- U to ne sumnjam. U fizičkoj sferi se shvatanje kreće samo u okviru oblika i pojave. Sve je time odrejeno. To je razlog što se pojmovi nepostojanja i ništa ne mogu odrediti. Šta je po vama ništa, a šta nešto?
- Hm. Dobro pitanje. Ništa se poistovećuje nepostojanjem, a nešto postojanjem.
- Kako vi shvatate nepostojanje?
- Uh, vi ćete mi u potpunosti razneti mozak vašim pitanjima. - nasmejao se David. - Ali, dobro. Shvatam ga kao tamu.
- Tama nije ništa, već Nešto što postoji u univerzumu. Na osnovu vaše definicije nepostojanja proizilazi da tama nije nepostojanje nego postojanje pošto je Nešto.
- U pravu ste. Zaista je teško predočiti nepostojanje ili ništa. Ipak, može se reći da je ništa odsustvo bilo čega ili bilo koje pojave i oblika. Tačnije, apsolutna praznina.
- Kada kažete apsolutna praznina šta iskrsne u vašim mislima? Koja slika?
- Prozračnost... Eteričnost.
- Mislite poput prostora i vazduha?
- Moglo bi se tako reći.
- Vazduh nije ništa. On je, takodje, Nešto.
- Predajem se! Jednostavno je nezamislivo. - nasmejao se David i pri tom digao ruke u vis.
- Nezamislivo je zato što um uvek predočava neki oblik. Ako ne može onda je to nepostojeće. To i jeste razlog što se nepostojanje zamišlja ili kao tama ili kao eteričnost. Obe pojave imaju istu karakteristiku.
- Koju?
- Već ste rekli. Odsustvo oblika. Sve što se vidi je tamna kompaktnost ili praznina. Dakle, istovetnost s karakteristikom konstantne pasivnosti, nepromenljivosti i beživotnosti. Život se poistovećuje pokretom i aktivnošću. Bez oblika nema aktivnosti.
- Zašto?
- Zato što stvara individualne razlike. One su neophodne za interakciju. Aktivnost nije moguća u apsolutno Istom i Jednom. Potrebno je bar dvoje ili nešto drugačije.
- Upravo se setih nečeg! Kada ste govorili o Idejama unutar univerzalne inteligencije okarakterisali ste ih kao Sopstva. To mi nije jasno.
- Nemaju sve Ideje Sopstvo. Sopstvo imaju samo kompleksne Ideje iz kojih nastaju samosvesna, inteligentna bića. Pojam Sopstva je sličan pojmu Jastva. Jung je o Jastvu pisao u analitičkoj psihologiji. U brahmanističkim i hinduističkim konceptima Sopstvu je blizak pojam Atmana, dok Atman ima dosta sličnosti s dušom i duhom.
- Zbog čega postoji toliko različitih naziva?
- Zavisi na šta se misli. Ideje koje nisu u interkciji sa fizičkom sferom su poput neutralnih misli u univerzalnoj inteligenciji. Ulaze u sastav (s)misaone celine u kojoj egzistiraju kao rastvorene kapljice u okeanu. Spoznavaju sve kroz idejnu suštinu. Sve što postoji ima smisao, jer je deo istine koja se ukaže tek u duhovnoj dimenziji. U interakciji s fizičkom Ideja/Sopstvo je božanska kapljica živog bića, njegova nematerijalna suština.
- Nigde nema toliko nesredjenih i proizvoljnih termina kao u duhovnosti. Nekad se za istu pojavu koriste drugačiji termini, a nekad se istim terminom objašnjavaju drugačije pojave. Pored toga, postoje i različita, pa i protivrečna mišljenja o istoj pojavi. Čini mi se da to najviše diskredituje duhovnost.
- Da li možete navesti neki primer?
- Na primer, pojedina učenja tumače osećanja kao jedinu istinu, dok ih neka smatraju nepouzdanim, varljivim i promenljivim, pa daju prednost razumu. Inteligencija i mišljenje se navodi i kao neizostvan element duhovnog razvoja i kao njegova prepreka.
