80.godišnjica od osnivanja hrabrog i junačkog Sisačkog partizanskog odreda 22. juna 1941. godine.

Када на њој говори један Пркачин кога представљају као академца а Голдштајна као уличара можеш мисли каква је трибина.
Аха постоје само што их ми не видесмо до сада.Није проблем да ли је постојао него да ли је основан 22. јуна.
То када будеш поставио неки документ који си прочитао а не неко лапрдање по трибинама.
Kada se proitao ono sto si ti postavio, citiras Anica i Sibla koji kaze da Prvi partizanski odred iz Sisaka je postojao i krejuli su 22, linja ( kako pise u tvome tekstu koji si postavio ) i krenuli u borbu protiv fasizma.
Onda postavljas neke likove koji spekulisu , kao nije tako, a ne nude nikave dokaze.

Inace Vlatka Vukelic povijesnicaka iz Hrvatske, prvo je rekla da Sisacki odred nije postojao, a posle je rekla da je postojao, da su izvrili neke sabotaze i da su pocinile zlocine i da su hteli da saradjuju sa cetnicima.
Vukelić je ustvrdila i kako ono što bi se moglo koliko-toliko nazvati partizanskim odredom od dvadesetak ljudi, formirano je doista u šumi Brezovici, ali sredinom kolovoza te kako im Vlado Janić Capo nije bio zapovjednik.

„Mjesec dana su izvodili neke sabotaže, pa i ubojstva neizvježbanih i slabo naoružanih ljudi, a onda su se u drugoj polovici rujna, bježeći od Hrvatske vojske, pokušali pridružiti četnicima koji su ih otjerali. I to je priča o takozvanom prvom partizanskom odredu.

https://vlatkavukelic.com/2016/06/2...stranu-22-lipnja-evo-sto-se-zapravo-dogodilo/
 
  • Haha
Reactions: PA8
Kada se proitao ono sto si ti postavio, citiras Anica i Sibla koji kaze da Prvi partizanski odred iz Sisaka je postojao i krejuli su 22, linja ( kako pise u tvome tekstu koji si postavio ) i krenuli u borbu protiv fasizma.
Onda postavljas neke likove koji spekulisu , kao nije tako, a ne nude nikave dokaze.

Inace Vlatka Vukelic povijesnicaka iz Hrvatske, prvo je rekla da Sisacki odred nije postojao, a posle je rekla da je postojao, da su izvrili neke sabotaze i da su pocinile zlocine i da su hteli da saradjuju sa cetnicima.
Vukelić je ustvrdila i kako ono što bi se moglo koliko-toliko nazvati partizanskim odredom od dvadesetak ljudi, formirano je doista u šumi Brezovici, ali sredinom kolovoza te kako im Vlado Janić Capo nije bio zapovjednik.

„Mjesec dana su izvodili neke sabotaže, pa i ubojstva neizvježbanih i slabo naoružanih ljudi, a onda su se u drugoj polovici rujna, bježeći od Hrvatske vojske, pokušali pridružiti četnicima koji su ih otjerali. I to je priča o takozvanom prvom partizanskom odredu.

https://vlatkavukelic.com/2016/06/2...stranu-22-lipnja-evo-sto-se-zapravo-dogodilo/
Ама доста бре са тим усташама досадио си и Богу и народу.Много ме брига шта кажу они.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Tekstove koje si postavi su kopirani od Vukelicke, e toliko o ustasam
Због ње сам ти и рекао да не преносиш усташке чланке.
https://www.politika.rs/scc/clanak/548104/Zena-koja-velica-ustase-uskoro-postaje-dekan-fakulteta
https://srbin.info/drustvo/hrvatska-istoricarka-genocid-u-ndh-su-pocinili-srbi-a-ne-ustase/
https://www.republika.rs/svet/region/428798/vlatka-vukelic-nagradena-mestom-dekana
О њој и њеном раду смо већ разговарали али си ти изгледа забораван.
Кад си на усташе спао онда можеш да замислиш колико се држе те твоје комунистичке теорије које износиш.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Због ње сам ти и рекао да не преносиш усташке чланке.
https://www.politika.rs/scc/clanak/548104/Zena-koja-velica-ustase-uskoro-postaje-dekan-fakulteta
https://srbin.info/drustvo/hrvatska-istoricarka-genocid-u-ndh-su-pocinili-srbi-a-ne-ustase/
https://www.republika.rs/svet/region/428798/vlatka-vukelic-nagradena-mestom-dekana
О њој и њеном раду смо већ разговарали али си ти изгледа забораван.
Кад си на усташе спао онда можеш да замислиш колико се држе те твоје комунистичке теорије које износиш.
Ovo si ti postavio
[1] Nikola Anić, Narodnooslobodilačka vojska Hrvatske 1941.-1945., Multigraf Marketing / Savez antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, Zagreb, 2005., str. 35.
Kada se klikne na jedan imas ustaski clanak
http://www.hrsvijet.net/index.php?o...id=28:povijesni-identitet&Itemid=112#_ednref1
 
