8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive

[црна брада]

8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive​

Foto: Pedro Ribeiro Simões - CC BY 2.0

Puno roditelja reći će da je nekad detinjstvo bilo bezbrižnije i opuštenije. Ali, većina roditelja danas nikad ne bi dopustila deci stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj
Nije da su roditelji i deca pre četiri decenije bili neoprezni ili neodgovorni, već danas roditelji imaju veći pristup informacijama i najnovijim istraživanjima nego što su njihovi roditelji imali. Iako često izgleda da je tada detinjstvo bilo bezbrižno, većini današnjih roditelja diže se kosa na glavi od roditeljskog stila iz ’80-ih.
Ovo je 8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj deci, a kojih se današnji groze:

1. Puštali su decu da sama ostanu kod kuće​

Pre nekoliko decenija bilo je prilično uobičajeno za roditelje da ostave decu samu kod kuće dok se ne vrate s posla. Puno dece došlo bi kući iz škole, obavljala su kućane poslove, i čak spremala sama sebi večeru ili užinu.


Ovih dana, većina roditelja maloj deci ne dopušta ni da sami budu u kupatilu, a kamoli da puste 6-godišnjake da se sami čuvaju.

2. Puštali su decu da voze bicikl bez kacige​

Nije da kacige nisu postojale, nego ih „cool deca“ nikada nisu nosila, ali ni roditelji se nisu toliko zamarali hoće li dete dobiti koju ogrebotinu ili masnicu. Deca koja su nosila zaštitnu kacigu na glavi ili bilo kakve štitnike na kolenima i slično, definitivno su bila u manjini. Danas, pak, prema sada važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaju, deca mlađa od 12 godina ne mogu samostalno da učestvuju u javnom saobraćaju. U praksi to znači da dete mlađe od 12 godina ne može samo da vozi bicikl na putu, jer ukoliko, na primer, padne, zadobije neku povredu ili doživi nezgodu, odgovornost snosi roditelj koji može biti kažnjen novčano ili kaznom zatvora.

3. Vozili su decu u automobilu bez auto-sedišta​

Da, auto-sedišta su postojala i tada, ali većina roditelja ih nije upotrebljavala, a i sigurno nisu bila tako moderna i funkcionalna kao današnji modeli. Roditelji su danas toliko uplašeni svih mogućih i nemogućih scenarija da su auto-sedišta jednostavno obavezna oprema u svakom automobilu, a i Zakon o bezbednost saobraćaja propisuje obavezu korištenja dečijeg sedišta za decu do 5. godine života, a za decu stariju od 4 godine i višu od 135 cm, obavezno je sedenje u busterima, odnosno podmetačima za sedenje u autu. Pre nekoliko decenija praksa je bila da se manje dete drži u krilu, a čim napuni dve godine, sedi samo. To je svakako bilo vrlo nebezbedno.

4. Puštali su decu da se igraju… bilo gde i po bilo čemu​

Danas, ne da roditelji ne puštaju decu da se sama igraju, već i paze gde se deca igraju i s čim se igraju. Obične igre u parku postale su naučna fantastika. Roditelji ’80-ih ne bi videli decu po par sati dok bi se ona bezbrižno igrala po komšiluku.

5. Nisu se toliko zamarali onim šta deca jedu​

U ’80-im, praktičnost je bila najvažnija, i to je bila cela umetnost oko hrane. Današnji roditelji proučavaju sastojke koje njihovi roditelji ne bi ni pogledali. Takođe, važno je šta se jede, koliko se jede i kad se jede. Jede li moje dete dovoljno ovoga i sme li da jede ovo i ima li u ovome dosta toga i toga, pitanja su koja bi roditelje u ’80-im toplo nasmejala. A čini se da je pre 40-ak godina bilo i mnogo manje alergija na hranu i veštačkih sastojaka koji su danas često na policama prodavnica.

6. Puštali su decu da piju vodu iz creva​

Osamdesetih godina kada bi deca bila žedna, bez problema su pila vodu iz creva za vodu ili česme u dvorištu. To ipak, ispostavilo se, nije baš najsigurnija opcija zbog otrovnih hemikalija, ali danas roditelji posebno paze odakle njihova deca piju vodu, pa neki roditelji mališanima daju da piju samo flaširanu vodu ili koriste filtere za vodu i piju samo pročišćenu vodu iako je voda iz slavine najčešće sasvim dobra.

