proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
2000 vojnika Cazinskih muslimana, put od partizana, preko domobrana do četnika
Reč je o pripadnicima tzv. Huskine vojske. Husein - Huska Miljković bio je jedan od lidera cazinskih muslimana, čije ime u doba komunizma nije smelo previše da se pominje, dok se danas poredi s Fikretom Abdićem. Komunisti su ga se odricali jer je po propasti „Bihaćke republike", početkom 1943. godine, sa svojoj jedinicom, koja je na momente imala i preko 2.000 ljudi, prešao na suprotnu stranu, u formacije „Nezavisne Države Hrvatske". Od kapitulacije Italije septembra iste godine, Huska Miljković ponovo počinje da se nećka na koju će stranu. Najpre se opredeljuje za četnike i njegov ideolog, učitelj Kozica, na zajedničkom skupu u selu Vrsti, na putu Bihać-Cazin, izjavljuje:
- - - - - - - - - -
„Hvala vam, braćo, i dobro nam došli. Mi smo srećni što smo doživeli da se opet nađemo u bratskom zagrljaju i saradnji. Priznajemo da smo dosta zakasnili, ali se nadamo da ćemo ipak stići kuda smo naumili. Danas se mnogima otvaraju oči i, na našu radost, sada nas većina oseća da je naša sudbina vezana za Srbe i nacionalni pokret, a ne za ustaše koljače i tirane komuniste".
Rad vojvode Momčila Đujića s Huseinom Miljkovićem odobrio je lično Draža i uskoro su u Cazin poslate grupe četnika s oficirima za vezu. Ali, onda počinju da dolaze i delegacije iz Zagreba, na čelu s Pavelićevim ministrima Vrančićem i Alajbegovićem. Miljkoviću su obećavane kule i gradovi da se mane Srba i on se lomi januara 1944. godine.
Već 1. februara u Cazin dolazi „zloglasni krvolok ustaški pukovnik Juco Rukavina" - kako se izrazio vojvoda Đujić izveštavajući Dražu - sa 16 ustaških oficira koji su imali da preuzmu komandu nad „Huskonom vojskom".
- - - - - - - - - -
Rođeni brat Juce, Ivo Rukavina, bio je komandant partizanskog Glavnog štaba za Hrvatsku. Da li je ta okolnost imala značaja ili ne, tek, Husein Miljković obnavlja razgovore i s partizanima, koji ga već u noći između 2. i 3. februara ponovo primaju u Komunističku partiju. Miljković je pozvao na razgovor i mučki ubio Miloša Bekvu, komandanta četničkog odreda s Petrove gore, da bi potom njegovi ljudi opkolili i napali četnike u selu Vrelu (pri tom su izvukli deblji kraj).
Rasplet je izgledao ovako: onih 16 ustaških oficira ostaje kod Miljkovića, on hapsi učitelja Kozicu, zaduženog za vezu s četnicima, i celu svoju vojsku ponovo prevodi u partizane. Tu se Husein Miljković poslednji put preračunao jer je i ovaj prelazak usledio prerano. Naime, Nemci su krenuli u kaznenu ekspediciju na Cazinsku krajinu, a Miljković je onda poginuo od „svojih muslimana", kako je Đujić izvestio Dražu 13. aprila 1944.
Prema tome, ovaj prijateljski snimak ustaše i partizana nastao je u jednom od dva perioda prelaska Huskinih partizana u formacije NDH i obratno. Takvih situacija tokom rata bilo je mnogo i „Huskina vojska", 16. muslimanska i 18. hrvatska brigada predstavljaju samo neke od primera.
