gost 124731
Legenda
- Poruka
- 63.526
i eto...sami ti i ja, jedno nasuprot drugom.
ne gledamo se.
tišina u sobi, ali ja odnekud čujem neku pesmu.
pružaš ruke i dohvataš mi nadlaktice.
ćutimo.
naslanjam svoj obraz uz tvoj.
upalio se.
znam da će biti.
znam da je moralo da bude.
znam da sam želela da bude.
uglovi usana nam se tek neznatno dodiruju.
ovlaš te njima dotičem tu, u taj ćoščić, odmah do te rupice u obrazu na koju padam...
ljubim te tu, sramežljivo, stidljivo kao da je prvi put.
rukom mi podižeš bradu ka sebi, tek sad nam se oči sreću.
da, to je ta iskra koju sam čekala da vidim... to je ona koja će mi reći da je u redu sve....
smejem se...tebi se oči smeju.
poljubi me, daj, poljubi me, molim te.
prsti ti lako kliznu niz moja leđa....
znam da znaš, đavole, znam da znaš da me to budi, ko li te je samo izmislio...
ćutimo.
haljina mi je savršena.
onakva kakvu sam znala da ću nositi kada te jednom konačno nađem.
okrenuću ti leđa sad, pustiću da me ljubiš, pa makar me života koštalo.
hajde, skloni mi kosu sa ramena, prisloni se.
hajde, obgrli me oko struka i ćuti.
naježila sam se, ti pomalo drhtiš.
ponovo se okrećem ka tebi.
i sigurna sam da u tom trenu ništa ne voliš više od mojih očiju u kojima sija tvoj lik.
dočekala sam te...
magle mi zenice, usne otiču, peku.
ćutimo.
pašće haljina... neka je... ja sam ionako davno pala.
ćutimo.
znam, došlo je vreme da te konačno osetim.
znam, i predajem ti se u potpunosti.
ne gledamo se.
tišina u sobi, ali ja odnekud čujem neku pesmu.
pružaš ruke i dohvataš mi nadlaktice.
ćutimo.
naslanjam svoj obraz uz tvoj.
upalio se.
znam da će biti.
znam da je moralo da bude.
znam da sam želela da bude.
uglovi usana nam se tek neznatno dodiruju.
ovlaš te njima dotičem tu, u taj ćoščić, odmah do te rupice u obrazu na koju padam...
ljubim te tu, sramežljivo, stidljivo kao da je prvi put.
rukom mi podižeš bradu ka sebi, tek sad nam se oči sreću.
da, to je ta iskra koju sam čekala da vidim... to je ona koja će mi reći da je u redu sve....
smejem se...tebi se oči smeju.
poljubi me, daj, poljubi me, molim te.
prsti ti lako kliznu niz moja leđa....
znam da znaš, đavole, znam da znaš da me to budi, ko li te je samo izmislio...
ćutimo.
haljina mi je savršena.
onakva kakvu sam znala da ću nositi kada te jednom konačno nađem.
okrenuću ti leđa sad, pustiću da me ljubiš, pa makar me života koštalo.
hajde, skloni mi kosu sa ramena, prisloni se.
hajde, obgrli me oko struka i ćuti.
naježila sam se, ti pomalo drhtiš.
ponovo se okrećem ka tebi.
i sigurna sam da u tom trenu ništa ne voliš više od mojih očiju u kojima sija tvoj lik.
dočekala sam te...
magle mi zenice, usne otiču, peku.
ćutimo.
pašće haljina... neka je... ja sam ionako davno pala.
ćutimo.
znam, došlo je vreme da te konačno osetim.
znam, i predajem ti se u potpunosti.
Poslednja izmena:
)
udaj se za mene...