  • Haha
Reactions: PA8
Meni je zao sto se kolega Hasanbegovic nije malo raspitao, ja bih mu pokazao dokumente , jer je on jednom prilikom rekao da ce se on odreci svog doktorata ukoliko mu neko dokaze da je postojao partizanski odred. Dakle mi te dokumente imamo , konkretno kada su bili u sumi Brezovica, na inicijativu sisackog logornika Fageta koji odlazi Slavku Kvaterniku, koji onda naredjuje Anti Moskovu da organiziraju nekoliko satnija , sest zrakoplova, nekoliko konjanika koji onda okruzuju Brezovicu i napadaju. Rekao je povjesnicar ( misli na Hasanbegovica ) rekao da su sisacki komunisti otisli na ladanje , ne znam zasto ako neko odlazi na ladanje tj na odmor treba poslati tri satnije i zrakoplovstvo ? Odred je doista postojao !
Hrvoje Klasic istoricar
Receno na okrsaj Prkacin - Goldstain 7.20 min YT
Сисачки народноослободилачки партизански (НОП) одред
формиран је 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска, по одлуци Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Сисак.
Приликом формирања, одред је имао свега 39 бораца, углавном чланова Комунистичке партије Југославије с подручја Сиска. То је био први партизански одред формиран у окупираној Југославији.
Командант одреда био је Владо Јанић Цапо, народни херој. Неки од осталих оснивача одреда били су Маријан Цветковић, Мика Шпиљак, Нада Димић и Јанко Бобетко.
Већ сутрадан после формирања, одред је извео диверзију на прузи између Сиска и Греде, након три дана порушио пругу између Цапрага и Сиска, а затим је организовао свој логор Жабинској шуми и дејствовао у рејону Сиска. Припадници одреда штампали су летке који су растурани по граду и околини. Преко ноћи нападали су непријатељске колоне из заседе, секли и рушили телефонске стубове и вршили диверзије на железничкој прузи. Због учесталих диверзија и дејстава одреда у непосредној близини Сиска и Загреба, 22. јула 1941. године пребачено је из Загреба у Сисак камионима око 500 усташа. Усташе су опколили логор одреда и извршили напад на делове одреда, који су се пробили у правцу села Железно и отпочели активност у срезу Велике Горице.
Почетком августа, одреду се прикључила једна група бораца из Сиска и известан број сељака, тако да је број бораца у њему износио око 60. Део одреда је 13. септембра упао у села Тополовац и Палањек, запленио 35 пушака и покидао ТТ-линије Сисак-Тополовац. Две чете домобрана, једна чета поглавникове бојнице, одељење коњице и усташко-домобранске посаде из Сиска, Петриње и Суње (око 650 усташа и домобрана) 20. септембра су опколиле шуме Залукињу, Брезовицу, Буковицу и Леклан у којој је тада био логор одреда. Доласком мрака, одред се повукао у правцу Сиска, па се затим између села Црнца и Цапрага пребацио чамцем преко Саве, а сутрадан се спојио у рејону Шамарице са банијским партизанима Васиља Гаћеше.
Ту је од Петрињског и Сисачког партизанског одреда формиран нов - Калински партизански одред, који је 26. септембра напао и ликвидирао жандармеријску станицу Мали Градац код Глине, а два дана касније ушао у састав Батаљона Команде рејона бр. 6. Кордуна и Баније, који је касније добио назив Шести батаљон Команде НОП одреда Кордуна и Баније.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Сисачки_партизански_одред
Prvi poginuli borci Sisackog odreda Ivo Lasic i Ivo Ogulinac
Pogledajte prilog 951550
U Zagrebu je održana spomen šetnja u znak sjećanja na 80. godišnjicu osnivanja Prvog sisačkog partizanskog odreda 22. juna 1941. godine.

