- Poruka
- 393.699
Film Bekstvo iz Šošenka zasnovan je na noveli Stivena Kinga, a režirao ga je Frenk Darabont pre tačno trideset godina.
Bekstvo iz Šošenka prati Endija koji bude uhapšen zbog ubistva svoje žene i njenog ljubavnika i tamo se sprijatelji sa Redom.
On polako kopa tunel za bekstvo, radi u zatvorskoj biblioteci i čeka da tunel bude spreman, dok se trudi da ostatak od kopanja bezbedno i neprimetno skloni iz svoje ćelije.
Glumačka ekipa kaže da je znala da će film biti dobar iz samog scenarija, a to je ujedno i bio projekat za Darabontovo iskupljenje.
On je prethodno otkupio pravo na adaptaciju jedne Kingove priče za jedan dolar, a potom za pet hiljada uzeo pravo na ovu novelu.
King nije bio siguran kako će to funkcionisati kao film, a Rob Rajner je ponudio Darabontu da on sam režira film što je Darbont odbio, ali mu je Rajner postao neka vrsta mentora.
Darabontu je bilo suđeno da režira film
Rajner je hteo Toma Kruza za ulogu Endija, ali su Tim Robins i Morgan Friman postali prosto integralni za priču i ceo doživljaj filma.
Njihovo prijateljstvo u filmu je nešto što se gradi polako i mukotrpno i čiji epilog je toliko važan za zaokruživanje same priče.
Sjajni su i svi koji tumače zatvorske radnike, pa je sjajno prikazano kako su oni u instituciji mnogo gori od onih koje čuvaju, odnosno koji su zatvoreni.
Izbor zatvora u kome je snimano Bekstvo iz Šošenka takođe je bio vrlo važan, te su izabrali ustanovu koja je radila sve do 1990. godine, kada je zatvorena zbog nehumanih uslova.
Iako se ekipa rado priseća snimanja filma, sama atmosfera zatvora u kome je sniman činija je da povremenu budu depresivni i osećaju se vrlo nelagodno.
Darabont je takođe često tražio da se neke scene ponavljaju, zbog čega glumci nisu uvek bili zadovoljni, naročito Morgan Friman, koji je to povremeno i odbijao.
Film je na kraju postao poznat po brojnim moćnim scenama, od kojih je najčuvenija ona u kojoj Endi konačno izađe iz kanalizacije i diže ruke na kiši kao slobodan čovek.
Ta poruka filma Bekstvo iz Šošenka shvaćena je kao nada i sentimentalnost, uprkos tome što je u prethodne tri decenije parodirana do besvesti.
Ono što je kasnije saznato je da je kanalizacija bila higijenski u redu, dok je potok pored nje bio otrovan, jer je u blizini bila fabrika za preradu otpadnih voda.
Zato su morali da grade svojevrsne brane i da Tim Robins uvek bude u blizini tuša za svaki slučaj.
Film je na testnim prikazivanjima imao pozitivne i jake reakcije, ali nije zaradio skoro ništa tokom bioskopskog emitovanja, a mnogi su krivili sam naslov.
Bekstvo iz Šošenka je naknadno nominovano za čak sedam Oskara, iako nije osvojilo nijedan, a kultni status steklo je kroz reprize na američkoj televiziji i prodaju i iznajmljivanje video kaseta.
Izvor: Independent
Bekstvo iz Šošenka prati Endija koji bude uhapšen zbog ubistva svoje žene i njenog ljubavnika i tamo se sprijatelji sa Redom.
On polako kopa tunel za bekstvo, radi u zatvorskoj biblioteci i čeka da tunel bude spreman, dok se trudi da ostatak od kopanja bezbedno i neprimetno skloni iz svoje ćelije.
Glumačka ekipa kaže da je znala da će film biti dobar iz samog scenarija, a to je ujedno i bio projekat za Darabontovo iskupljenje.
On je prethodno otkupio pravo na adaptaciju jedne Kingove priče za jedan dolar, a potom za pet hiljada uzeo pravo na ovu novelu.
King nije bio siguran kako će to funkcionisati kao film, a Rob Rajner je ponudio Darabontu da on sam režira film što je Darbont odbio, ali mu je Rajner postao neka vrsta mentora.
Darabontu je bilo suđeno da režira film
Rajner je hteo Toma Kruza za ulogu Endija, ali su Tim Robins i Morgan Friman postali prosto integralni za priču i ceo doživljaj filma.
Njihovo prijateljstvo u filmu je nešto što se gradi polako i mukotrpno i čiji epilog je toliko važan za zaokruživanje same priče.
Sjajni su i svi koji tumače zatvorske radnike, pa je sjajno prikazano kako su oni u instituciji mnogo gori od onih koje čuvaju, odnosno koji su zatvoreni.
Izbor zatvora u kome je snimano Bekstvo iz Šošenka takođe je bio vrlo važan, te su izabrali ustanovu koja je radila sve do 1990. godine, kada je zatvorena zbog nehumanih uslova.
Iako se ekipa rado priseća snimanja filma, sama atmosfera zatvora u kome je sniman činija je da povremenu budu depresivni i osećaju se vrlo nelagodno.
Darabont je takođe često tražio da se neke scene ponavljaju, zbog čega glumci nisu uvek bili zadovoljni, naročito Morgan Friman, koji je to povremeno i odbijao.
Film je na kraju postao poznat po brojnim moćnim scenama, od kojih je najčuvenija ona u kojoj Endi konačno izađe iz kanalizacije i diže ruke na kiši kao slobodan čovek.
Ta poruka filma Bekstvo iz Šošenka shvaćena je kao nada i sentimentalnost, uprkos tome što je u prethodne tri decenije parodirana do besvesti.
Ono što je kasnije saznato je da je kanalizacija bila higijenski u redu, dok je potok pored nje bio otrovan, jer je u blizini bila fabrika za preradu otpadnih voda.
Zato su morali da grade svojevrsne brane i da Tim Robins uvek bude u blizini tuša za svaki slučaj.
Film je na testnim prikazivanjima imao pozitivne i jake reakcije, ali nije zaradio skoro ništa tokom bioskopskog emitovanja, a mnogi su krivili sam naslov.
Bekstvo iz Šošenka je naknadno nominovano za čak sedam Oskara, iako nije osvojilo nijedan, a kultni status steklo je kroz reprize na američkoj televiziji i prodaju i iznajmljivanje video kaseta.