7. Puštali su stariju decu da čuvaju svoju mlađu braću​

Pre su roditelji puštali svoju ne tako staru decu da čuvaju svoju mlađu braću. Danas, ne da roditelji ne puštaju 8-godišnjake da sami ostaju sa 3-godišnjacima, nego njihovu decu mogu čuvati samo odrasle i proverene osobe, a ponekad ni odrasli nisu dovoljno kvalifikovani. Uostalom, zakonom je zabranjeno da roditelji ostavljaju decu predškolskog uzrasta bez nadzora.

8. Puštali su decu da gledaju problematične programe na televiziji​

Deca su nekada gledala apsolutno sve i svašta na televiziji pa se neretko događalo da su već u osnovnoj školi znala sve najpopularnije romantične ili horor filmove, a često imala i noćne more od istih. Danas postoje roditeljske kontrole. Pazi se šta se gleda i koliko se gleda, a mnogo roditelja ne želi ni da bebe budu u istoj prostoriji dok u pozadini ide neprimeren sadržaj, a kamoli starija deca

Da li su danas deca bezbednija nego pre 40 godina ili su ove zabrane izmišljene da nekim beskorisnim profesijama otvore nova radna mesta?​

 

[fauler]

Deca su nekada bila neuporedivo bezbednija drugo je vreme bilo ja sam rođen početkom 80-ih moja prva sećanja su to da smo se igrali po parkovima bez nadzora roditelja što je danas nezamislivo takođe najnormalnije je bilo da se pokupimo i odemo kod nekog od drugara recimo na ručak pa sutradan ti njih dovedeš kod tebe kući na ručak itd.živelo se kao u nekoj komuni a danas znamo kako su svi nekako otuđeni.Vremena se menjaju.

 

[електрика]

Моји једино нису остајали сами код куће, све остало је било како је горе описано. Какве бре кациге, какве педерастије.. Био је само један са њом и сви су му се спрдали.

 

[Red]

Da li su danas deca bezbednija nego pre 40 godina ili su ove zabrane izmišljene da nekim beskorisnim profesijama otvore nova radna mesta?

Nisu bezbednija, nažalost. Samo postoji zakon o načinu prevoženja dece, zakon po kom ne smeju da ostaju kući sama ispod 12 godina, kad odvedeš dete na redovni sistematski dobiješ masu uputstava kao da instaliraš novi Windows, a ne gajiš dete po osećaju i zdravom razumu... Ja sam sa pet godina ostala sama po par sati, odnosno ne sasvim sama, već sa komšinicom godinu mlađom od mene. U kući smo imali razne uređaje i kuvalo se na plin, ali nikad ništa nismo uradile. Iz ugla roditelja ne znam da li bih se usudila da tako malo dete ostavim samo, ali pamtim da sam tad to obožavala. Mislim da je sad mnogo više ljudi koji mogu da naude bilo deci, bilo drugim ljudima, jer užasni smo ljudi postali.

 

[Red]

Inače, mislim da i treba da postoji zakon o saobraćaju, jer deca niža od 135, vezana samo pojasom, a bez sedišta ili nevezana čak, zaista mogu da budu ozbiljno povređena u slučaju udesa, pa čak i naglog kočenja.

 

[електрика]

Мислим да су деца по малим местима далеко нормалнија и да се њихово одрастање одвија много слободније.

 

[snowtrooper]

Mislim da je ova praksa kod nas bila jos dugo u upotrebi nakon 80-ih.

 

[86bogomoljka]

Мислим да се данас од деце праве дебили.
Са једне стране их гурају да буде тениски, програмерски,... геније од малих ногу. Без да се пита да ли то дете жели и може.
А са друге стране истом том детету везује пертле, брише гузу и не да му да се само купа.

Деца су много способнија и била би много самосталнија, и вреднија да их родитељи не спутавају. После би вратили време, али не може.

Рађена су истраживања. Поражавајуће велик број деце не може више да скочи у назад.
Мој брат тренира децу, кошарка. Један мали заборавио флашицу са водом. Жали се да је жедан. Каже му брат да оде и попије воду из руке. Дете га бело гледа. Не зна се ко је више био шокиран да ли дете шта му тренер нуди или мој брат што овај то никада није урадио до сада

 

[Em.]

Moralo je da se reguliše zakonom, jer ljudi drugačije ne kapiraju. Kazna, pa će da nauče kako se vodi briga o deci.

 

[Em.]

