- Poruka
- 2.416
Metalski sektor najviše oseća krizu
Najveći izvoznici Srbije pred kolapsom
Industrijska proizvodnja je u Srbiji u februaru zabeležila pad od 21,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a najveći udeo u padu imala je metalska industrija. Ovaj sektor domaće industrije, koji je do sada bio na prvom mestu u ukupnom izvozu Srbije, nalazi se pod direktnim udarom ekonomske krize, a glavni razlog tome je pad tražnje koji dovodi do stvaranja viška sirovina, opšteg pada narudžbina i nedostatka posla.
Pad tražnje na tržištu Evropske unije direktno se odrazio na metalski sektor u Srbiji i najveće izvoznike metalskog sektora, kao što su „US Steel“, Valjaonica bakra u Sevojnu, „Impal“ Sevojno, industrije kablova u Jagodini i Novom Sadu. Postoji više fabrika koje su uprkos krizi sklopile značajne izvozne poslove i uspele da održe proizvodnju na prošlogodišnjem nivou, poput „Goša - šinska vozila“, „Želvoza“ iz Smedereva i „Krušika“.
Petrašin Jakovljević, generalni direktor fabrike „Metalac“ koja proizvodi posuđe, ističe da je pad tražnje najveći uzročnik što je metalski sektor u vrlo teško stanju.
- Taj pad tražnje se odrazio i na izvoz i dok i ostali deo sveta ne počne da izlazi iz krize, možemo da očekujemo ovakvo stanje. Ovaj sektor posebno trpi zbog krize zato što se ljudi najpre odriču naših proizvoda, dok su recimo hrana i odeća ono čega će se poslednjeg lišiti. Zato je svuda, primera radi, auto-industrija u padu - objašnjava Jakovljević.
U Uniji poslodavaca Srbije navode da otežavajuću okolnost skoro privatizovanim kompanijama metalskog sektora predstavlja i to što im je država u kupoprodajnim ugovorima nametnula obaveze servisiranja zaostalih dugova i zarada radnicima još iz devedesetih godina.
- Direktna posledica stanja u metalskom kompleksu je pad izvoza obojenih metala u februaru 2009. Od februara izvoz obojenih metala je drugo mesto u ukupnom izvozu prepustio izvozu tekstilnih odevnih predmeta, što je veoma loše jer izvoz bojenih metala predstavlja daleko profitabilniji izvozni proizvod. Ovo će prouzrokovati realni porast spoljnotrgovinskog deficita Srbije, u kojem je uvoz već 2,2 puta veći od izvoza - kažu u Uniji.
Mirko Milovanović, savetnik Udruženja za metalsku industriju Privredne komore Srbije, potvrđuje da je ovaj sektor zabeležio pad proizvodnje u prva dva meseca ove godine.
- Pad je zabeležen u svim sektorima, ali je neravnomeran, pa je tako proizvodnja metalnih proizvoda u padu za 17,9 odsto, dok je u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica zabeležen pad od 66 odsto - objašnjava Milovanović.
Na pitanje kakav će trend proizvodnje u ovoj oblasti biti, Milovanović odgovara da je to teško predvideti jer preduzeća iz ovog sektora već duže posluju u teškim okolnostima.
- Očekujem da će mere koje je Vlada donela i koje tek treba da donese doprineti na neki način stabilizaciji situacije - ističe Milovanović.
I ekonomisti se slažu da je ovaj sektor privrede u jako teškoj situaciji. Ali ekonomista Danilo Šuković smatra da problemi metalaca nisu vezani isključivo za ekonomsku krizu.
- Kriza je samo pospešila ionako loše stanje u metalskoj industriji, gde strani investitori ni pre nisu mnogo ulagali. Mi jednostavno nismo uspeli da reformama stvorimo uslove da imamo konkurentnu privredu, zbog toga je naš realni sektor sada u dubokoj krizi - kaže Šuković.
Iz Unije poslodavaca s druge strane poručuju da rešenje leži u strateškom partnerstvu stranih kompanija sa kompanijama metalskog kompleksa u Srbiji. Strani partneri bi tako doneli ono što Srbiji nedostaje - savremene tehnologije i neophodno znanje, a Srbija bi ponudila radnu snagu, povoljan saobraćajni i geografski položaj, rezerve bakra u borskom basenu i proizvodne potencijale železara, livnica i valjaonica.
