Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.640
Sudar „Kurira“ i RTV B92, a Olja Bećković kolateralna šteta
Mafija, ali medijska
Ovih dana vodi se mali propagandni rat između malog „Kurira“ i velike, provereno „demokratske“ kuće RTV B92. Čak i oni slabo informisani shvataju da je drogiranje ili dilovanje droge maloletnog sina Olje Bećković samo povod, gde ni dete ni Olja nisu meta. Meta Kurira je „bezgrešna“ medijska kuća RTV B92 koja predvodi reklamno-propagandnu mafiju, ali kojoj ni najmanje ne smeta da već čitavu deceniju deli packe svima.
Soros se malo zagledao u našu lepu novinarku, prevodilac radi, a Miša Brkić, čuveno novinarsko pero, razmišlja koliko dolara da traži
Pre nego što dam kratak kroki čuvene RTV B92 odmah moram da podvučem da je to stožer naše „demokratije“ koja je prilično dugo stvarana da bi se sad o toj „cenjenoj medijskoj kući“ uopšte i smelo pisati – kako to neoprezno ovih dana radi „Kurir“. U građenju „naših“, a podrazumeva se „demokratskih medija“ gde RTV B92 ima počasno mesto, uloženo je mnogo para što stranih što naših da bi taj autoritet kuće neko sad dovodio u pitanje. I ne samo pare, u tu medijsku kuću uložili su svoj ugled, velikani poput George Soros lično, institucije kao što su „Freedom House“, „Fund for an Open Society“… Ma sve sami naši provereni „prijatelji“ i stručnjaci za uterivanje „demokratije“ po svetu.
Veran Matić (RTV B92), Lila Radonjić, i Zoran Ostojić (sa Studia „B“ i "Mreža"), Zoran Sekulić (Fonet), Velimi Ćurguz Kazimir, Miša Brkić a i ostali „velikani našeg novinarstva“ imali su tu čast da ih lično i George Soros uputi u sve tajne „uspešnog novinarstva“. Stoga smo mi danas „privilegovani“ da od te plejade instruisanih novinara dobijamo tako filtrirane vesti da se često pitamo da li se to uopšte dogodilo, i da li smo svojim ušima dobro čuli šta to Bajden i razni Bajdenčići… govore - jer „prevodi“ i nemaju mnogo veze sa njegovim izlaganjima. Pa ko nezna engleski, čuće samo umerene i za nas ohrabrujuće izjave svetskih zvaničnika. Za potpuno iskrivljeno (da ne kažem lažno izveštavanje) sa raznim međunarodnih skupova i susreta naših demokratskih predstavnika zadužene su agencije poput Bete, foneta i jadnog reformisanog Tanjuga, a i naši specijalni izveštači. Kad to „izveštavanje“ uporedite sa svetskim medijskim kućama jedino vam ostaje pitanje da li su ovi „naši“ uopšte pratili iste skupove? Sve treba da bude u funkciji održavanja zapadnih marioneta na vlasti i prikaza uspešnog vođenja zemlje.
U gostima kod Džordža bilo je još podosta naših značajnih propagandista demokratije, poput Sonje Liht, Nataše Kandić, Jovana Ćirilova, Zagorke Golubović, Milene Dragićević ... (bar na ovim fotografijama), ali izgleda nisu bili dovoljno pismeni za odgovoran posao „demokratskog novinarstva“. S toga su prebačeni na poslove sakupljača i stvaranja neistina o Srbima, kratica, huškača, i dežurnih učesnika tv emisija u kojima narodu treba pokazati da je krvoločan, genocidan, fašistički, a i glup, te da nosi breme krivice što uopšte postoji. Ovi dežurni čuvari „demokratskih vrednosti“, moraju ovaj guravi srpski narod naučiti da se menja, da mu tradicionalne vrednosti samo štete, u evropskim i evro-atlantskim integracijama.
Ima tu još čitava kamara nevladinih organizacija prevođene Sonjom Biserko, Biljanom Kovačević Vučo…, dežurnih i sveznajućih analitičara, koji izborne rezultate znaju i dok se izbori još završili nisu. Sijaset glumaca, reditelja, i režisera naših života. Javnih „ličnosti“, kvazi profesora poput Vojina Dimitrijevića koji će nam i telefonom izdiktirati da se mora odmah uvesti, čak i kakvo, vanredno stanje, a da još nije saopšteno da je Đinđić ubijen… Među tim društvenim šljamom, koji su bili, ili su još na dolarskim jaslama Sorosa i naših zapadnih „prijatelja“, nema inženjera, lekara, uvaženih profesora ili pravih stručnjaka i radnika. Oni su pre svega imali ljudsko i nacionalno dostojanstvo, znanja potrebna širom Sveta, koja su lako mogli i da unovče. Ako ne u ovoj „demokratskoj državi“ onda bilo gde u svetu. Za stolom sa Džordžom sedeo je domaći čaršijski šljam, koji nema šta Svetu da ponudi, osim da proda veru za večeru.
