1801/1903/2003.

[Bastiani]

Године 1801. јаничари предвођени дахијама убили су београдског пашу Мустафу, благонаклоног према Србима, који их је штитио од насиља и самовоље, прозваног и "српска мајка".

Године 1903. српски краљ и краљица убијени су у официрској завери, предвођени официром који ће касније основати тајно завереничко удружење.

Године 2003. први председник владе Србије који је изабран на слободним изборима после периода комунизма, убијен је у завери, од стране одметнуте полицијске јединице која је била у спрези са мафијом и можда неким политичким структурама.

У сва три случаја реч је о војним или паравојним структурама које су настојале да се наметну као де факто владајућа структура у Београду/Србији, и у том циљу ликвидирају легитимног владаоца.

Фасцинантно је да се ови догађаји одвијају у готово једнаким стогодишњим интервалима.

 

[svarozic]

To su veoma različita 3 događaja...
Beogradski paša ne može nikako biti srpski vladar a ubili su ga "Turci", mada je većina njih (dahije) srpskog porijekla.
Što se tiče majskog prevrata aspiracije oficira da utiču na vlast dolaze u godinama poslije atentata...
Ali, najviše mi je zasmetala tvoja tvrdnja koja se tiče atentata na premijera Đinđića!
Jedino je tačno da su ubice bile u sprezi sa mafijom a sve ostalo što si napisao je neistina.

A tebe bih podsjetio da su srpski vladari ubijani i drugih godina a ne samo početkom vijekova!

 

[Hedonista]

znaci sledece ubistvo 2103?

 

[Bastiani]

To su veoma različita 3 događaja...
Beogradski paša ne može nikako biti srpski vladar a ubili su ga "Turci", mada je većina njih (dahije) srpskog porijekla.
Što se tiče majskog prevrata aspiracije oficira da utiču na vlast dolaze u godinama poslije atentata...
Ali, najviše mi je zasmetala tvoja tvrdnja koja se tiče atentata na premijera Đinđića!
Jedino je tačno da su ubice bile u sprezi sa mafijom a sve ostalo što si napisao je neistina.

A tebe bih podsjetio da su srpski vladari ubijani i drugih godina a ne samo početkom vijekova!

Управо мислим да нису толико различита, него да су слична. То што су турског пашу убили Турци а не Срби не мења овде ништа, јер је реч о једном политичком наслеђу. О наслеђу у којем су (политички) владаоци таоци паравојних структура из сенке, које верују да могу и да треба да управљају државом.

Ali, najviše mi je zasmetala tvoja tvrdnja koja se tiče atentata na premijera Đinđića!
Jedino je tačno da su ubice bile u sprezi sa mafijom a sve ostalo što si napisao je neistina.

Па, шта сам још и написао што би могло да буде спорно? Да је Ђинђић убијен?

А било је и других атентата, да, али њих нисам узео у обзир јер не одговарају овим шаблону. На пример, убиство кнеза Михаила, које међутим има неке друге сличности са убиством Ђинђића.

 

[Mrkalj]

Da malo upotpunimo temu:

- ubijstvo Đorđa Petrovića Karađorđa u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, po nalogu knjaza Miloša Obrenovića 25. jula 1817. godine
- ubijstvo kneza Mihaila Obrenovića u Topčideru 29. maja 1868. godine
- ubijstvo kralja Aleksandra Karađorđevića atentatom u Marseju 9. oktobra 1934.
- ubijstvo Milana Nedića u istražnom zatvoru u Zmaj Jovinoj 4. februara 1946.
- ubijstvo Dragoljuba Draže Mihailovića tajnim streljanjem na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine
- ubijstvo Džemala Bijedića u avionskoj nesreći 18. januara 1977.
- dva pokušaja ubijstva Vuka Draškovića - na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. i u Budvi 15. juna 2000. godine
- ubijstvo Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. na Fruškoj Gori

Ako se neko doseti još nekih političkih ubistava ili atentata, a ima ih makar još ovoliko, neka dopiše.

 

[svarozic]

Đinđić nije prvi premijer Srbije koji je izabran na slobodnim izborima poslije perioda komunizma!
Po čemu se izbori iz 2000. razlikuju od svih izbora od 1990.? Dobro bilo je sitnih namiještanja, ali je li misliš da i te 2000. nije bilo namiještanja i na predsjedničkim izborima i na kasnijim parlamentarnim?! Ma daj! Sve je isto bilo!
Đinđić nije ubijen od strane odmetnute policijske jedinice, već od njenog bivšeg člana! Ta "policijska jedinica" nije imala namjeru da preuzima vlast, jer da je imala učinila bi nešto u toj namjeri!
A što se tiče političke podrške ubistvu, izgleda da znaš nešto što ja ne znam, pa te molim da podijeliš to sa mnom.

p.s.
Kralj Aleksandar Obrenović i Kraljica Draga nisu ubijeni od paravojnih jedinica nego od strane oficira zvanične vojske!