Jedino ne razumem to za vodu iz vodovoda, ako je za piće, onda može da se pije.

 

[mina68]

Можда смо и ми сада претерано брижни, али мислим да је више до времена у коме живимо.
Јесте, играли смо се на улици, али су пролазила 2 аута у сат времена, сада зује непрестано, и то набију гас кроз улицу од 100 м, као да им живот од тога зависи.
А деци стварно зависи.
Јесте, седели смо без бустера позади, али смо возили фиће и стојадинке, мајке или старија деца седела поред нас.
Јесте, нисмо носили кациге, али сада носе. Не због пада, већ због удара аута у њих. Прошле године је лудак покупио дете на улици, спасила га је кацига.
Јесте, јели смо неољуштен краставац и овлаш о панталоне пребрисано воће, али тада није било тоне хемикалија на њима. Сада ни ољуштено ни опрано не помаже.
Пре него што опљунемо по себи, ваљало би сагледати ширу слику.
Мигранти, криминалци, бесни возачи, ножеви, хемија, брзи аутомобили...можда и није све до нас.

 

[86bogomoljka]

Moralo je da se reguliše zakonom, jer ljudi drugačije ne kapiraju. Kazna, pa će da nauče kako se vodi briga o deci.

Морало је да се регулише да би имали више разлога да одвајају децу из примарних породица. Све је то просера.... да извинеш. (не мислим на тебе, на њих) као, више они брину о деци него сопствени родитељи. Није него.
А тамо где треба неко са стране да интервенише заиста, отелиш се док се смилују.

 

[86bogomoljka]

Можда смо и ми сада претерано брижни, али мислим да је више до времена у коме живимо.
Јесте, играли смо се на улици, али су пролазила 2 аута у сат времена, сада зује непрестано, и то набију гас кроз улицу од 100 м, као да им живот од тога зависи.
А деци стварно зависи.
Јесте, седели смо без бустера позади, али смо возили фиће и стојадинке, мајке или старија деца седела поред нас.
Јесте, нисмо носили кациге, али сада носе. Не због пада, већ због удара аута у њих. Прошле године је лудак покупио дете на улици, спасила га је кацига.
Јесте, јели смо неољуштен краставац и овлаш о панталоне пребрисано воће, али тада није било тоне хемикалија на њима. Сада ни ољуштено ни опрано не помаже.
Пре него што опљунемо по себи, ваљало би сагледати ширу слику.
Мигранти, криминалци, бесни возачи, ножеви, хемија, брзи аутомобили...можда и није све до нас.

То је још како до нас. Да не трпимо не би тога било.

Не свађам се иако тако звучим

 

[Em.]

Морало је да се регулише да би имали више разлога да одвајају децу из примарних породица. Све је то просера.... да извинеш. (не мислим на тебе, на њих) као, више они брину о деци него сопствени родитељи. Није него.
А тамо где треба неко са стране да интервенише заиста, отелиш се док се смилују.

To je već sasvim drugo pitanje. Rad službi.

Ali ostaviti dete samo kod kuće, ne vezati pojas u automobilu, na dete svaliti svu brigu o mlađem detetu, to je zanemarivanje potreba deteta i direktno dovođenje u opasnost. Nebriga, i treba da se kazni takav roditelj. Bolje na vreme, nakon načinjene štete kazna ne pomaže.

 

[mina68]

То је још како до нас. Да не трпимо не би тога било.

Не свађам се иако тако звучим

Шта трпимо?
Да изађем и избамбусам бесног возача?
Или да пребијем произвођаче воћа и поврћа?
Или да телима оградимо неограђени мигрантски камп?
Или да претресамо и тражимо ножеве?

 

[**Freya**]

Ajoj, pa ovo je bas nepažnja, opasna nepažnja da se dete vozi u velikim gradovima bez sedišta i da ostaje samo u kući. Ja sam imala požar dok je dete spavalo.

Vreme se promenilo, mahom ljudi žive u velikim gradovima u kojima ima svačega pa insistiranje na Haklberi Finu može da dovede do fatalnih posledica. Jasno je da u Londonu dete ne može da tumara ulicama bez nadzora a da je moglo da tumara pre stotinak godina. Mi nismo koristili sedišta ali ja se nisam ni vozila jer mi je sve bilo na deset minuta pešaka a dete sam rodila na putu koji je odneo živote reli vozača zbog prebrze vožnje. Kako ta dva mogu biti isto?

