proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
75 GODINA OD BITKE ZA MOSKVU: Vermaht se probio na 19 km od Moskve - a onda ih je dočekao Žukov!
Treći rajh je 22. juna 1941. godine napao Sovjetski Savez iznenada i munjevito, napredujući preko nepreglednog ruskog prostranstva brže nego što je iko mogao da zamisli. Već u septembru bili su nadomak Moskve, a u jednom trenutku su njihovi oficiri mogli da vide kule Kremlja.
Ali onda se desilo nešto što nisu očekivali Sovjetski tenkovski desant sibirskih trupa uz podrsku T-34, nedaleko od Moskve decembra 1941. godine.
Točkovi Vermahta, oružanih snaga Trećeg rajha, počeli su da se kotrljaju po sovjetskom tlu 22. juna 1941. godine oko jednog časa posle ponoći, na dan istočnoevropske letnje dugodnevnice. Bio je to početak Operacije Barbarosa.
Oko četiri miliona osovinskih vojnika, 600.000 motornih vozila i još toliko konja napalo je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika – bez prethodne objave rata i kršeći međusobni pakt od nenapadanju potpisan krajem avgusta 1939. godine – na frontovskoj liniji dugačkoj skoro 3.000 kilometara. Bila je to, i ostala, najveća invaziona vojska u istoriji ratovanja.
Na samom početku pohoda, Luftvafe, ratno vazduhoplovstvo Nemačkog rajha, satrlo je svog sovjetskog suparnika i to uglavnom uhvativši ga na spavanju: preko 2.000 letelica uništeno je već prvog dana, a skoro 4.000 u prva tri.
- - - - - - - - - -
Stvari su i na zemlji išle kao po loju za Nemce. Napredovali su tolikom brzinom, primenjujući taktiku munjevitog ratovanja, da su i oni sami bili šokirani. Dešavalo se da Nemci uznapreduju i po sto kilometara na dan, a čitave sovjetske armije su bile uništavane i primoravane na predaju. Podeljeni u tri kolone, Grupa armija Sever išla je ka Lenjingradu, Grupa armija Jug ka Ukrajini i Kijevu, a Grupa armija Centar ka Moskvi. Već u julu, ova potonja grupa je prešla Dnjepar, a u avgustu osvojila Smolensk, važnu stanicu na putu ka glavnom gradu SSSR-a.
- - - - - - - - - -
Glavnokomandujućem Kopnene vojske Vermahta Valteru fon Brauhiču koji je tražio da Moskva bude prioritet, Hitler je kazao da samo “okoštalim mozgovima tako nešto može da padne na pamet”. Zbog toga je naložio da se oklopne divizije, odnosno pancer-divizije, preusmere ka severu i jugu, odnosno Lenjingradu i Kijevu.
JURIŠ NA MOSKVU
Ovo nije bilo potpuno nelogično pošto osvajanje prestonice zaista zvuči pomalo staromodno kao osnovni cilj; uostalom, ova taktika je na kraju koštala Crvenu armiju dodatnih 660.000 vojnika koji su ili poginuli ili izbačeni iz stroja ili pali u zarobljeništvo, a i Ukrajina je pala u nemačke šake. Međutim, to što je nešto staromodno ne znači i da nije ispravno: Hitler nije ozbiljno uzeo u obzir psihološki efekat koji bi pad Moskve imao po branitelje. Ako mu je to posle i palo na pamet, bilo je dockan.
- - - - - - - - - -
Uglavnom, krajem leta Hitler je ponovo pažnju preusmerio ka Kremlju, a Operacija Tajfun je mogla da počne. U nju su bile uključene tri pešadijske armije, tri oklopne grupe i 2. vazdušna flota Luftvafea. Sveukupno skoro dva miliona vojnika, 1.700 tenkova i 14.000 topova. Međutim, trupe su već bile izmorene, a i Luftvafe je u međuvremenu izgubila veliki broj aviona zahvaljuju sovjetskoj PVO, tako da je 2. flota raspolagala sa samo 549 letelica.
- - - - - - - - - -
Sa druge strane, postojala su tri crvenoarmejska fronta (sovjetski naziv za armijsku grupu) između Vjazme i Brjanska u kojima je bilo oko 1,25 miliona ljudi, hiljadu tenkova i oko 7.500 topova. Neverovatno je što se i Vojno-vazdušna sila (ratno vazduhoplostvo SSSR-a) zahvaljujući velikom industrijskom pregnuću malo oporavila nakon strahovitih gubitaka (do tog trenutka, neke procene kažu, uništeno im je čak 21.200 aviona) pa su imali na raspolaganju 936 letelica.
