- Da mišljenje o superiornosti naše inteligencije nije zasnovamo na dokazima i činjenicama.
- Zato i jeste krajnje vreme da se preispita validnost toga tvrdjenja.
- Problem je što nemamo ni dokaz da postoje inteligentnija bića od nas.
- Ne u potpunosti. Imamo zakon verovatnoće. Da li je realno očekivati da u nepreglednom, neistraženom prostranstvu kosmosa, s ogromnim brojem galaksija, ne postoje planete s pogodnim položajem za razvoj života i inteligencije?
- Mislim da ne.
- Pored toga, ako se uvaži shvatanje da je Zemlja jedina planeta sa životom znači da je izuzetak i da njene zakonitosti odudaraju od opšteg pravila. Na osnovu izuzetka se ne mogu donositi zaključci o opštim zakonitostima funkcionisanja univerzuma.
- A možda Zemlja nije izuzetak? Možda se njene zakonitosti uklapaju u opšte pravilo koje mi još uvek ne razumemo; koje je daleko kompleksnije nego što i možemo zamisliti? Hm... U tom slučaju je, takodje, pogrešno tvrditi da u vasioni ne postoje planete s inteligentnim bićima.
- Po nekima, život je moguć i na zvezdama.
- Zvezdama!? Smatrate da je moguć život na zvezdama?
- Smatram da treba imati otvoren um. Mnoge stvari su do sada izgledale nemoguće, pa su se ipak obistinile. Da je neko pre dvesta godina tvrdio da će se iz Evrope razgovarati sa Australijom tako da se ljudi vide, šta bi mu rekli?
- Rekli bi mu da je to nemoguće. Da fantazira. - nasmejao se David.
- Znamo samo za život na Zemlji i to ne u celosti. Još uvek ima dosta toga što nas iznenadjuje i što ne razumemo. Dobar primer su ekstremofili koji žive u ekstremnim sredinama kiselosti, toplote i zagadjenosti. Nedavno je utvrdjeno da parazit Henneguya salminicola, koji najčešće živi u lososima, nema mitohondrijski genom. To ne znači da ne diše, već da živi bez kiseonika. Mišljenje da je svim životinjama potreban kiseonik za opstanak je izgledalo kao nepobitna činjenica. Ipak, dokazano je suprotno.
- Što se tiče zvezda, sunce jeste izvor života na zemlji. Astronom John W. Herschel je, s pravom, rekao da su sunčevi zraci osnovni uzrok svakog kretanja na zemljinoj površini. Bez sunca ne bi moglo biti vegetacije, samim tim ni životinja, ni ljudi. Smatrao je da je sunce slojevito. Da je samo gornji sloj užaren dok je unutrašnja površina nastanjiva. Zaštićena je drugim slojem koji se nalazi odmah ispod užarenog.
U istoriji ima dosta takvih primera. Lucian se, skoro pre dve hiljade godina, poigravao idejom da na drugim planetama i zvezdama postoji život. Campanella je pocetkom 17 veka pisao o životu unutar sunca. Egipćani su imali boga sunca Ra, a Inke Inti. Za Inke je Inti bio Otac stvoritelj. Kada bi car Inka osetio da mu se bliži smrt govorio je da ga otac Sunce zove k sebi. Samo, to je nešto drugo. Misliti da na zvezdama može postojati život zvuči kao naučna fantastika.
- Možda. Fizičari Luis Anchordoqui i Eugene Chudnovsky misle da smo ograničeni biologijom na Zemlji. Nismo svesni da mogu postojati drugačiji oblici života koji se razlikuju od našeg. Prema njihovoj teoriji udružene hipotetičke čestice formiraju žice ili ogrlice na zvezdama da bi stvorile nuklearni život kojem nije potreban kiseonik i voda.
- Iako je čudno da je korona ili spoljašnji sloj sunčeve atmosfere 200 puta topliji od površine sunca temperatura je ipak problem. Ne verujem da bilo šta može nastati, a još manje opstati na njemu ili drugim zvezdama.
- Mora se priznati da zvuči neverovatno i pored toga što tvrde da nuklearni život nema nikakvu sličnost sa zemaljskim. Ipak, ne treba kategorički zatvarati um za drugačije mogućnosti. Dobar primer je mali, patuljasti Pluton koji je najudaljeniji od sunca. Temperatura na njemu je oko -230C. Smatralo se da nema uslove za život; da je mrtvo, beživoto telo.
Medjutim, novija istraživanja pokazaju da ima unutrašnje zračenje i toplinu. Možda i okean ispod zaledjene površine. Čini se da je mnogo kompleksniji nego što se mislilo. Čak mu je i ime adekvatno. Dato mu je po rimskog bogu podzemnog života.
- Interesantno. Marcus Aurelius je univerzum uporedio organizmom. Smatrao je da u njemu sve funkcioniše kao jedna povezana, organizovana celina.
- To i jeste razlog što nismo u stanju da uočimo, a kamoli razumemo mnoge pojave. Nije mudro otkrivene zakonitosti proglašavati apsolutnim istinama, jer se novim otkrićima mogu uvideti dublje, fundamentalnije. Nekima se, čak, i opovrgne ranije gledište.
- Istina je da se naše znanje stalno menja i razvija, ali da li se isto može reći za univerzum?
- Naravno. Zar to ne svedoče stalne promene koje se dešavaju u njemu? I to je deo problema. Sve pokušavamo shvatiti i objasniti kao statično i nepromenljivo i pored toga što je dinamično i promenljivo.
- Promene se ne mogu poreći isto kao ni činjenica da se sastoji od materije i energije.
- Da li samo od njih? Šta je sa svešću koja je u konekciji s njima? Nije li ona drugačiji entitet? Zar im nije komplementarno suprotna? Dok materija i energija imaju oblik, svest je bezoblični život unutar tela. Na nju se ne mogu primeniti fizičke zakonitosti, već nefizičke ili duhovne. Grešimo kada sve svodimo na fizički oblik i time osporavamo mogućnost postojanja života/svesti nezavisno od materijalnih tela.
- Na osnovu čega tvrdite da je svest život?
- Na osnovu njene stalne promene i transformacije. Kontinualan razvoj je najbolji pokazatelj života, ali i još nečeg.
- Čega?
- Inteligencije i neuništivosti. Ono što materiji i energiji, kao pojavnim, nesvesnim oblicima, daje svojstvo reda i organizovanosti je neuništivi život koji iza njih deluje. Svest je nevidljiva suština postojanja.
- Hoćete da kažete da univerzum ima pojavu i suštinu? Da je materija i energija vidljivo lice univerzuma koje mu daje izgled? Ali, da je izgled varljiv. Nije uvek sve onako kako vidimo ili mislimo da vidimo, jer je iza pojave nevidljiva suština koja je nešto sasvim drugo? - začudjeno je pitao David.
- Zašto je to čudno? Zar toliko puta nije potvdjeno da stvari nisu onakve kakve izgledaju i kakve nam se čine na prvi pogled? Pored toga, to nije novi koncept. Indijska filozofija odavno o tome govori kao mayi.
- Zato i jeste krajnje vreme da se preispita validnost toga tvrdjenja.
- Problem je što nemamo ni dokaz da postoje inteligentnija bića od nas.
- Ne u potpunosti. Imamo zakon verovatnoće. Da li je realno očekivati da u nepreglednom, neistraženom prostranstvu kosmosa, s ogromnim brojem galaksija, ne postoje planete s pogodnim položajem za razvoj života i inteligencije?
- Mislim da ne.
- Pored toga, ako se uvaži shvatanje da je Zemlja jedina planeta sa životom znači da je izuzetak i da njene zakonitosti odudaraju od opšteg pravila. Na osnovu izuzetka se ne mogu donositi zaključci o opštim zakonitostima funkcionisanja univerzuma.
- A možda Zemlja nije izuzetak? Možda se njene zakonitosti uklapaju u opšte pravilo koje mi još uvek ne razumemo; koje je daleko kompleksnije nego što i možemo zamisliti? Hm... U tom slučaju je, takodje, pogrešno tvrditi da u vasioni ne postoje planete s inteligentnim bićima.
- Po nekima, život je moguć i na zvezdama.
- Zvezdama!? Smatrate da je moguć život na zvezdama?
- Smatram da treba imati otvoren um. Mnoge stvari su do sada izgledale nemoguće, pa su se ipak obistinile. Da je neko pre dvesta godina tvrdio da će se iz Evrope razgovarati sa Australijom tako da se ljudi vide, šta bi mu rekli?
- Rekli bi mu da je to nemoguće. Da fantazira. - nasmejao se David.
- Znamo samo za život na Zemlji i to ne u celosti. Još uvek ima dosta toga što nas iznenadjuje i što ne razumemo. Dobar primer su ekstremofili koji žive u ekstremnim sredinama kiselosti, toplote i zagadjenosti. Nedavno je utvrdjeno da parazit Henneguya salminicola, koji najčešće živi u lososima, nema mitohondrijski genom. To ne znači da ne diše, već da živi bez kiseonika. Mišljenje da je svim životinjama potreban kiseonik za opstanak je izgledalo kao nepobitna činjenica. Ipak, dokazano je suprotno.