Bojim se da se neko od te „uvažene gospode“ ne naljuti, jer teško je u jednom tekstu pobrojati sve one koji budno čuvaju „našu demokratiju i njena velika dostignuća“. Njihove fotografije još nisu za objavljivanje jer je ovo prvenstveno tekst o medijima, pa će nekom drugom prilikom i oni doći do izražaja. Ne bi bili in ako su izostavljeni.
Kako se organizuju mediji
Nataša Kandić prosto upija svaku reč velikog Džordža
RTS treba pretvoriti u javni servis sa obaveznim dodatkom „Evropske Srbije“ jer je ona geografski u Aziji pa je treba na vreme približiti Evropi. Tom evropskom radio televizijom Srbije upravlja Skupština i Vlada pa je ona pod „demokratskom kontrolom“ i tu iskakanja ne može biti. Ali RTS čak i kao evropska ne može sama i treba joj jaka domaća bočna podrška kako bi se taj tupi srpski narod najzad uterao u jaram. Ono što javni servis ne može da slaže, izvrne i izmanipuliše, neka i ne spominje – to će drugi da odrade. Najpogodniji za tu ulogu je B92, a i Matić je Veran.
Zbog svojih „posebnih sposobnosti“ Veran Matić je i bez znanja obaveznog engleskog, dobio najznačajniju ulogu. Formirati moćnu medijsku kuću sa čijih će se TV ekrana i radio talasa oblikovati javno mnjenje. Džordžu je bar ta tehnika dobro poznata. Praviti lažne afere, izvrtati činjenice, unapred presuđivati i optuživati, prozivati nepostojeće fašiste i antidemokratske političari… Kao prvu vest uvek treba plasirati neka ubistva, ratne zločine koje su Srbi počinili, presuđivati optuženima bez suđenja, i sve dok se zbunjenom narodu i utroba ne okrene. A ko u sve to ne veruje neka ide da sam proveri. Svakog dan pričati o Srbima kao počiniocima genocida, masakrima koja su počinili kako bi se narodu nametnuo osećaj krivice. U kontakt emisijama goste treba birati isključivo po kriterijumu zavidne pljuvačke forme po Srbima i Srpstvu. Radi prividnog balansa povremeno pozvati i nekog usamljenog „patriotu“ na koga će svi nasrnuti, od voditelja do učesnika emisije, kako bi ovaj glupi narod najzad shvatio da patriotizam i nacionalno dostojanstvo više nisu u modi. Jednostavno, u potpunosti primeniti Soros školu siledžijskog novinarstva, gde su istina i činjenice nevažne – važno je a i tačno samo ono što se sa ekrana emituje.
Veliki Džordž, Lila Radonjić( Studio B i "Mreža"), Zoran Ostojić (tad Studio B, sad poslanik LDP-a),
Zoran Sekulić ( Fonet), Velimi Ćurguz Kazimir, Veran Matić i još nekoliko „velikana“
našeg novinarstva na proslavi dogovorenog rastakanja Srbije i Srpstva
Za gradnju takve medijske kuće laži, trebalo je mnogo para. Stoga su zapadne mecene odrešile kese, i kako zapadni izvori navode, za „demokratizaciju medija“ u Srbiji je potrošeno blizu 40 miliona dolara. Veran Matić je dobio posebnu čast, a i dolare, da baš takvu RTV kuću napravi. Koliko je ko i kome dao još se zvanično nezna, mada se nazire. Naravno, priskočile su tu i gore pomenute institucije za uterivanje „demokratije“ a i sam Džordž, ali pod imenima raznih firmi. Tako je javna Soroseva kompanija "Medija divelopment lon fand" (MDLF) suvlasnik RTV B92 sa navodno kapitalom od samo 171.081,25 evra, a i mnoštvo nekih drugih pojedinaca i kompanija – bar prema onome što je zvanično zavedeno u našoj Agencije za privredne registre. Veran Matić je po zvanično upisanom kapitalu daleko ispod mnogih, ali on je i direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92. Mora da se radi o posebnim sposobnostima koje čovek ima, mada se neprimećuju - ili je na delu ona narodna: „para vrti gde burgija neće“?
