- Poruka
- 9.306
Ženeva -- Ujedinjene nacije procenjuju da žene čine najmanje 40 odsto svetske radne snage i da u proseku rade više nego muškarci.
Međutim, one zarađuju samo jednu četvrtinu globalnog prihoda i imaju manji pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju, poslovnim prilikama i političkim funkcijama od muškaraca, kaže Sadija Zahidi iz Svetskog ekonomskog foruma, sa sedištem u Ženevi, koja prati globalni napredak pariteta polova.
Većina stručnjaka definiše jaz među polovima kao razlike u brojnosti muškaraca i žena u pet ključnih oblasti: ekonomskim mogućnostima i učešću u privredi, političkim funkcijama, zdravstvu i obrazovanju.
Mnoge zemlje su znatno napredovale ka suženju tog jaza, kaže Zahidijeva.
"Švedska, koja je u tome prva u svetu, zatvorila je taj jaz samo 81 odsto. Iza nje su tri ostale nordijske zemlje", kaže ona.
"Najniže rangirana zemlja, Jemen, zatvorila je jaz među polovima samo 45 odsto. Među najniže rangiranim zemljama u tom smislu su Saudijska Arabija, Nepal, Pakistan i Čad, sa jazom među polovima od oko 50 odsto", izjavila je Zahidijeva.
Neki analitičari navode da stereotipi, plemenska i kulturna praksa, kao i siromaštvo, doprinose tom jazu.
Prema istraživanjima Ujedinjenih nacija, oko 70 odsto od 1,3 milijardi siromašnih koji žive sa manje od jednog dolara dnevno jesu žene. Mnoge od njih nemaju pristup zdravstvenoj nezi i ne mogu sebi da je priušte.
Samo 31 odsto žena u zemljama u razvoju ima medicinsku negu tokom trudnoće, u poređenju sa 80 odsto u industrijski razvijenim zemljama.
Napredak ka eliminaciji takvih vrsta problema je spor. UN procenjuju da bi do 74 odsto smrtnih slučajeva trudnica moglo da bude sprečeno uz adekvatnu lekarsku negu.
Sunita Kišhor, iz Demografskog i zdravstvenog anketnog kluba, jedne grupe iz američke države Merilend koja pruža tehničku pomoć zemljama u razvoju, tvrdi da pomanjkanje osnovnih medicinskih usluga može biti ekonomski skupo.
"Zemlje u razvoju i dalje čine veoma veliki deo ukupne svetske populacije. Zdravstvena nega ih puno košta. Ako lekaru dovedete ženu koja umire, njena nega košta znatno više od preventivne nege. Ali, isto tako mnogo košta i gubitak radne snage i ekonomski doprinos tog velikog dela društva" - upozorava ona.
Kirin Gil, iz neprofitnog Međunarodnog centra za istraživanje života žena u Vašingtonu, vidi jasnu vezu između zdravlja žena i nivoa nacionalnog razvoja.
"Zdravlje majki zavisi od toga koliko društva investiraju u potencijal žena, ali te investicije i realizuju. Tamo gde ženama nedostaje obrazovanje, ekonomske prilike i moć, kad su u pitanju odluke koje upravljaju njihovim životima, zdravlje majki je loše", kaže Gilova.
"Stoga moramo da se pozabavimo potencijalom žena, ne samo kao majki, već kao kritičnih doprinosilaca društvu, kao pojedinaca i kao građana", kazala je Kirin Gil.
U mnogim delovima sveta žene zarađuju manje od muškaraca. U nekim regionima, one rade duže. Prema statistikama Ujedinjenih nacija, žene u 22 industrijalizovane zemlje zarađuju samo 80 odsto onoga što zarađuju muškarci na istom poslu. U delovima podsaharske Afrike, žene zarađuju manje od 70 odsto onoga što zarađuju muškarci.
Međutim, one zarađuju samo jednu četvrtinu globalnog prihoda i imaju manji pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju, poslovnim prilikama i političkim funkcijama od muškaraca, kaže Sadija Zahidi iz Svetskog ekonomskog foruma, sa sedištem u Ženevi, koja prati globalni napredak pariteta polova.
Većina stručnjaka definiše jaz među polovima kao razlike u brojnosti muškaraca i žena u pet ključnih oblasti: ekonomskim mogućnostima i učešću u privredi, političkim funkcijama, zdravstvu i obrazovanju.
Mnoge zemlje su znatno napredovale ka suženju tog jaza, kaže Zahidijeva.
"Švedska, koja je u tome prva u svetu, zatvorila je taj jaz samo 81 odsto. Iza nje su tri ostale nordijske zemlje", kaže ona.
"Najniže rangirana zemlja, Jemen, zatvorila je jaz među polovima samo 45 odsto. Među najniže rangiranim zemljama u tom smislu su Saudijska Arabija, Nepal, Pakistan i Čad, sa jazom među polovima od oko 50 odsto", izjavila je Zahidijeva.
Neki analitičari navode da stereotipi, plemenska i kulturna praksa, kao i siromaštvo, doprinose tom jazu.
Prema istraživanjima Ujedinjenih nacija, oko 70 odsto od 1,3 milijardi siromašnih koji žive sa manje od jednog dolara dnevno jesu žene. Mnoge od njih nemaju pristup zdravstvenoj nezi i ne mogu sebi da je priušte.
Samo 31 odsto žena u zemljama u razvoju ima medicinsku negu tokom trudnoće, u poređenju sa 80 odsto u industrijski razvijenim zemljama.
Napredak ka eliminaciji takvih vrsta problema je spor. UN procenjuju da bi do 74 odsto smrtnih slučajeva trudnica moglo da bude sprečeno uz adekvatnu lekarsku negu.
Sunita Kišhor, iz Demografskog i zdravstvenog anketnog kluba, jedne grupe iz američke države Merilend koja pruža tehničku pomoć zemljama u razvoju, tvrdi da pomanjkanje osnovnih medicinskih usluga može biti ekonomski skupo.
"Zemlje u razvoju i dalje čine veoma veliki deo ukupne svetske populacije. Zdravstvena nega ih puno košta. Ako lekaru dovedete ženu koja umire, njena nega košta znatno više od preventivne nege. Ali, isto tako mnogo košta i gubitak radne snage i ekonomski doprinos tog velikog dela društva" - upozorava ona.
Kirin Gil, iz neprofitnog Međunarodnog centra za istraživanje života žena u Vašingtonu, vidi jasnu vezu između zdravlja žena i nivoa nacionalnog razvoja.
"Zdravlje majki zavisi od toga koliko društva investiraju u potencijal žena, ali te investicije i realizuju. Tamo gde ženama nedostaje obrazovanje, ekonomske prilike i moć, kad su u pitanju odluke koje upravljaju njihovim životima, zdravlje majki je loše", kaže Gilova.
"Stoga moramo da se pozabavimo potencijalom žena, ne samo kao majki, već kao kritičnih doprinosilaca društvu, kao pojedinaca i kao građana", kazala je Kirin Gil.
U mnogim delovima sveta žene zarađuju manje od muškaraca. U nekim regionima, one rade duže. Prema statistikama Ujedinjenih nacija, žene u 22 industrijalizovane zemlje zarađuju samo 80 odsto onoga što zarađuju muškarci na istom poslu. U delovima podsaharske Afrike, žene zarađuju manje od 70 odsto onoga što zarađuju muškarci.