Što se tiče hrane, to čovek pazi ili ne pazi i danas se bebe jure po igralištu da im se da smoki dok je meni smoki najstrože branjen pre 30 godina. I zaista ga ne jedem, izbili su mi iz glave koka - kolu.
Opet, tada su masovno kuvale bake jer je način života bio drugačiji, danas ako bi čovek pustio da se jede šta god zaista bi se jelo "šta god" koliko ima loše hrane svuda oko nas i koliko je ona jeftina.

Šta dalje...televizija, to je tačno meni je tv uvek isključen. Ako je dete budno tv ne radi. Ali ja imam dete od 4 godine, šta će njemu televizija ali sve i da je stariji ne bi gledao psovanje i zastrašujuće stvari jer sam ja gledala pa nisam mogla da spavam of Tvin Piksa i sličnih liberalnih sadržaja za sedmogodisnje dete.

Svaka generacija govori da je bila bolja od generacije koja dolazi.
Ja ne mislim tako. Danas deca nose kacige, istina ali danas deca uče na biciklama bez pedala koje razvijaju daleko veću brzinu od tricikla ili pomoćnih točkova. Ja moram da trcim pored sina jer hodom ne mogu da ga stignem koliko je on jurio na balans bicikli sa tri godine dok sam ja naučila da vozim bajs tek sa šest.
Isto tako je i sa čitanjem, mi smo učili sa pet, šest ili sedam godina oni sada nauče sami sa četiri a neko i sa tri bez da ih iko uči.
Deca više putuju, tačno je da ne skaču sa drveta u komšijsko dvorište ali vremena su se promenila i tog dvorišta više nema. Oni imaju svoj svet i grade svet prema sebi.

Uostalom, pomenuti Haklberi Fin je jedna od najčešće zabranjivanih knjiga jer je sukob generacija oduvek postojao, stare su vazda mislile da su bolje od novih kao i da nove ne mogu da shvate stare. Sve se to poslozi i bude kako treba.

 

[86bogomoljka]

Шта трпимо?
Да изађем и избамбусам бесног возача?
Или да пребијем произвођаче воћа и поврћа?
Или да телима оградимо неограђени мигрантски камп?
Или да претресамо и тражимо ножеве?

Дозвољавамо да то пролази. Седимо и чекамо.
Не бунимо се.
Док знају да им се може, бахатиће се.

 

[Џорџи]

8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive​

Foto: Pedro Ribeiro Simões - CC BY 2.0

Puno roditelja reći će da je nekad detinjstvo bilo bezbrižnije i opuštenije. Ali, većina roditelja danas nikad ne bi dopustila deci stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj
Nije da su roditelji i deca pre četiri decenije bili neoprezni ili neodgovorni, već danas roditelji imaju veći pristup informacijama i najnovijim istraživanjima nego što su njihovi roditelji imali. Iako često izgleda da je tada detinjstvo bilo bezbrižno, većini današnjih roditelja diže se kosa na glavi od roditeljskog stila iz ’80-ih.
Ovo je 8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali svojoj deci, a kojih se današnji groze:

1. Puštali su decu da sama ostanu kod kuće​

Pre nekoliko decenija bilo je prilično uobičajeno za roditelje da ostave decu samu kod kuće dok se ne vrate s posla. Puno dece došlo bi kući iz škole, obavljala su kućane poslove, i čak spremala sama sebi večeru ili užinu.


Ovih dana, većina roditelja maloj deci ne dopušta ni da sami budu u kupatilu, a kamoli da puste 6-godišnjake da se sami čuvaju.

2. Puštali su decu da voze bicikl bez kacige​

Nije da kacige nisu postojale, nego ih „cool deca“ nikada nisu nosila, ali ni roditelji se nisu toliko zamarali hoće li dete dobiti koju ogrebotinu ili masnicu. Deca koja su nosila zaštitnu kacigu na glavi ili bilo kakve štitnike na kolenima i slično, definitivno su bila u manjini. Danas, pak, prema sada važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaju, deca mlađa od 12 godina ne mogu samostalno da učestvuju u javnom saobraćaju. U praksi to znači da dete mlađe od 12 godina ne može samo da vozi bicikl na putu, jer ukoliko, na primer, padne, zadobije neku povredu ili doživi nezgodu, odgovornost snosi roditelj koji može biti kažnjen novčano ili kaznom zatvora.