Mafija, ali medijska
Ovih dana vodi se mali propagandni rat između malog „Kurira“ i velike, provereno „demokratske“ kuće RTV B92. Čak i oni slabo informisani shvataju da je drogiranje ili dilovanje droge maloletnog sina Olje Bećković samo povod, gde ni dete ni Olja nisu meta. Meta Kurira je „bezgrešna“ medijska kuća RTV B92 koja predvodi reklamno-propagandnu mafiju, ali kojoj ni najmanje ne smeta da već čitavu deceniju deli packe svima.
Soros se malo zagledao u našu lepu novinarku, prevodilac radi, a Miša Brkić, čuveno novinarsko pero, razmišlja koliko dolara da traži
Pre nego što dam kratak kroki čuvene RTV B92 odmah moram da podvučem da je to stožer naše „demokratije“ koja je prilično dugo stvarana da bi se sad o toj „cenjenoj medijskoj kući“ uopšte i smelo pisati – kako to neoprezno ovih dana radi „Kurir“. U građenju „naših“, a podrazumeva se „demokratskih medija“ gde RTV B92 ima počasno mesto, uloženo je mnogo para što stranih što naših da bi taj autoritet kuće neko sad dovodio u pitanje. I ne samo pare, u tu medijsku kuću uložili su svoj ugled, velikani poput George Soros lično, institucije kao što su „Freedom House“, „Fund for an Open Society“… Ma sve sami naši provereni „prijatelji“ i stručnjaci za uterivanje „demokratije“ po svetu.
Veran Matić (RTV B92), Lila Radonjić, i Zoran Ostojić (sa Studia „B“ i "Mreža"), Zoran Sekulić (Fonet), Velimi Ćurguz Kazimir, Miša Brkić a i ostali „velikani našeg novinarstva“ imali su tu čast da ih lično i George Soros uputi u sve tajne „uspešnog novinarstva“. Stoga smo mi danas „privilegovani“ da od te plejade instruisanih novinara dobijamo tako filtrirane vesti da se često pitamo da li se to uopšte dogodilo, i da li smo svojim ušima dobro čuli šta to Bajden i razni Bajdenčići… govore - jer „prevodi“ i nemaju mnogo veze sa njegovim izlaganjima. Pa ko nezna engleski, čuće samo umerene i za nas ohrabrujuće izjave svetskih zvaničnika. Za potpuno iskrivljeno (da ne kažem lažno izveštavanje) sa raznim međunarodnih skupova i susreta naših demokratskih predstavnika zadužene su agencije poput Bete, foneta i jadnog reformisanog Tanjuga, a i naši specijalni izveštači. Kad to „izveštavanje“ uporedite sa svetskim medijskim kućama jedino vam ostaje pitanje da li su ovi „naši“ uopšte pratili iste skupove? Sve treba da bude u funkciji održavanja zapadnih marioneta na vlasti i prikaza uspešnog vođenja zemlje.
U gostima kod Džordža bilo je još podosta naših značajnih propagandista demokratije, poput Sonje Liht, Nataše Kandić, Jovana Ćirilova, Zagorke Golubović, Milene Dragićević ... (bar na ovim fotografijama), ali izgleda nisu bili dovoljno pismeni za odgovoran posao „demokratskog novinarstva“. S toga su prebačeni na poslove sakupljača i stvaranja neistina o Srbima, kratica, huškača, i dežurnih učesnika tv emisija u kojima narodu treba pokazati da je krvoločan, genocidan, fašistički, a i glup, te da nosi breme krivice što uopšte postoji. Ovi dežurni čuvari „demokratskih vrednosti“, moraju ovaj guravi srpski narod naučiti da se menja, da mu tradicionalne vrednosti samo štete, u evropskim i evro-atlantskim integracijama.
Ima tu još čitava kamara nevladinih organizacija prevođene Sonjom Biserko, Biljanom Kovačević Vučo…, dežurnih i sveznajućih analitičara, koji izborne rezultate znaju i dok se izbori još završili nisu. Sijaset glumaca, reditelja, i režisera naših života. Javnih „ličnosti“, kvazi profesora poput Vojina Dimitrijevića koji će nam i telefonom izdiktirati da se mora odmah uvesti, čak i kakvo, vanredno stanje, a da još nije saopšteno da je Đinđić ubijen… Među tim društvenim šljamom, koji su bili, ili su još na dolarskim jaslama Sorosa i naših zapadnih „prijatelja“, nema inženjera, lekara, uvaženih profesora ili pravih stručnjaka i radnika. Oni su pre svega imali ljudsko i nacionalno dostojanstvo, znanja potrebna širom Sveta, koja su lako mogli i da unovče. Ako ne u ovoj „demokratskoj državi“ onda bilo gde u svetu. Za stolom sa Džordžom sedeo je domaći čaršijski šljam, koji nema šta Svetu da ponudi, osim da proda veru za večeru.