- - - - - - - - - -
Nije im vredelo, Nemci su nastavili da proždiru rusko tlo. Tako je 3. oklopna grupa skoro bez otpora razbila sovjetske snage po sredini moskovskog ratišta da bi se potom podelila na dve podgrupe: jedna je krenula ka severu da bi skupa sa 4. oklopnom grupom opkolila Vjazmu, a druga ka jugu da bi sa 2. oklopnom grupom opkolila Brjansk.
- - - - - - - - - -
Trećeg dana oktobra 2. oklopna grupa osvaja Orel, a tri dana kasnije i Brjansk. 10. oktobra četiri su sovjetske armije opkoljene u Vjazmi, na oko 200 kilometara od Moskve, ali su nastavile da se bore i na neko vreme su zadržale priličan broj nemačkih divizija (naposletku su Nemci u ta dva grada zarobili dodatnih pola miliona vojnika, što je prepolovilo ukupne ruske snage).
- - - - - - - - - -
Bedni ostaci sovjetskog Zapadnog fronta i Rezervnog fronta su se povukli dalje ka istoku, i sada su Vermaht čekale oko Možajska, na samo 110 kilometara od Kremlja. Pridružili su im se i ostaci pojedinačnih manjih jedinica koje su se nekim čudom provukle kroz nemački obruč.
U to vreme počinju u Moskvu da stižu i sibirci: odmorne, elitne jedinice Crvene armije stacionirane u Sibiru, naviknute na strašne vremenske uslove, na koje su Rusi ionako bolje naviknuti od Nemaca. Staljin, koji je ignorisao obaveštajna upozorenja da Hitler sprema invaziju, sada je poverovao svom čoveku iz Tokija da Japan nema nameru da udari na SSSR s leđa (uskoro će napasti SAD u Perl Harburu) i odlučio je da ove sveže trupe pošalje na zapad.
- - - - - - - - - -
Pored toga, Sovjeti su napokon počeli da zadaju udarce Vermahtu: nemačka 4. oklopna divizija pala je u klopku u blizini Mcenska koju je postavio general Dmitrij Leljušenko, koristeći na brzinu sklepani 1. specijalni gardijski streljački korpus i 4. tenkovsku brigadu Mihaila Katukova.
RASPUTICA
Novi tenkovi tipa T-34 su skriveni u šumi čekali da Nemci uđu dovoljno duboko, da bi nakon toga uništili neprijatelja u unakrsnoj vatri. General Hajnc Guderijan, komandant 2. oklopne grupe, otkrio je da njihov tenk “pancer IV” može da uništi T-34 samo pucanjem u motor pozadi i nikako drugačije, da je toliko bio snažan njegov oklop.
- - - - - - - - - -
Najvažnija stvar koja se desila tih dana ipak nije bio dolazak sibiraca. Bio je to dolazak snega, prvog snega. Pao je 7. oktobra i brzo se otopio, i od zemlje napravio kaljugu. Specifičnu vrstu kaljuge koju Rusi zovu “rasputica”: ona kaljuga koja, samo joj ime kaže, razara ili rastvara put. Putevi ka Moskvi su dakle isparili, što je dramatično usporilo ili potpuno onemogućilo kretanje nemačkih motornih vozila i time primenu koncepta munjevitog rata. Sovjeti su ponovo dobili na vremenu, i mogli su da se pregrupišu i čekaju spremniji.
Ipak, to nije momentalno postalo jasno i očigledno svim zaraćenim stranama. 9. oktobra Nemci su na konferenciji za stranu štampu praktično najavili da do kolapsa sovjetskog otpora možda dođe kroz nekoliko časova, i da je uništenje svih armija koje brane Moskvu samo pitanje trenutka.
Dan kasnije Nemci su se približili Možajsku. Istog dana armijski general Georgij Žukov preuzeo je komandu nad odbranom Moskve i nad kombinovanim Zapadnim i Rezervnim frontom; u najkraćem roku Žukov će u tom trenutku praktično nepostojeći Zapadni front dići iz mrtvih.