- Što se tiče zvezda, sunce jeste izvor života na zemlji. Astronom John W. Herschel je, s pravom, rekao da su sunčevi zraci osnovni uzrok svakog kretanja na zemljinoj površini. Bez sunca ne bi moglo biti vegetacije, samim tim ni životinja, ni ljudi. Smatrao je da je sunce slojevito. Da je samo gornji sloj užaren dok je unutrašnja površina nastanjiva. Zaštićena je drugim slojem koji se nalazi odmah ispod užarenog.
U istoriji ima dosta takvih primera. Lucian se, skoro pre dve hiljade godina, poigravao idejom da na drugim planetama i zvezdama postoji život. Campanella je pocetkom 17 veka pisao o životu unutar sunca. Egipćani su imali boga sunca Ra, a Inke Inti. Za Inke je Inti bio Otac stvoritelj. Kada bi car Inka osetio da mu se bliži smrt govorio je da ga otac Sunce zove k sebi. Samo, to je nešto drugo. Misliti da na zvezdama može postojati život zvuči kao naučna fantastika.
- Možda. Fizičari Luis Anchordoqui i Eugene Chudnovsky misle da smo ograničeni biologijom na Zemlji. Nismo svesni da mogu postojati drugačiji oblici života koji se razlikuju od našeg. Prema njihovoj teoriji udružene hipotetičke čestice formiraju žice ili ogrlice na zvezdama da bi stvorile nuklearni život kojem nije potreban kiseonik i voda.
- Iako je čudno da je korona ili spoljašnji sloj sunčeve atmosfere 200 puta topliji od površine sunca temperatura je ipak problem. Ne verujem da bilo šta može nastati, a još manje opstati na njemu ili drugim zvezdama.
- Mora se priznati da zvuči neverovatno i pored toga što tvrde da nuklearni život nema nikakvu sličnost sa zemaljskim. Ipak, ne treba kategorički zatvarati um za drugačije mogućnosti. Dobar primer je mali, patuljasti Pluton koji je najudaljeniji od sunca. Temperatura na njemu je oko -230C. Smatralo se da nema uslove za život; da je mrtvo, beživoto telo.
Medjutim, novija istraživanja pokazaju da ima unutrašnje zračenje i toplinu. Možda i okean ispod zaledjene površine. Čini se da je mnogo kompleksniji nego što se mislilo. Čak mu je i ime adekvatno. Dato mu je po rimskog bogu podzemnog života.
- Interesantno. Marcus Aurelius je univerzum uporedio organizmom. Smatrao je da u njemu sve funkcioniše kao jedna povezana, organizovana celina.
- To i jeste razlog što nismo u stanju da uočimo, a kamoli razumemo mnoge pojave. Nije mudro otkrivene zakonitosti proglašavati apsolutnim istinama, jer se novim otkrićima mogu uvideti dublje, fundamentalnije. Nekima se, čak, i opovrgne ranije gledište.
- Istina je da se naše znanje stalno menja i razvija, ali da li se isto može reći za univerzum?
- Naravno. Zar to ne svedoče stalne promene koje se dešavaju u njemu? I to je deo problema. Sve pokušavamo shvatiti i objasniti kao statično i nepromenljivo i pored toga što je dinamično i promenljivo.
- Promene se ne mogu poreći isto kao ni činjenica da se sastoji od materije i energije.
- Da li samo od njih? Šta je sa svešću koja je u konekciji s njima? Nije li ona drugačiji entitet? Zar im nije komplementarno suprotna? Dok materija i energija imaju oblik, svest je bezoblični život unutar tela. Na nju se ne mogu primeniti fizičke zakonitosti, već nefizičke ili duhovne. Grešimo kada sve svodimo na fizički oblik i time osporavamo mogućnost postojanja života/svesti nezavisno od materijalnih tela.
- Na osnovu čega tvrdite da je svest život?
- Na osnovu njene stalne promene i transformacije. Kontinualan razvoj je najbolji pokazatelj života, ali i još nečeg.
- Čega?
- Inteligencije i neuništivosti. Ono što materiji i energiji, kao pojavnim, nesvesnim oblicima, daje svojstvo reda i organizovanosti je neuništivi život koji iza njih deluje. Svest je nevidljiva suština postojanja.
- Hoćete da kažete da univerzum ima pojavu i suštinu? Da je materija i energija vidljivo lice univerzuma koje mu daje izgled? Ali, da je izgled varljiv. Nije uvek sve onako kako vidimo ili mislimo da vidimo, jer je iza pojave nevidljiva suština koja je nešto sasvim drugo? - začudjeno je pitao David.
- Zašto je to čudno? Zar toliko puta nije potvdjeno da stvari nisu onakve kakve izgledaju i kakve nam se čine na prvi pogled? Pored toga, to nije novi koncept. Indijska filozofija odavno o tome govori kao mayi.
Poslednja izmena:
Ja bih na pola puta iskočio iz voza.
