Mika
dream catcher
- Poruka
- 24.291
Čuveni britanski umetnik Dejvid Šrigli reciklirao je 6.000 primeraka bestselera „Da Vinčijev kod” Dena Brauna i od istog materijala napravio hiljade primeraka knjige Džordža Orvela „1984”.
Projekat pod nazivom „Pulped Fiction“ (reciklirana fikcija) Šrigli je najavio još 2017. godine, podstaknut najavom dobrotvorne biblioteke „Okfam“ u gradu Svonsiju, koja je stavila gomilu primeraka „Da Vinčijevog koda“ u prozor sa porukom da ne doniraju više primeraka ove knjige jer imaju više nego što mogu da prodaju.
U umetničkom projektu Šrigli je nabavio 6.000 „neželjenih” primeraka trilera Dena Brauna, uništio ih i od recikliranog papira napravio specijalno izdanje kultnog distopijskog romana „1984”.
Ovog vikenda ukupno 1.200 primeraka ovog specijalnog izdanja Orvelovog klasika biće prodato u istoj dobrotvornoj radnji u Svonsiju za 495 funti (66.244 dinara), a svaka knjiga dolazi sa Šriglijevim potpisom i serijskim brojem knjige. Na stranicama se i dalje mogu videti mali fragmenti originalnog teksta.
Ovo je zapravo ekskluzivna cena za prvih 250 kupaca u Svonsiju, a preostali primerci biće prodavani na internetu za 795 funti (106.393 dinara).
Fil Brodherst, koji je direktor biblioteke dobrotvorne organizacije, kaže da se još uvek tačno seća šta se dogodilo 2017.
„U to vreme imali smo jednu donaciju u kojoj smo dobili daleko više primeraka Da Vinčijevog koda nego što smo mogli da prodamo. Knjiga je bila veliki hit nekoliko godina ranije, a onda su je se svi otarasili kada su raščišćavali police. Tako smo napravili gomilu ovih knjiga u izlogu, sa porukom koja je glasila: 'Da, možete nam dati još jedan primerak Da Vinčijevog koda, ali bismo radije imali vaš zapis'", priseća se on.
Slika iz izloga proširila se društvenim mrežama i medijima, a tako je stigla i do umetnika Šriglija.
„Pročitao sam tu priču u Telegrafu i pokrenula je moju maštu. Mislio sam – volim ih. Ne, znam zašto, ali volim ih. A onda sam počeo da sakupljam uzorke Da Vinčijevog koda što je više moguće“, kaže umetnik.
Sakupio je više od 6.000 primeraka knjige, a onda je počela dilema šta sa svim tim knjigama.
„Onda sam ponovo pročitao 1984. i shvatio da je Džordž Orvel umro 1950. godine, pa je 2020. bila 70. godišnjica njegove smrti. To znači da su sva njegova dela već javna svojina, odnosno svako ko želi može da štampa njegove knjige“, kaže on.
Šrigli je shvatio da ima priliku da pretvori sve te neželjene kopije Da Vinčijevog koda u 1984.
„Ne radi se o književnoj kritici. Odluku da se napravi Da Vinčijev kod već je doneo Fil u dobrotvornoj organizaciji Oksfam biblioteke. Bila je moja odluka da to pretvorim u 1984. jer mislim da je to važna knjiga koju ljudi treba da pročitaju“, objašnjava Šrigli.
Orvelova 1984. smeštena je u distopijsko totalitarno društvo, u kome partija kontroliše svaki deo života ljudi, manipulišući njihovim mislima i brišući njihovu individualnost. Priča prati Vinstona Smita, čoveka koji počinje unutrašnju pobunu protiv opresivnog sistema rizikujući svoj život u potrazi za slobodom i istinom. U ovom romanu, koji se smatra jednim od najvažnijih svih vremena, prvi put se pojavljuju fraze kao što su „Veliki brat” ili „Soba 101”. Delo je i danas aktuelno, više od sedam decenija nakon prvog objavljivanja.
Umetnik kaže da će od prodaje ovih specijalnih izdanja knjige deo zarade biti doniran biblioteci Oksfama.