- - - - - - - - - -
Međutim, 13. oktobra Vermaht napada odbrambenu liniju kod Možajska koju brani samo 90.000 crvenoarmejaca, dok Luftvafe neprestano bombarduje glavni grad. Dan kasnije pali su gradovi Kalinjin i Kaluga, ali treći taktički cilj, Tula, ostao je u sovjetskim rukama. 18. oktobra pali su Možajsk i Malojaroslavec, tri dana docnije Naro-Fominsk, a 27. oktobra i Volokolamsk. Žukov je bio primoran da povuče snage na istočnu obalu reke Nare, poslednje vodene prepreke pre prestonice.
Vermaht je uništio toliko sovjetskih divizija u prvih šest meseci rata da je Crvena armija bila prinuđena da regrute provodi kroz minimalnu obuku na ulicama Moskve i šalje na front.
Dok se na bojištu odigravala prava drama, 15. oktobra počela je evakuacija vlade i partije iz Moskve, kao i Generalštaba, što je izazvalo paniku u narodu. U dva dana koja su usledila mnogi su pokušali da napuste grad stvarajući kolaps u drumskom i železničkom saobraćaju, i disciplina je dramatično popustila.
- - - - - - - - - -
NADREALNA PARADA NA CRVENOM TRGU
Nezamislive stvari su počele da se dešavaju: građani su u lice psovali državne i partijske službenike, i svi su verovali da nije više pitanje da li će Moskva da padne, već kada. Davno zapečaćene crkve su otvorene, a litija predvođena patrijarhom sa ikonom Bogorodice obišla je oko zidina Kremlja. Boljševici su se setili Boga tek kad je prigustilo.
Međutim, Staljin je ostao u gradu, kao i Žukov, kao i druge najvažnije ličnosti. To je smirilo ljude. Takođe, paralelno sa svim tim dešavanjima, 250.000 mahom žena i dece je kopalo antitenkovske rovove oko Moskve, a civilne fabrike su velikom brzinom konvertovane u vojne.
- - - - - - - - - -
nastavak na:
http://www.kurir.rs/planeta/75-godi...h-je-docekala-zukovljeva-zamka-clanak-2624275
Treći rajh je 22. juna 1941. godine napao Sovjetski Savez iznenada i munjevito, napredujući preko nepreglednog ruskog prostranstva brže nego što je iko mogao da zamisli. Već u septembru bili su nadomak Moskve, a u jednom trenutku su njihovi oficiri mogli da vide kule Kremlja.
Ali onda se desilo nešto što nisu očekivali Sovjetski tenkovski desant sibirskih trupa uz podrsku T-34, nedaleko od Moskve decembra 1941. godine.
Točkovi Vermahta, oružanih snaga Trećeg rajha, počeli su da se kotrljaju po sovjetskom tlu 22. juna 1941. godine oko jednog časa posle ponoći, na dan istočnoevropske letnje dugodnevnice. Bio je to početak Operacije Barbarosa.
Oko četiri miliona osovinskih vojnika, 600.000 motornih vozila i još toliko konja napalo je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika – bez prethodne objave rata i kršeći međusobni pakt od nenapadanju potpisan krajem avgusta 1939. godine – na frontovskoj liniji dugačkoj skoro 3.000 kilometara. Bila je to, i ostala, najveća invaziona vojska u istoriji ratovanja.
Na samom početku pohoda, Luftvafe, ratno vazduhoplovstvo Nemačkog rajha, satrlo je svog sovjetskog suparnika i to uglavnom uhvativši ga na spavanju: preko 2.000 letelica uništeno je već prvog dana, a skoro 4.000 u prva tri.
- - - - - - - - - -
Stvari su i na zemlji išle kao po loju za Nemce. Napredovali su tolikom brzinom, primenjujući taktiku munjevitog ratovanja, da su i oni sami bili šokirani. Dešavalo se da Nemci uznapreduju i po sto kilometara na dan, a čitave sovjetske armije su bile uništavane i primoravane na predaju. Podeljeni u tri kolone, Grupa armija Sever išla je ka Lenjingradu, Grupa armija Jug ka Ukrajini i Kijevu, a Grupa armija Centar ka Moskvi. Već u julu, ova potonja grupa je prešla Dnjepar, a u avgustu osvojila Smolensk, važnu stanicu na putu ka glavnom gradu SSSR-a.
