovog napretka
bio suprotan svemu onome u šta je dotada verovao."...






..."Dosta mi je već širokog, zvezdanog neba.
Najbolji način da čovek zavoli ovu našu jadnu zemlju jeste,
da malo proputuje po inostranstvu."....


..."Život je za njega jurio isuviše brzo da bi imao vremena da malo zastane i da se zamisli.
Vrtlog ga je zanosio. Bio je obuzet osećanjem snage."...





..."U ovom krajičku Londona ima suviše šakala. Ima dosta čestitih ljudi, koji se trude da rade pošteno, ali svi drugi su šakali. Šakali su ti koji daju sve te nepotrebne injekcije, seku neškodljive krajnike i slepa creva, doturaju jedan drugom pacijente kao lopte, dele honorare, vrše pobačaje, preporučuju vojne naučne lekove, a sve vreme jure za zlatnicima."...
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.524
ŽIVOT JE LAVIRINT (A. Dž. Kronin)


Život nije širok, ravan tunel bez prepreka kroz koji putujemo neometano, već lavirint prepun staza, kroz koji se moramo probijati, izgubljeni i zbunjeni, svaki čas suočeni sa ćorsokakom.

Ipak, ako imamo vere, vrata će se uvek otvarati pred nama, možda ne ona koja smo zamislili, nego ona koja će na kraju biti najbolja za nas.
 
Top