BBC je pitao autora „Da Vinčijevog koda" Dena Brauna za komentar, ali je njegov portparol rekao da je on na putu.
Izvor: radiomof.mk
Projekat pod nazivom „Pulped Fiction“ (reciklirana fikcija) Šrigli je najavio još 2017. godine, podstaknut najavom dobrotvorne biblioteke „Okfam“ u gradu Svonsiju, koja je stavila gomilu primeraka „Da Vinčijevog koda“ u prozor sa porukom da ne doniraju više primeraka ove knjige jer imaju više nego što mogu da prodaju.
U umetničkom projektu Šrigli je nabavio 6.000 „neželjenih” primeraka trilera Dena Brauna, uništio ih i od recikliranog papira napravio specijalno izdanje kultnog distopijskog romana „1984”.
Ovog vikenda ukupno 1.200 primeraka ovog specijalnog izdanja Orvelovog klasika biće prodato u istoj dobrotvornoj radnji u Svonsiju za 495 funti (66.244 dinara), a svaka knjiga dolazi sa Šriglijevim potpisom i serijskim brojem knjige. Na stranicama se i dalje mogu videti mali fragmenti originalnog teksta.
Ovo je zapravo ekskluzivna cena za prvih 250 kupaca u Svonsiju, a preostali primerci biće prodavani na internetu za 795 funti (106.393 dinara).
Fil Brodherst, koji je direktor biblioteke dobrotvorne organizacije, kaže da se još uvek tačno seća šta se dogodilo 2017.
„U to vreme imali smo jednu donaciju u kojoj smo dobili daleko više primeraka Da Vinčijevog koda nego što smo mogli da prodamo. Knjiga je bila veliki hit nekoliko godina ranije, a onda su je se svi otarasili kada su raščišćavali police. Tako smo napravili gomilu ovih knjiga u izlogu, sa porukom koja je glasila: 'Da, možete nam dati još jedan primerak Da Vinčijevog koda, ali bismo radije imali vaš zapis'", priseća se on.
Slika iz izloga proširila se društvenim mrežama i medijima, a tako je stigla i do umetnika Šriglija.
„Pročitao sam tu priču u Telegrafu i pokrenula je moju maštu. Mislio sam – volim ih. Ne, znam zašto, ali volim ih. A onda sam počeo da sakupljam uzorke Da Vinčijevog koda što je više moguće“, kaže umetnik.
Sakupio je više od 6.000 primeraka knjige, a onda je počela dilema šta sa svim tim knjigama.
„Onda sam ponovo pročitao 1984. i shvatio da je Džordž Orvel umro 1950. godine, pa je 2020. bila 70. godišnjica njegove smrti. To znači da su sva njegova dela već javna svojina, odnosno svako ko želi može da štampa njegove knjige“, kaže on.
Šrigli je shvatio da ima priliku da pretvori sve te neželjene kopije Da Vinčijevog koda u 1984.
„Ne radi se o književnoj kritici. Odluku da se napravi Da Vinčijev kod već je doneo Fil u dobrotvornoj organizaciji Oksfam biblioteke. Bila je moja odluka da to pretvorim u 1984. jer mislim da je to važna knjiga koju ljudi treba da pročitaju“, objašnjava Šrigli.
Orvelova 1984. smeštena je u distopijsko totalitarno društvo, u kome partija kontroliše svaki deo života ljudi, manipulišući njihovim mislima i brišući njihovu individualnost. Priča prati Vinstona Smita, čoveka koji počinje unutrašnju pobunu protiv opresivnog sistema rizikujući svoj život u potrazi za slobodom i istinom. U ovom romanu, koji se smatra jednim od najvažnijih svih vremena, prvi put se pojavljuju fraze kao što su „Veliki brat” ili „Soba 101”. Delo je i danas aktuelno, više od sedam decenija nakon prvog objavljivanja.
Umetnik kaže da će od prodaje ovih specijalnih izdanja knjige deo zarade biti doniran biblioteci Oksfama.
BBC je pitao autora „Da Vinčijevog koda" Dena Brauna za komentar, ali je njegov portparol rekao da je on na putu.
Izvor: radiomof.mk
... 
Obnavljao gradivo. :_)