Međutim, nekontrolisano dalje napredovanje moglo je da izloži nemačke bokove, a i Hitler je, kažu zbog Napoleonovog iskustva vek i po ranije, osvajanje Moskve postavio kao sekundaran cilj; smatrao je da je glavno osvojiti žitnicu i industrijsko srce Sovjetskog Saveza, Ukrajinu, nakon čega će neprijatelj biti onesposobljen da se dalje uspešno bori.
- - - - - - - - - -
Glavnokomandujućem Kopnene vojske Vermahta Valteru fon Brauhiču koji je tražio da Moskva bude prioritet, Hitler je kazao da samo “okoštalim mozgovima tako nešto može da padne na pamet”. Zbog toga je naložio da se oklopne divizije, odnosno pancer-divizije, preusmere ka severu i jugu, odnosno Lenjingradu i Kijevu.
JURIŠ NA MOSKVU
Ovo nije bilo potpuno nelogično pošto osvajanje prestonice zaista zvuči pomalo staromodno kao osnovni cilj; uostalom, ova taktika je na kraju koštala Crvenu armiju dodatnih 660.000 vojnika koji su ili poginuli ili izbačeni iz stroja ili pali u zarobljeništvo, a i Ukrajina je pala u nemačke šake. Međutim, to što je nešto staromodno ne znači i da nije ispravno: Hitler nije ozbiljno uzeo u obzir psihološki efekat koji bi pad Moskve imao po branitelje. Ako mu je to posle i palo na pamet, bilo je dockan.
- - - - - - - - - -
Uglavnom, krajem leta Hitler je ponovo pažnju preusmerio ka Kremlju, a Operacija Tajfun je mogla da počne. U nju su bile uključene tri pešadijske armije, tri oklopne grupe i 2. vazdušna flota Luftvafea. Sveukupno skoro dva miliona vojnika, 1.700 tenkova i 14.000 topova. Međutim, trupe su već bile izmorene, a i Luftvafe je u međuvremenu izgubila veliki broj aviona zahvaljuju sovjetskoj PVO, tako da je 2. flota raspolagala sa samo 549 letelica.
- - - - - - - - - -
Sa druge strane, postojala su tri crvenoarmejska fronta (sovjetski naziv za armijsku grupu) između Vjazme i Brjanska u kojima je bilo oko 1,25 miliona ljudi, hiljadu tenkova i oko 7.500 topova. Neverovatno je što se i Vojno-vazdušna sila (ratno vazduhoplostvo SSSR-a) zahvaljujući velikom industrijskom pregnuću malo oporavila nakon strahovitih gubitaka (do tog trenutka, neke procene kažu, uništeno im je čak 21.200 aviona) pa su imali na raspolaganju 936 letelica.
- - - - - - - - - -
Nije im vredelo, Nemci su nastavili da proždiru rusko tlo. Tako je 3. oklopna grupa skoro bez otpora razbila sovjetske snage po sredini moskovskog ratišta da bi se potom podelila na dve podgrupe: jedna je krenula ka severu da bi skupa sa 4. oklopnom grupom opkolila Vjazmu, a druga ka jugu da bi sa 2. oklopnom grupom opkolila Brjansk.
- - - - - - - - - -
Trećeg dana oktobra 2. oklopna grupa osvaja Orel, a tri dana kasnije i Brjansk. 10. oktobra četiri su sovjetske armije opkoljene u Vjazmi, na oko 200 kilometara od Moskve, ali su nastavile da se bore i na neko vreme su zadržale priličan broj nemačkih divizija (naposletku su Nemci u ta dva grada zarobili dodatnih pola miliona vojnika, što je prepolovilo ukupne ruske snage).
- - - - - - - - - -
Bedni ostaci sovjetskog Zapadnog fronta i Rezervnog fronta su se povukli dalje ka istoku, i sada su Vermaht čekale oko Možajska, na samo 110 kilometara od Kremlja. Pridružili su im se i ostaci pojedinačnih manjih jedinica koje su se nekim čudom provukle kroz nemački obruč.
U to vreme počinju u Moskvu da stižu i sibirci: odmorne, elitne jedinice Crvene armije stacionirane u Sibiru, naviknute na strašne vremenske uslove, na koje su Rusi ionako bolje naviknuti od Nemaca. Staljin, koji je ignorisao obaveštajna upozorenja da Hitler sprema invaziju, sada je poverovao svom čoveku iz Tokija da Japan nema nameru da udari na SSSR s leđa (uskoro će napasti SAD u Perl Harburu) i odlučio je da ove sveže trupe pošalje na zapad.