3. Vozili su decu u automobilu bez auto-sedišta​

Da, auto-sedišta su postojala i tada, ali većina roditelja ih nije upotrebljavala, a i sigurno nisu bila tako moderna i funkcionalna kao današnji modeli. Roditelji su danas toliko uplašeni svih mogućih i nemogućih scenarija da su auto-sedišta jednostavno obavezna oprema u svakom automobilu, a i Zakon o bezbednost saobraćaja propisuje obavezu korištenja dečijeg sedišta za decu do 5. godine života, a za decu stariju od 4 godine i višu od 135 cm, obavezno je sedenje u busterima, odnosno podmetačima za sedenje u autu. Pre nekoliko decenija praksa je bila da se manje dete drži u krilu, a čim napuni dve godine, sedi samo. To je svakako bilo vrlo nebezbedno.

4. Puštali su decu da se igraju… bilo gde i po bilo čemu​

Danas, ne da roditelji ne puštaju decu da se sama igraju, već i paze gde se deca igraju i s čim se igraju. Obične igre u parku postale su naučna fantastika. Roditelji ’80-ih ne bi videli decu po par sati dok bi se ona bezbrižno igrala po komšiluku.

5. Nisu se toliko zamarali onim šta deca jedu​

U ’80-im, praktičnost je bila najvažnija, i to je bila cela umetnost oko hrane. Današnji roditelji proučavaju sastojke koje njihovi roditelji ne bi ni pogledali. Takođe, važno je šta se jede, koliko se jede i kad se jede. Jede li moje dete dovoljno ovoga i sme li da jede ovo i ima li u ovome dosta toga i toga, pitanja su koja bi roditelje u ’80-im toplo nasmejala. A čini se da je pre 40-ak godina bilo i mnogo manje alergija na hranu i veštačkih sastojaka koji su danas često na policama prodavnica.

6. Puštali su decu da piju vodu iz creva​

Osamdesetih godina kada bi deca bila žedna, bez problema su pila vodu iz creva za vodu ili česme u dvorištu. To ipak, ispostavilo se, nije baš najsigurnija opcija zbog otrovnih hemikalija, ali danas roditelji posebno paze odakle njihova deca piju vodu, pa neki roditelji mališanima daju da piju samo flaširanu vodu ili koriste filtere za vodu i piju samo pročišćenu vodu iako je voda iz slavine najčešće sasvim dobra.

7. Puštali su stariju decu da čuvaju svoju mlađu braću​

Pre su roditelji puštali svoju ne tako staru decu da čuvaju svoju mlađu braću. Danas, ne da roditelji ne puštaju 8-godišnjake da sami ostaju sa 3-godišnjacima, nego njihovu decu mogu čuvati samo odrasle i proverene osobe, a ponekad ni odrasli nisu dovoljno kvalifikovani. Uostalom, zakonom je zabranjeno da roditelji ostavljaju decu predškolskog uzrasta bez nadzora.

8. Puštali su decu da gledaju problematične programe na televiziji​

Deca su nekada gledala apsolutno sve i svašta na televiziji pa se neretko događalo da su već u osnovnoj školi znala sve najpopularnije romantične ili horor filmove, a često imala i noćne more od istih. Danas postoje roditeljske kontrole. Pazi se šta se gleda i koliko se gleda, a mnogo roditelja ne želi ni da bebe budu u istoj prostoriji dok u pozadini ide neprimeren sadržaj, a kamoli starija deca

Da li su danas deca bezbednija nego pre 40 godina ili su ove zabrane izmišljene da nekim beskorisnim profesijama otvore nova radna mesta?​

Aam vidimo kako su bezbednija robove su napravili od svih

 

[86bogomoljka]

To je već sasvim drugo pitanje. Rad službi.

Ali ostaviti dete samo kod kuće, ne vezati pojas u automobilu, na dete svaliti svu brigu o mlađem detetu, to je zanemarivanje potreba deteta i direktno dovođenje u opasnost. Nebriga, i treba da se kazni takav roditelj. Bolje na vreme, nakon načinjene štete kazna ne pomaže.

За аутомобил сам сагласна.
Али да не могу сами да се играју напољу или код куће, е то никада разумети нећу.
И не мислим да је повремено причувати млађег брата или сестру лоше по дете, напротив. Када треба да има љубимца и брине о њему, сви подржавају. А када треба да гради однос са крви својом и осете бригу и одговорност једно према другоме, то је лоше. Мислим управо супротно. И вишечлане породице, где има пуно деце и где се међусобно помажу функционишу углавном одлично и касније.

 

[mina68]

Дозвољавамо да то пролази. Седимо и чекамо.
Не бунимо се.
Док знају да им се може, бахатиће се.

Боги, оно што је до мене, радим.
Али, не пада ми на памет да радим посао полиције.
А у полицији знамо ко ради.
И гле чуда, њихова деца праве највише проблема...
Снимају грађани понашање полиције, бахато паркирање, пријаве Агенцији за саобраћај и ПУ и шта?
Ништа.

 

[Em.]

За аутомобил сам сагласна.
Али да не могу сами да се играју напољу или код куће, е то никада разумети нећу.
И не мислим да је повремено причувати млађег брата или сестру лоше по дете, напротив. Када треба да има љубимца и брине о њему, сви подржавају. А када треба да гради однос са крви својом и осете бригу и одговорност једно према другоме, то је лоше. Мислим управо супротно. И вишечлане породице, где има пуно деце и где се међусобно помажу функционишу углавном одлично и касније.

Briga i odgovornost mogu da se stiču i kada ne ostaviš detetu od 7 godina da satima samo čuva ono od 2 godine. Meni je to krajnje neodgovorno ponašanje roditelja.

 

[86bogomoljka]

Боги, оно што је до мене, радим.
Али, не пада ми на памет да радим посао полиције.
А у полицији знамо ко ради.
И гле чуда, њихова деца праве највише проблема...
Снимају грађани понашање полиције, бахато паркирање, пријаве Агенцији за саобраћај и ПУ и шта?
Ништа.

Сагласна Мина.
Али када су протести изађе 15-20 хиљада људи. О томе се ради.

 

[mina68]

За аутомобил сам сагласна.
Али да не могу сами да се играју напољу или код куће, е то никада разумети нећу.
И не мислим да је повремено причувати млађег брата или сестру лоше по дете, напротив. Када треба да има љубимца и брине о њему, сви подржавају. А када треба да гради однос са крви својом и осете бригу и одговорност једно према другоме, то је лоше. Мислим управо супротно. И вишечлане породице, где има пуно деце и где се међусобно помажу функционишу углавном одлично и касније.

Брат 10, ја 5 година.
Мама увече припремила шпорет, само да брат кресне шибицу.
Није успео, пре потпаљивања натрпао дрва...
Донео нафту из подрума, отворио пећ одозго, налио нафту и креснуо шибицу.
Сукнуо пламен до плафона, он се уплашио, почео да плаче, једва је успео да врати плотну.
Да ли је могао да позове нану која је у истом дворишту?
Могао је.
Да ли је са 10 година знао шта је нафта?
Још питаш.
Али, десило се.
Само нас је онај одозго сачувао.
И пре и после тога смо остајали сами, али, тај један пут је могао да буде последњи.

 

[mina68]

Сагласна Мина.
Али када су протести изађе 15-20 хиљада људи. О томе се ради.

Протести ништа битно не решавају, можеш да промениш власт, али запослени у институцијама остају до пензије.
У полицији, центрима за социјални рад, судовима...
Ту је главни проблем.

 

[**Freya**]

Danas se zna više o zrelosti dece.
Znamo da im mozak nije razvijen do sedme godine, korteks, zapravo i u skladu sa tim se treba ponašati. To je medicinsko pitanje a ne političko.
Decu bi iz politike trebalo izuzeti.
Postali su paravan za neke borbe a oni samo zele da budu deca i nista vise.
Meni i ovaj uvodni post lici na propagandu jer verujem da nikome sa prosečnom inteligencijom ne treba dokazivati značaj sedišta u kolima. To je mojoj baki jasno a njoj je 90 godina.
Vrši se nasilna podela društva na one "patriotske" ljude ujedno dobre, poštene, 'vake - 'nake, mrzitelje baleta i ljubitelja folklora i na "isprane liberalne mozgove" koji se "gade" folkora.
Cela tema je tako zamišljena i šta god da kazes ispadas sve veći i veći liberalni pacov koji jedva čeka da ga cipuju...
Deca žive u gradovima, roditelji rade po ceo dan, ranije je bilo bezbednije i bile su veće familije. To se zove adaptacija, kao što su se kitovi adaptirali pa više ne hodaju zemljom kao papkari već plivaju u moru tako i mi ne možemo da imitiramo Hajduke kada ni hajduka, magarca a ni šume više nema...ali možemo iste da čitamo i da se smejemo. Novo vreme - novo breme.