Kažu da većina ljudi nije ni dobra ni loša, već zavisi od situacije... u redu, razumem... čak se donekle i slažem...
I tako ja, zamislite, znam ljude. Ne sve, naravno. Poneke, tu i tamo... kad se sve sabere ispadne tu pozamašan broj. Neke površno, neke malo manje površno, neke dobro. Shvatila sam da je bitno da nam nečije mane odgovaraju, vrline su uvek vrline, kakve god, teško da ih možeš mrzeti... ali i to je relativno i nije sad tema.
Nego, gledam ja postupke tih ljudi, teško da su dobri. Ima i dobrih, ali ovi loši su mnogo češći. Kriju ih naravno, ali ovo je jedno veliko selo, slabo se šta može sakriti. A i imamo tu glupu, urođenu crtu da se poveravamo jedni drugima... neki se tako i meni poveravaju.
U suštini jad, čemer, beda...
Dođem ovde na forum. Naravno, vrati mi se vera u ljudski rod. Svi moralni, svi po pravilima, svi pametni... niko mrlje, a i ako ih ima, itekako dobro objašnjenje stoji iza njih, te ne možeš ni osuditi... I sad meni nije jasno, kako se na jednom mestu nađe toliko predivnih ljudi, ispravnih, poželjnih? Kako i gde ti ljudi nestaju kada odu sa foruma, u koju rupu se zavuku, jer hoću i ja tamo?! U poslednje vreme mi smetaju licemeri... lažovi... nemoralni prevarantni... smetaju mi i ovi izduvni gasovi... hoću i ja međ' vas... Objasnite mi gde ste... jeste ovo vapaj za pomoć jednog zalutalog stvorenja. Ako ne možete da mi objasnite gde ste u tolikom broju sakriveni, bar mi objasnite kako uspevate da budete tako savršeni međ' svim tim odvratnim ljudima na ulici?