- - - - - - - - - -
Pored toga, Sovjeti su napokon počeli da zadaju udarce Vermahtu: nemačka 4. oklopna divizija pala je u klopku u blizini Mcenska koju je postavio general Dmitrij Leljušenko, koristeći na brzinu sklepani 1. specijalni gardijski streljački korpus i 4. tenkovsku brigadu Mihaila Katukova.
RASPUTICA
Novi tenkovi tipa T-34 su skriveni u šumi čekali da Nemci uđu dovoljno duboko, da bi nakon toga uništili neprijatelja u unakrsnoj vatri. General Hajnc Guderijan, komandant 2. oklopne grupe, otkrio je da njihov tenk “pancer IV” može da uništi T-34 samo pucanjem u motor pozadi i nikako drugačije, da je toliko bio snažan njegov oklop.
- - - - - - - - - -
Najvažnija stvar koja se desila tih dana ipak nije bio dolazak sibiraca. Bio je to dolazak snega, prvog snega. Pao je 7. oktobra i brzo se otopio, i od zemlje napravio kaljugu. Specifičnu vrstu kaljuge koju Rusi zovu “rasputica”: ona kaljuga koja, samo joj ime kaže, razara ili rastvara put. Putevi ka Moskvi su dakle isparili, što je dramatično usporilo ili potpuno onemogućilo kretanje nemačkih motornih vozila i time primenu koncepta munjevitog rata. Sovjeti su ponovo dobili na vremenu, i mogli su da se pregrupišu i čekaju spremniji.
Ipak, to nije momentalno postalo jasno i očigledno svim zaraćenim stranama. 9. oktobra Nemci su na konferenciji za stranu štampu praktično najavili da do kolapsa sovjetskog otpora možda dođe kroz nekoliko časova, i da je uništenje svih armija koje brane Moskvu samo pitanje trenutka.
Dan kasnije Nemci su se približili Možajsku. Istog dana armijski general Georgij Žukov preuzeo je komandu nad odbranom Moskve i nad kombinovanim Zapadnim i Rezervnim frontom; u najkraćem roku Žukov će u tom trenutku praktično nepostojeći Zapadni front dići iz mrtvih.
- - - - - - - - - -
Međutim, 13. oktobra Vermaht napada odbrambenu liniju kod Možajska koju brani samo 90.000 crvenoarmejaca, dok Luftvafe neprestano bombarduje glavni grad. Dan kasnije pali su gradovi Kalinjin i Kaluga, ali treći taktički cilj, Tula, ostao je u sovjetskim rukama. 18. oktobra pali su Možajsk i Malojaroslavec, tri dana docnije Naro-Fominsk, a 27. oktobra i Volokolamsk. Žukov je bio primoran da povuče snage na istočnu obalu reke Nare, poslednje vodene prepreke pre prestonice.
Vermaht je uništio toliko sovjetskih divizija u prvih šest meseci rata da je Crvena armija bila prinuđena da regrute provodi kroz minimalnu obuku na ulicama Moskve i šalje na front.
Dok se na bojištu odigravala prava drama, 15. oktobra počela je evakuacija vlade i partije iz Moskve, kao i Generalštaba, što je izazvalo paniku u narodu. U dva dana koja su usledila mnogi su pokušali da napuste grad stvarajući kolaps u drumskom i železničkom saobraćaju, i disciplina je dramatično popustila.
- - - - - - - - - -
NADREALNA PARADA NA CRVENOM TRGU
Nezamislive stvari su počele da se dešavaju: građani su u lice psovali državne i partijske službenike, i svi su verovali da nije više pitanje da li će Moskva da padne, već kada. Davno zapečaćene crkve su otvorene, a litija predvođena patrijarhom sa ikonom Bogorodice obišla je oko zidina Kremlja. Boljševici su se setili Boga tek kad je prigustilo.
Međutim, Staljin je ostao u gradu, kao i Žukov, kao i druge najvažnije ličnosti. To je smirilo ljude. Takođe, paralelno sa svim tim dešavanjima, 250.000 mahom žena i dece je kopalo antitenkovske rovove oko Moskve, a civilne fabrike su velikom brzinom konvertovane u vojne.
- - - - - - - - - -
nastavak na:
http://www.kurir.rs/planeta/75-godi...h-je-docekala-zukovljeva-zamka-clanak-2624275