 

[Bastiani]

Bilo je tu još pokušaja ubistava, ali sam ova tri izdvojio jer sam hteo da pokažem da ubistvo Zorana Đinđića, u našoj političkog kulturi i sa našim nasleđem, nije bilo tako čudnovat događaj i da se, po mome mišljenju, greši kada neki danas kažu da "crvene beretke to nisu mogle same" i sl. Mogle su same.

Ako govorimo o atentatima (tu možemo da ubrojimo i pokušaje ubistva koji su često takođe imali dalekosežne političke posledice) onda treba reći da je bio čitav niz pokušaja ubistva kralja Milana, od kojih je najbizarniji (ako se ne varam u Požarevcu ili Smederevu?) kada su mu prestrugali daske na poljskom WC-u i kralja je samo visok stas spasao da se ne udavi u senkrupu.

Za vladavine kneza Milana se dogodio i tzv. Ilkin atentat, posle kojeg je usledio niz događaja od kojih neki toliko liče na današnje da se čovek prosto naježi. Počev od pokušaja kneza da se atentatu pripiše politička pozadina koju nema ne bi li se obračunao sa svojim političkim protivnicima (radikalima), pa zatim (samo)ubistvo vojnika koji je čuvao stražu kod ćelije Ilkine sučesnice Jelene Knićanin u trenutku kada je ova navodno počinila samoubistvo, itd.

Zanimljiv je i slučaj ubistva kneza Danila u Crnoj Gori, koje je počinjeno iz lične osvete a očemu se u istoriji vrlo malo govori. Takođe, lična osveta je imala presudnu ulogu i u slučaju ubistva kneza Mihaila, gde istraga takoreći nije ni sprovedena - atentatori su postreljani isti dan i aj zdravo.

Mislim da Nediću a pogotovu Džemalu Bijediću ovde nije mesto. Priča o ubistvu Nedića je nagađanje i ništa više od toga, a to o Džemalu Bijediću, po mom mišljenju, samo čaršijski folklor koji u pogibiji svakog istaknutijeg politčara mora da nađe trag atentata. Isto je i sa Krcunom Penezićem, kojeg ne pominješ.

 

[Bastiani]

Đinđić nije prvi premijer Srbije koji je izabran na slobodnim izborima poslije perioda komunizma!
Po čemu se izbori iz 2000. razlikuju od svih izbora od 1990.? Dobro bilo je sitnih namiještanja, ali je li misliš da i te 2000. nije bilo namiještanja i na predsjedničkim izborima i na kasnijim parlamentarnim?! Ma daj! Sve je isto bilo!

Neću ništa odgovarati na ovo, iz čiste uviđavnosti prema pdf. Istorija. To je tema za Politiku.

Đinđić nije ubijen od strane odmetnute policijske jedinice, već od njenog bivšeg člana! Ta "policijska jedinica" nije imala namjeru da preuzima vlast, jer da je imala učinila bi nešto u toj namjeri!

To je pitanje terminologije - da li je prevrat htela da izvede cela jedinica, ili samo njen komandant i neki članovi te jedinice. Podsetiću te da atentator, Zvezdan Jovanović, oficir "crvenih beretki", nije čovek iz kriminalnog miljea i nema kriminalnu biografiju. To što ta jedinica u duštvu sa svijim zemunskim drugarima nije preuzela vlast je zapravo još jedna sličnost sa 1801. i 1903. - ni ubistvo Mustafa-paše a ni Obrenovića na kraju nije ispalo kako su atentatori zamisli, nego su na kraju i sami postali žrtve.

A što se tiče političke podrške ubistvu, izgleda da znaš nešto što ja ne znam, pa te molim da podijeliš to sa mnom.

p.s.
Kralj Aleksandar Obrenović i Kraljica Draga nisu ubijeni od paravojnih jedinica nego od strane oficira zvanične vojske!

Rekao sam možda političkim strukturama. Temu sam i pokrenuo da bih pokazao da neka duboka politička pozadina u ovim slučajevima nije obavezna.

Takođe sam rekao vojnih ili paravojnih struktura.

 

[svarozic]

Prijatelju Bastiani,
trebaš da odgovoriš za Đinđića ako imaš neke argumente protiv mog iznesenog stava! Ti si otvorio temu koja se tiče i bliže istorije i ti si pokojnog premijera prvi spomenuo a on je sigurno značajna istorijska ličnost ličnost (vrijeme će pokazati)! Ako imaš šta pametno da mi kažeš možemo da pređemo i na pdf politika mada je tamo opšte rasulo!
Ja, inače, nisam neki zaljubljenik u lik i djelo bilo kojeg srpskog političara (dijelim mišljenje Arčibalda Rajsa) pa ni blaženopočivšeg premijera, ali mislim za njega da je bio legenda i često ga citiram.