Ko je najviše osetio krizu
- „US Steel“
- Valjaonica bakra u Sevojnu
- „Impal“ Sevojno
- Industrije kablova u Jagodini i Novom Sadu
- „Metalac“
- „Milan Blagojević“
- „La Belier“ u Kikindi
- Fabrika vagona u Kraljevu
Ko se održao
- „Goša - šinska vozila“
- „Želvoz“ iz Smedereva
- „Krušik“ iz Valjeva
LINK
Najveći izvoznici Srbije pred kolapsom
Industrijska proizvodnja je u Srbiji u februaru zabeležila pad od 21,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a najveći udeo u padu imala je metalska industrija. Ovaj sektor domaće industrije, koji je do sada bio na prvom mestu u ukupnom izvozu Srbije, nalazi se pod direktnim udarom ekonomske krize, a glavni razlog tome je pad tražnje koji dovodi do stvaranja viška sirovina, opšteg pada narudžbina i nedostatka posla.
Pad tražnje na tržištu Evropske unije direktno se odrazio na metalski sektor u Srbiji i najveće izvoznike metalskog sektora, kao što su „US Steel“, Valjaonica bakra u Sevojnu, „Impal“ Sevojno, industrije kablova u Jagodini i Novom Sadu. Postoji više fabrika koje su uprkos krizi sklopile značajne izvozne poslove i uspele da održe proizvodnju na prošlogodišnjem nivou, poput „Goša - šinska vozila“, „Želvoza“ iz Smedereva i „Krušika“.
Petrašin Jakovljević, generalni direktor fabrike „Metalac“ koja proizvodi posuđe, ističe da je pad tražnje najveći uzročnik što je metalski sektor u vrlo teško stanju.
- Taj pad tražnje se odrazio i na izvoz i dok i ostali deo sveta ne počne da izlazi iz krize, možemo da očekujemo ovakvo stanje. Ovaj sektor posebno trpi zbog krize zato što se ljudi najpre odriču naših proizvoda, dok su recimo hrana i odeća ono čega će se poslednjeg lišiti. Zato je svuda, primera radi, auto-industrija u padu - objašnjava Jakovljević.
U Uniji poslodavaca Srbije navode da otežavajuću okolnost skoro privatizovanim kompanijama metalskog sektora predstavlja i to što im je država u kupoprodajnim ugovorima nametnula obaveze servisiranja zaostalih dugova i zarada radnicima još iz devedesetih godina.
- Direktna posledica stanja u metalskom kompleksu je pad izvoza obojenih metala u februaru 2009. Od februara izvoz obojenih metala je drugo mesto u ukupnom izvozu prepustio izvozu tekstilnih odevnih predmeta, što je veoma loše jer izvoz bojenih metala predstavlja daleko profitabilniji izvozni proizvod. Ovo će prouzrokovati realni porast spoljnotrgovinskog deficita Srbije, u kojem je uvoz već 2,2 puta veći od izvoza - kažu u Uniji.
Mirko Milovanović, savetnik Udruženja za metalsku industriju Privredne komore Srbije, potvrđuje da je ovaj sektor zabeležio pad proizvodnje u prva dva meseca ove godine.
- Pad je zabeležen u svim sektorima, ali je neravnomeran, pa je tako proizvodnja metalnih proizvoda u padu za 17,9 odsto, dok je u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica zabeležen pad od 66 odsto - objašnjava Milovanović.
Na pitanje kakav će trend proizvodnje u ovoj oblasti biti, Milovanović odgovara da je to teško predvideti jer preduzeća iz ovog sektora već duže posluju u teškim okolnostima.
- Očekujem da će mere koje je Vlada donela i koje tek treba da donese doprineti na neki način stabilizaciji situacije - ističe Milovanović.
I ekonomisti se slažu da je ovaj sektor privrede u jako teškoj situaciji. Ali ekonomista Danilo Šuković smatra da problemi metalaca nisu vezani isključivo za ekonomsku krizu.
- Kriza je samo pospešila ionako loše stanje u metalskoj industriji, gde strani investitori ni pre nisu mnogo ulagali. Mi jednostavno nismo uspeli da reformama stvorimo uslove da imamo konkurentnu privredu, zbog toga je naš realni sektor sada u dubokoj krizi - kaže Šuković.
Iz Unije poslodavaca s druge strane poručuju da rešenje leži u strateškom partnerstvu stranih kompanija sa kompanijama metalskog kompleksa u Srbiji. Strani partneri bi tako doneli ono što Srbiji nedostaje - savremene tehnologije i neophodno znanje, a Srbija bi ponudila radnu snagu, povoljan saobraćajni i geografski položaj, rezerve bakra u borskom basenu i proizvodne potencijale železara, livnica i valjaonica.
Ko je najviše osetio krizu
- „US Steel“
- Valjaonica bakra u Sevojnu
- „Impal“ Sevojno
- Industrije kablova u Jagodini i Novom Sadu
- „Metalac“
- „Milan Blagojević“
- „La Belier“ u Kikindi
- Fabrika vagona u Kraljevu
Ko se održao
- „Goša - šinska vozila“
- „Želvoz“ iz Smedereva
- „Krušik“ iz Valjeva
LINK
