Nije se činilo da je Liam došao u goste ni iz kakvog određenog razloga. Za sever ga, svakako, ništa nije vezalo. Temelj na kom je aristokratija počivala, bio je zemlja; i one porodice, obično iz daleke provincije, koje su ostale najniže pri toj zemlji i svojim korenima; ni danas nisu živele mnogo drugačije nego njihovi preci. Iako je uzeo za šalu, Liam se dobrim delom slagao sa Reillyevima: i njegova je sopstvena porodica oduvek verovala u neoborive zakone koji su plemstvu branili da žive od ma čega drugog osim svoje zemlje. Obrazovanje koje je imao bilo je za nekoliko zvaničnih stepeni više od njenog; ali od iste vrste. Liam se nikad nije obrazovao za bilo šta određeno. Bio je budući lord Muldoon, i sve što se uopšte od njega tražilo, bilo je da poznaje etikeciju. Imao je trideset godina, i nikakav ga posao nije vukao na sever, ili bilo koje drugo mesto na planeti. Muldooni su bili veoma bogati, i uopšteno se uzimalo da su đavolski vispreni; ali Morgana je pre mislila: razumni. Muldooni su retko kad rizikovali i špekulisali ako se ticalo novca. Lord je kao dečak pobegao od kuće bez prebijene pare u džepu; i dobar deo svog života proveo na ivici pogibelji; ali kad je u pitanju bio novac, onda je postupao trezveno poput kakvog bankara. Mnogi su Muldooni bili barabe, još ih je više bilo tirana i gotovo su svi bili uvrnuti – ako ne i ludi; ali u njihovoj se lozi nikad nije pojavilo ništa slično Emmetu Reillyu. Ako su sedali za kockarski stol, to je bilo samo onda kad su im bile poznate sve podeljene karte i obezbeđena pobeda. Iz perspektive Muldoona, kockanje ondašnjeg lorda i Emmeta Reillya bio je samo dobar poslovni potez. Ceo je svet znao da je budalasti Reilly prokockao gotovo svo imanje, i da se nikad nije ubrajao u dobre kartaroše. U partiji u kojoj s jedne strane sedi bolesna ovisnost o kocki udružena s nesposobnošću; a na drugoj hladni racio koji je odvagnuo sve izglede – ko će trijumfovati?..
Muldooni se nisu kockali iz zadovoljstva; nisu padali na priče o bogatim rudnicima zlata i sumnjivim deonicama; nikad nisu išli naslepo i svoju su zemlju smatrali božanskim, neotuđivim pravom. Morgana je verovala kako lord u potaji prezire svoju titulu, kao što je prezirao sve konvencije uopšte; ali mu nikad ne bi palo na pamet da je se odrekne ili, nedajbože, otuđi. Titula je značila zemlju, a zemlja novac.
Novac je kupovao sve ostalo.
Već dugo vremena ona je verovala kako je propast Reillyevih i tvrdokorno opstajanje Muldoona jedino što se, zapravo, i moglo dogoditi. Njen je otac do idolopoklonstva poštovao svoje ime; ali Muldooni su poštovali svoje izobilje i komfor… Nikom od Reillyevih za sto godina nije palo na pamet da zasuče rukave i priskrbi si sopstveni krov nad glavom; kamoli šta drugo; međutim, Muldooni su se školovali, oblačili, zabavljali i putovali po svetu. Svoju su titulu prvenstveno voleli jer im obezbeđuje slične stvari; a ne, kao njen otac, zbog starostavnih almanaha i povelja…
Tu je krajnji ishod svakoj budali bio očigledan. Kao poslednji preostaci viteštva, Reillyevi su propali; dok su Muldooni, tvrdokorni, vispreni i ne mnogo maštoviti; opstali sve do danas. U ljudskoj vrsti obično prežive oni kojima je glava čvrsto na ramenima.
To se zvalo evolucija.
Muldooni se nisu kockali iz zadovoljstva; nisu padali na priče o bogatim rudnicima zlata i sumnjivim deonicama; nikad nisu išli naslepo i svoju su zemlju smatrali božanskim, neotuđivim pravom. Morgana je verovala kako lord u potaji prezire svoju titulu, kao što je prezirao sve konvencije uopšte; ali mu nikad ne bi palo na pamet da je se odrekne ili, nedajbože, otuđi. Titula je značila zemlju, a zemlja novac.
Novac je kupovao sve ostalo.
Već dugo vremena ona je verovala kako je propast Reillyevih i tvrdokorno opstajanje Muldoona jedino što se, zapravo, i moglo dogoditi. Njen je otac do idolopoklonstva poštovao svoje ime; ali Muldooni su poštovali svoje izobilje i komfor… Nikom od Reillyevih za sto godina nije palo na pamet da zasuče rukave i priskrbi si sopstveni krov nad glavom; kamoli šta drugo; međutim, Muldooni su se školovali, oblačili, zabavljali i putovali po svetu. Svoju su titulu prvenstveno voleli jer im obezbeđuje slične stvari; a ne, kao njen otac, zbog starostavnih almanaha i povelja…
Tu je krajnji ishod svakoj budali bio očigledan. Kao poslednji preostaci viteštva, Reillyevi su propali; dok su Muldooni, tvrdokorni, vispreni i ne mnogo maštoviti; opstali sve do danas. U ljudskoj vrsti obično prežive oni kojima je glava čvrsto na ramenima.
To se zvalo evolucija.