- - - - - - - - - -
Autor: Piše: Miloslav Samardžić
Prijateljski pozdrav velikih neprijatelja
- - - - - - - - - -
http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/55089/prijateljski-pozdrav-velikih-neprijatelja.html
- - - - - - - - - -
ovo je jako zanimljiva priča, kako su se menjale strane u ww2
- - - - - - - - - -
još se potukli četnici i partizani ko će pre primiti u svoje redove muslimane iz ustaških redova
Reč je o pripadnicima tzv. Huskine vojske. Husein - Huska Miljković bio je jedan od lidera cazinskih muslimana, čije ime u doba komunizma nije smelo previše da se pominje, dok se danas poredi s Fikretom Abdićem. Komunisti su ga se odricali jer je po propasti „Bihaćke republike", početkom 1943. godine, sa svojoj jedinicom, koja je na momente imala i preko 2.000 ljudi, prešao na suprotnu stranu, u formacije „Nezavisne Države Hrvatske". Od kapitulacije Italije septembra iste godine, Huska Miljković ponovo počinje da se nećka na koju će stranu. Najpre se opredeljuje za četnike i njegov ideolog, učitelj Kozica, na zajedničkom skupu u selu Vrsti, na putu Bihać-Cazin, izjavljuje:
- - - - - - - - - -
„Hvala vam, braćo, i dobro nam došli. Mi smo srećni što smo doživeli da se opet nađemo u bratskom zagrljaju i saradnji. Priznajemo da smo dosta zakasnili, ali se nadamo da ćemo ipak stići kuda smo naumili. Danas se mnogima otvaraju oči i, na našu radost, sada nas većina oseća da je naša sudbina vezana za Srbe i nacionalni pokret, a ne za ustaše koljače i tirane komuniste".
Rad vojvode Momčila Đujića s Huseinom Miljkovićem odobrio je lično Draža i uskoro su u Cazin poslate grupe četnika s oficirima za vezu. Ali, onda počinju da dolaze i delegacije iz Zagreba, na čelu s Pavelićevim ministrima Vrančićem i Alajbegovićem. Miljkoviću su obećavane kule i gradovi da se mane Srba i on se lomi januara 1944. godine.
Već 1. februara u Cazin dolazi „zloglasni krvolok ustaški pukovnik Juco Rukavina" - kako se izrazio vojvoda Đujić izveštavajući Dražu - sa 16 ustaških oficira koji su imali da preuzmu komandu nad „Huskonom vojskom".
- - - - - - - - - -
Rođeni brat Juce, Ivo Rukavina, bio je komandant partizanskog Glavnog štaba za Hrvatsku. Da li je ta okolnost imala značaja ili ne, tek, Husein Miljković obnavlja razgovore i s partizanima, koji ga već u noći između 2. i 3. februara ponovo primaju u Komunističku partiju. Miljković je pozvao na razgovor i mučki ubio Miloša Bekvu, komandanta četničkog odreda s Petrove gore, da bi potom njegovi ljudi opkolili i napali četnike u selu Vrelu (pri tom su izvukli deblji kraj).
Rasplet je izgledao ovako: onih 16 ustaških oficira ostaje kod Miljkovića, on hapsi učitelja Kozicu, zaduženog za vezu s četnicima, i celu svoju vojsku ponovo prevodi u partizane. Tu se Husein Miljković poslednji put preračunao jer je i ovaj prelazak usledio prerano. Naime, Nemci su krenuli u kaznenu ekspediciju na Cazinsku krajinu, a Miljković je onda poginuo od „svojih muslimana", kako je Đujić izvestio Dražu 13. aprila 1944.
Prema tome, ovaj prijateljski snimak ustaše i partizana nastao je u jednom od dva perioda prelaska Huskinih partizana u formacije NDH i obratno. Takvih situacija tokom rata bilo je mnogo i „Huskina vojska", 16. muslimanska i 18. hrvatska brigada predstavljaju samo neke od primera.
- - - - - - - - - -
Autor: Piše: Miloslav Samardžić
Prijateljski pozdrav velikih neprijatelja
- - - - - - - - - -
http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/55089/prijateljski-pozdrav-velikih-neprijatelja.html
- - - - - - - - - -
ovo je jako zanimljiva priča, kako su se menjale strane u ww2
- - - - - - - - - -
još se potukli četnici i partizani ko će pre primiti u svoje redove muslimane iz ustaških redova
