.....

Pitala sam jednom najblize ljude oko sebe da me opisu u 3 reci.Svi odgovori su bili slicni.Porazio me odgovor moje majke.
Ozbiljna,odgovorna i tacna.
Zar me tako vidi? zar nije mogla da kaze,vesela,prijatna...Za prosli rodjendan poceh da preispitujem svoj zivot i odluke koje sam donela.Napravih osvrt na zadnjih deset godina zivota.
Sta mi se to desilo?! Jureci za necim boljim nisam ni primetila kuda se izgubila sva zivotna radost.Odgovornost,duznost,obaveza...To su reci koje me pokrecu mnogo vremena unazad.Moja Gaga stalno govori: Daj,opusti se,sto si uvek tako ozbiljna,sto uvek sve kvaris...
U trci sa vremenom,poslom,obavezama,nijednom ne zastadoh da vidim sunce ni proleca.Ne zapitah se nijednom da li je ovaj i ovakav zivot ono sto zelim?
Kao da sam se izgubila negde usput.Ziveci nekim zivotom…tudjim
Resih.Idem dole.U moju Srbiju.Nigde nije kao kod kuce.Nigde ne sija toplije sunce.Nema doma tamo gde se govori tudjim jezikom.
Idem kuci.Da se prisetim.Svega.Mozda za mene tamo jos uvek ima neceg.
Mozda I nema,ali barem cu da se suocim sa prosloscu..Mozda je ostao neki strah,duboko zakopan,koji mi neda da krenem.Poletim.
Ovde sam prazna.Nema zivotne radosti.Nista me vise ne moze obradovatiSve mi se cini tako prolazno..Zivotna strast se uspavala odavno.Mozda ce kod kuce da se probudi.
Resih da uzmem od zivota ono sto nikada nisam imala.Vreme.Da usporim.Da budna docekam izlazak sunca na obali neke lepe zemlje.Da naucim sve one sitne stvari za koje nisam imala vremena,da ronim,da vozim rolere,da…Da samo sedim u svom dvoristu.Da se budim u podne.I ceo dan da ne radim nista.Mozda ce mi se ukazati neke nove mogucnosti.Put ka nekoj lepoti u zivotu.
Mozda napravim neki novi pocetak…
Bolje da nisam!