Mimohod "Besmrtni partizanski odred"​

Za žrtvu boljih vremena najhrabriji spremni su pasti.....​

BORCI SISAČKOG PARTIZANSKOG ODREDA

Ivan Altić
Vujo Banjanin
Tomo Benak
Jože Berkopec
Stjepan Bezuh
Dragan Bobetko Maga
Mijo Bobetko
Ankica Brodarec Žganec
Ivo Brodarec
Ivica Bujić
Ksenija Cvetković
Marijan Cvetković, politički komesar
Vera Cvetković
Đuro Čaušević
Ivan Čeh
Jandro Čipor
Jakov Čulig
Nada Dimić
Mijo Dobranić Crni
Alojz Dujmić
Milan Đukić Grbe
Martin Filipić
Stjepan Filković
Ivan Gluhak
Mijo Gorički
Ivo Hrelec
Jagica Hrelec Klarić
Slavko Janić
Vlado Janić Capo, komandant
Drago Jerman Talijan
Jurica Kalc
Stjepan Klarić Štefo
Franjo Knebl
Josip Krobot
Mato Kukolić
Katica Kušec Lasić
Marijan Laćan Lazo
Bara Lapčević
Ivan Lapčević
Ivo Lasić
Ivan Lovreković
Krešo Majer
Ana Malina Kuleš
Josip Malina
Ivan Mažar Lukica
Ivan Milković Milek
Đuro Ogulinac
Franjo Ogulinac Seljo
Ivo Ogulinac Globa
Ivan Pavleković Sajko
Mato Pavlinac Đuriš
Đuro Periček Kirija
Ivan Perković Crni
Ivan Perković Ćaće
Marijan Perković
Josip Prša
Drago Radović
Barica Rapić Crna
Stjepan Rujevčić Brk
Josip Selanec
Franjo Smolčić
Tomo Smolčić
Petar Steinburg
Ivan Šajković
Mika Špiljak
Josip Tominac
Tomo Tominac Josipov
Tomo Tominac Cestar
Vlado Trstenjak Brcko
Stjepan Tuđman Štefek
Stjepan Tumpić
Ivan Turkalj
Josip Tuškanec
Jagica Vužić Tuškanec
Drago Žuk Braco
Franjo Žuk
Pero Žuk
Ovdje je čak poslovično dubiozni Klasić bio u pravu.
 
Ovo si ti postavio
[1] Nikola Anić, Narodnooslobodilačka vojska Hrvatske 1941.-1945., Multigraf Marketing / Savez antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, Zagreb, 2005., str. 35.
Kada se klikne na jedan imas ustaski clanak
http://www.hrsvijet.net/index.php?o...id=28:povijesni-identitet&Itemid=112#_ednref1
Не, ја сам поставио текст Владимира Шумановића за који користи углавном комунистичке изворе.

[1] Никола Анић, Народноослободилачка војска Хрватске 1941.-1945., Мултиграф Маркетинг / Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб, 2005., стр. 35.
[2] Н. Анић, Народноослободилачка војска, стр. 34.
[3] Н. Анић, Народноослободилачка војска, стр. 361.
[4] Иван ШибИ, Загреб Тисућу деветсто четрдесет прве, Напријед, Загреб, 1967., стр. 376.
[5] На 66. страници наведене Шиблове књиге приложена је фотографија Владе Јанића, а на страници 157. фотографија Вјекослава Јанића.
[6] Седма ударна банијска дивизија, Војноиздавачки завод, Београд, 1967., стр. 35., 21.
[7] Дарко Ступарић, »Први сисачки одред« у: Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита, II., Либурнија, Ријека, 1981., стр. 395.
[8] Д. Ступарић, Нав. чланак, стр. 398.
[9] Д. Ступарић, Нав. чланак, стр. 398.
[10] Д. Ступарић, Нав. чланак, стр. 397.
[11] Славко Маркон, »Преношење директива за оружане нападе« у: Зборник сјећања Загреб 1941-1945, н., Градска конференција SSRNH / Институт за хисторију радничког покрета / Школска књига, Загреб, 1983., стр. 56.
[12] Иван Јелић, Од устанка до слободе: Хрватска у НОБ, Глобус, Загреб, 1982., стр. 64.
[13] Н. Анић, Народноослободилачка војска, стр. 34.
[14] Н. Анић, Народноослободилачка војска, стр. 34.
[15] Н. Анић, Народноослободилачка војска, стр. 47..

Ту нема Влатке Вукелић.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8

Back
Top