Bojim se da se neko od te „uvažene gospode“ ne naljuti, jer teško je u jednom tekstu pobrojati sve one koji budno čuvaju „našu demokratiju i njena velika dostignuća“. Njihove fotografije još nisu za objavljivanje jer je ovo prvenstveno tekst o medijima, pa će nekom drugom prilikom i oni doći do izražaja. Ne bi bili in ako su izostavljeni.
Kako se organizuju mediji
Nataša Kandić prosto upija svaku reč velikog Džordža
RTS treba pretvoriti u javni servis sa obaveznim dodatkom „Evropske Srbije“ jer je ona geografski u Aziji pa je treba na vreme približiti Evropi. Tom evropskom radio televizijom Srbije upravlja Skupština i Vlada pa je ona pod „demokratskom kontrolom“ i tu iskakanja ne može biti. Ali RTS čak i kao evropska ne može sama i treba joj jaka domaća bočna podrška kako bi se taj tupi srpski narod najzad uterao u jaram. Ono što javni servis ne može da slaže, izvrne i izmanipuliše, neka i ne spominje – to će drugi da odrade. Najpogodniji za tu ulogu je B92, a i Matić je Veran.
Zbog svojih „posebnih sposobnosti“ Veran Matić je i bez znanja obaveznog engleskog, dobio najznačajniju ulogu. Formirati moćnu medijsku kuću sa čijih će se TV ekrana i radio talasa oblikovati javno mnjenje. Džordžu je bar ta tehnika dobro poznata. Praviti lažne afere, izvrtati činjenice, unapred presuđivati i optuživati, prozivati nepostojeće fašiste i antidemokratske političari… Kao prvu vest uvek treba plasirati neka ubistva, ratne zločine koje su Srbi počinili, presuđivati optuženima bez suđenja, i sve dok se zbunjenom narodu i utroba ne okrene. A ko u sve to ne veruje neka ide da sam proveri. Svakog dan pričati o Srbima kao počiniocima genocida, masakrima koja su počinili kako bi se narodu nametnuo osećaj krivice. U kontakt emisijama goste treba birati isključivo po kriterijumu zavidne pljuvačke forme po Srbima i Srpstvu. Radi prividnog balansa povremeno pozvati i nekog usamljenog „patriotu“ na koga će svi nasrnuti, od voditelja do učesnika emisije, kako bi ovaj glupi narod najzad shvatio da patriotizam i nacionalno dostojanstvo više nisu u modi. Jednostavno, u potpunosti primeniti Soros školu siledžijskog novinarstva, gde su istina i činjenice nevažne – važno je a i tačno samo ono što se sa ekrana emituje.
Veliki Džordž, Lila Radonjić( Studio B i "Mreža"), Zoran Ostojić (tad Studio B, sad poslanik LDP-a),
Zoran Sekulić ( Fonet), Velimi Ćurguz Kazimir, Veran Matić i još nekoliko „velikana“
našeg novinarstva na proslavi dogovorenog rastakanja Srbije i Srpstva
Za gradnju takve medijske kuće laži, trebalo je mnogo para. Stoga su zapadne mecene odrešile kese, i kako zapadni izvori navode, za „demokratizaciju medija“ u Srbiji je potrošeno blizu 40 miliona dolara. Veran Matić je dobio posebnu čast, a i dolare, da baš takvu RTV kuću napravi. Koliko je ko i kome dao još se zvanično nezna, mada se nazire. Naravno, priskočile su tu i gore pomenute institucije za uterivanje „demokratije“ a i sam Džordž, ali pod imenima raznih firmi. Tako je javna Soroseva kompanija "Medija divelopment lon fand" (MDLF) suvlasnik RTV B92 sa navodno kapitalom od samo 171.081,25 evra, a i mnoštvo nekih drugih pojedinaca i kompanija – bar prema onome što je zvanično zavedeno u našoj Agencije za privredne registre. Veran Matić je po zvanično upisanom kapitalu daleko ispod mnogih, ali on je i direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92. Mora da se radi o posebnim sposobnostima koje čovek ima, mada se neprimećuju - ili je na delu ona narodna: „para vrti gde burgija neće“?
Poslednja izmena:
