- Pomenuli ste da se svest, u fizičkoj sferi, razjedinjavanja kroz različite materijalne oblike, što za posledicu ima svesnu degradaciju i nastanak nesklada, destrukcije, zla i besmisla. Nije mi jasno zašto duhovna dimenzija, kao suština u kojoj postoji sklad, konstruktivnost i jedinstvo, stvara razjedinjenu pojavu? Ne vidim nikakvu svrhu u materijalizaciji.
- Svrha materijalizacije je stvaranje komplementarne suprotnosti. Sećate se da smo konstantovali da je to neophodno za razvoj. Jedino razvoj omogućava kontinuitet smisla ili svesti/života. Život se obnavlja i opstaje promenom. Umno mora imati praktično, materijalno iskustvo, inače ostaje jalovo. Zapada u zabludu. Učimo i kroz teoriju i kroz praksu. Do istine stižemo i kroz jedno i kroz drugo. Praksa oštri um. Neprestano ga stimuliše i razvija. Ideja se mora realizovati da bi se mogla usavršavati.
- Znači, materijalizacija je i korisna i štetna. Korisna je jer omogućava daljnji razvoj svesti, ali je istovremeno i degradira pošto je razjedinjava.
- To i jeste razlog što se Sin u hrišćanstvu povezuje s Luciferom. Sa Sinom istovremeno nastaje svesno jedinstvo i celovitost, ali i razjedinjavanje kroz eksploziju svetlosti i materijalnosti u fizičkom univerzumu.
I Sin i Lucifer se asociraju sa svetlošću iako predstavljaju suprotnost. Lucifer je intelekt u fizičkoj dimenziji koji stvara zlo zbog potpune otudjenosti od duhovne dimenzije. Sin je čista nematerijalna Ideja izvan fizičkog. Najsadržajnija Misao. Sam izvor svetlosti i kreativnosti.
- Slično je i s demijurgom. On je, takodje, protivrečan. Gnosticizam ga priznaje kao učesnika u gradnji sveta, ali ga proglašava i oličenjem zla i destrukcije. Platon ga smatra “ocem svih stvari”. Za Pavla je demijurg stvaralačka delatnost Gospodnja. Oličenje kreativne aktivnosti i stvaralaštva. Ponekad je teško razumeti tako protivrečna objašnjenja.
- Zavisi na šta se misli. Svest u duhovnoj dimenziji je jedinstvena i konstruktivna, dok je u fizičkoj razjedinjena i ograničena. Upravo ta suprotnost stvara pokret i razvoj.
- I zbrku kroz mnoštvo različitih tumačenja i shvatanja. - nasmejao se David
- Nažalost. - osmehnula se Sofija.
- Kontroverznost nije vezana samo uz um i svetlost. Duša se često povezuje tamom, a tama s materijalnošću, nerazumevanjem i zlom. Na primer, Sholokhov piše: “Nema ništa strašnije na svetu od ljudske duše, ničim je ne možeš do dna osvetliti.”
- Tu je u pitanju stah od neizvesnosti i nemoći kada se suoči s vlastitom ograničenošću i nesposobnošću da se shvati i razume. Sve ima razlog postojanja. Svrha tame je da sakrije i zaštiti dušu. Naš narod kaže za nešto da je meko kao duša. Ono najnežnije, najranjivije i najdelikatnije se pronalazi iza najtvrdjeg. Bez mutnog nema bistrog. Bez vrelog hladnog. Bez tamnog svetlog. Sve je to lice i naličje života. Dualnost i razlika je osnova aktivnosti i razvoja, isto kao i jedinstvo i istovetnost. Točak života se okreće zahvaljujući neprestanom spajanju i razdvajanju, kao i sažimanju i širenju. Interakcija suprotnosti je osnova promene. Njome nastaje i kreacija i destrukcija. Stvara se celovitost i savršenstvo kao i razjedinjenost i degradacija. Kroz kreaciju isti entitet dobija drugačija svojstva i karakteristike.
- U hrišćanskom i hinduističkom Trojstvu postoji još jedna sličnost. Iako su Brahma i Vishnu različiti izdvajaju se od Shive. Isto kao Otac i Sveti Duh od Sina. Ili kao duša i duh od uma. Duh i duša su, na neki način, roditelji uma. To ih stavlja u drugačiju kategoriju. Samo se za Sina kaže da je jedinorodjen.
- Reč jedinorodjen potiče od grčke reči monogenes koja ima dva značenja. Jedno je “biti po svojoj prirodi jedinstven unutar odredjenog odnosa”, ali isto tako i biti sam po sebi unikatan. Jedinstvom Oca i Svetog duha se radja Jedna jedina, univarzalna Misao/Ideja ili Sin.
- Što, naravno, za posledicu ima eksploziju svetlosti, početak aktivnosti i nastanak različitih oblika u fizičkoj dimenziji. Za mnoge od tih oblika je karakteristična suprotnost. Na primer, zvezde su topla, svetla tela unutar galaksija, dok su planete hladna tela. Kako dolazi do formiranja takvih oblika?
- Svetlost ima dvojni karakter. Talas je i čestica. Nastaje iz gustine tame i prostorne praznine. Zato u sebi nosi i jedno i drugo. Različita koncentracija jednog ili drugog stvara i različitu gustinu i temparaturu oblika. Ali, to objašnjenje ostaje u okviru fizičkih zakonitosti. Svodi se samo na interakciju materije i energije ili njihovo sažimanje i širenje.
Ono što stvara energiju i materiju je svest. Radjanjem Jedne Ideje dolazi do individualizacije i širenja Ideja i nastanka univerzalne inteligencije. Svaka Ideja unutar univerzalne inteligencije vibrira drugačiju kreativnu misao i stvara drugačiju mentalnu energiju koja se transformiše u fizičku.
- Kao svetlosna energija?
- Ne samo svetlosna, već i zvučna, pored ostalih. Moment u kojem se radja Ideja univerzuma je moment u kojem se suština spaja s pojavom. Iz takvog spoja blesne svetlost i pokulja energija propraćena zvukom kreativne vibracije.
- Mislite Om?
- U hinduizmu, budizmu, janizmu, sikhizmu je Om, dok se u hrišćanstvu interpretira kao Reč. Samo, treba imati u vidu da fizička svetlost i zvuk nije isto što i duhovna svetlost i zvuk. Duhovna je svest i život. Fizička svetlost i zvuk je beživotna, nesvena kopija duhovnog života.
- Zašto svaki materijalni oblik proizvodi drugačiji zvuk?
- Svrha materijalizacije je stvaranje komplementarne suprotnosti. Sećate se da smo konstantovali da je to neophodno za razvoj. Jedino razvoj omogućava kontinuitet smisla ili svesti/života. Život se obnavlja i opstaje promenom. Umno mora imati praktično, materijalno iskustvo, inače ostaje jalovo. Zapada u zabludu. Učimo i kroz teoriju i kroz praksu. Do istine stižemo i kroz jedno i kroz drugo. Praksa oštri um. Neprestano ga stimuliše i razvija. Ideja se mora realizovati da bi se mogla usavršavati.
- Znači, materijalizacija je i korisna i štetna. Korisna je jer omogućava daljnji razvoj svesti, ali je istovremeno i degradira pošto je razjedinjava.
- To i jeste razlog što se Sin u hrišćanstvu povezuje s Luciferom. Sa Sinom istovremeno nastaje svesno jedinstvo i celovitost, ali i razjedinjavanje kroz eksploziju svetlosti i materijalnosti u fizičkom univerzumu.
I Sin i Lucifer se asociraju sa svetlošću iako predstavljaju suprotnost. Lucifer je intelekt u fizičkoj dimenziji koji stvara zlo zbog potpune otudjenosti od duhovne dimenzije. Sin je čista nematerijalna Ideja izvan fizičkog. Najsadržajnija Misao. Sam izvor svetlosti i kreativnosti.
- Slično je i s demijurgom. On je, takodje, protivrečan. Gnosticizam ga priznaje kao učesnika u gradnji sveta, ali ga proglašava i oličenjem zla i destrukcije. Platon ga smatra “ocem svih stvari”. Za Pavla je demijurg stvaralačka delatnost Gospodnja. Oličenje kreativne aktivnosti i stvaralaštva. Ponekad je teško razumeti tako protivrečna objašnjenja.
- Zavisi na šta se misli. Svest u duhovnoj dimenziji je jedinstvena i konstruktivna, dok je u fizičkoj razjedinjena i ograničena. Upravo ta suprotnost stvara pokret i razvoj.
- I zbrku kroz mnoštvo različitih tumačenja i shvatanja. - nasmejao se David
- Nažalost. - osmehnula se Sofija.
- Kontroverznost nije vezana samo uz um i svetlost. Duša se često povezuje tamom, a tama s materijalnošću, nerazumevanjem i zlom. Na primer, Sholokhov piše: “Nema ništa strašnije na svetu od ljudske duše, ničim je ne možeš do dna osvetliti.”
- Tu je u pitanju stah od neizvesnosti i nemoći kada se suoči s vlastitom ograničenošću i nesposobnošću da se shvati i razume. Sve ima razlog postojanja. Svrha tame je da sakrije i zaštiti dušu. Naš narod kaže za nešto da je meko kao duša. Ono najnežnije, najranjivije i najdelikatnije se pronalazi iza najtvrdjeg. Bez mutnog nema bistrog. Bez vrelog hladnog. Bez tamnog svetlog. Sve je to lice i naličje života. Dualnost i razlika je osnova aktivnosti i razvoja, isto kao i jedinstvo i istovetnost. Točak života se okreće zahvaljujući neprestanom spajanju i razdvajanju, kao i sažimanju i širenju. Interakcija suprotnosti je osnova promene. Njome nastaje i kreacija i destrukcija. Stvara se celovitost i savršenstvo kao i razjedinjenost i degradacija. Kroz kreaciju isti entitet dobija drugačija svojstva i karakteristike.
- U hrišćanskom i hinduističkom Trojstvu postoji još jedna sličnost. Iako su Brahma i Vishnu različiti izdvajaju se od Shive. Isto kao Otac i Sveti Duh od Sina. Ili kao duša i duh od uma. Duh i duša su, na neki način, roditelji uma. To ih stavlja u drugačiju kategoriju. Samo se za Sina kaže da je jedinorodjen.
- Reč jedinorodjen potiče od grčke reči monogenes koja ima dva značenja. Jedno je “biti po svojoj prirodi jedinstven unutar odredjenog odnosa”, ali isto tako i biti sam po sebi unikatan. Jedinstvom Oca i Svetog duha se radja Jedna jedina, univarzalna Misao/Ideja ili Sin.
- Što, naravno, za posledicu ima eksploziju svetlosti, početak aktivnosti i nastanak različitih oblika u fizičkoj dimenziji. Za mnoge od tih oblika je karakteristična suprotnost. Na primer, zvezde su topla, svetla tela unutar galaksija, dok su planete hladna tela. Kako dolazi do formiranja takvih oblika?
- Svetlost ima dvojni karakter. Talas je i čestica. Nastaje iz gustine tame i prostorne praznine. Zato u sebi nosi i jedno i drugo. Različita koncentracija jednog ili drugog stvara i različitu gustinu i temparaturu oblika. Ali, to objašnjenje ostaje u okviru fizičkih zakonitosti. Svodi se samo na interakciju materije i energije ili njihovo sažimanje i širenje.
Ono što stvara energiju i materiju je svest. Radjanjem Jedne Ideje dolazi do individualizacije i širenja Ideja i nastanka univerzalne inteligencije. Svaka Ideja unutar univerzalne inteligencije vibrira drugačiju kreativnu misao i stvara drugačiju mentalnu energiju koja se transformiše u fizičku.
- Kao svetlosna energija?
- Ne samo svetlosna, već i zvučna, pored ostalih. Moment u kojem se radja Ideja univerzuma je moment u kojem se suština spaja s pojavom. Iz takvog spoja blesne svetlost i pokulja energija propraćena zvukom kreativne vibracije.
- Mislite Om?
- U hinduizmu, budizmu, janizmu, sikhizmu je Om, dok se u hrišćanstvu interpretira kao Reč. Samo, treba imati u vidu da fizička svetlost i zvuk nije isto što i duhovna svetlost i zvuk. Duhovna je svest i život. Fizička svetlost i zvuk je beživotna, nesvena kopija duhovnog života.
- Zašto svaki materijalni oblik proizvodi drugačiji zvuk?