Od novijih učenja je dovoljno pomenuti knjigu Rhonde Byrne “The Secret”. Rhonda mišljenje shvata kao kreativnu snagu koja se nalazi u srži zakona privlačnosti. Po njoj, mišljenje uzrokuje i pozitivna i negativna dešavanja ili situacije u životu. Sve zavisi koliko smo svesni njegove moći, odnosno zakonitosti po kojima funkcioniše.
S druge strane, Eckhart Tolle ističe da je mišljenje najčešći uzrok nesklada i patnje; da sprečava da se u potpunosti oseti sadašnji trenutak. Kako objasniti tako protivrečna stanovišta?
- Ranije smo pomenuli da se nikad ne može imati potpun i konačan uvid u istinu i suštinu postojanja, jer je beskonačna, dinamična i živa. Shvatanje da se postigao konačan uvid je iluzorno. Istinska duhovnost je proces neprestanog učenja i razvoja. Dosta duhovnih učenja ima delimičan, nepotpun uvid u različita stanja svesti. Razotkriju funkciju jednog, ali ne i ostalih. Zato ne shvataju njihovu uzajamnu uslovljenost i povezanost. Iz toga, naravno, slede i drugačija tumačenja i zaključci.
Kao što se yin ne može shvatiti bez yanga isto je i sa osećanjima, mišljenjem i razumom. Predstavljaju različite transformacije iste svesti. Medjusobno se stvaraju, pokreću i održavaju. Svako stanje je potrebno i ima svrhu u tom ciklusu, pa se ne treba podcenjivati ili precenjivati.
- Slažem se. U svest se ne može proniknuti razdvajanjem i suprostavljanjem tih stanja, već njihovim razumevanjem i sjedinjavanjem.
- Mada je Eckhart, u knjigama, pisao da se sadašnji trenutak u potpunosti doživljava kada se oslobodi uma i izadje iz mišljenja sve više prelazi na mindfulness. Američki profesor emiritus medicine Jon Kabat-Zinn je 1979 godine osnovao Mindfulness-Based Stress Reduction (MBSR) ili smanjenje stresa zasnovano na svesnosti. Ta terapija je neka vrsta spoja zen budizma, hatha joga, vipasana, advaita vedanta i nauke, ali je samostalna. Nije vezana ni za jednu veru. Više je kognitivna veština koja uključuje razne tehnike, meditaciju i instrukcije kroz koje se neutralno, bez osude, posmatra i istražuje šta se dešava sa telom i umom u svakom sadašnjem iskustvu; kakve se misli, osećanja, emocije i telelesne senzacije javljaju. Ne samo što to pomaže da se opusti nego se postiže i dublja samospoznaja. Jasnije se shvata uzrok vlastitog ponašanja. Mindfulness ne isključuje um nego proširuje njegovu svesnost i razumevanje.
- Hm. Dobro pitanje. Ništa se poistovećuje nepostojanjem, a nešto postojanjem.
- Kako vi shvatate nepostojanje?
- Uh, vi ćete mi u potpunosti razneti mozak vašim pitanjima. - nasmejao se David. - Ali, dobro. Shvatam ga kao tamu.
- Tama nije ništa, već Nešto što postoji u univerzumu. Na osnovu vaše definicije nepostojanja proizilazi da tama nije nepostojanje nego postojanje pošto je Nešto.
- U pravu ste. Zaista je teško predočiti nepostojanje ili ništa. Ipak, može se reći da je ništa odsustvo bilo čega ili bilo koje pojave i oblika. Tačnije, apsolutna praznina.
- Kada kažete apsolutna praznina šta iskrsne u vašim mislima? Koja slika?
- Prozračnost... Eteričnost.
- Mislite poput prostora i vazduha?
- Moglo bi se tako reći.
- Vazduh nije ništa. On je, takodje, Nešto.
- Predajem se! Jednostavno je nezamislivo. - nasmejao se David i pri tom digao ruke u vis.
- Nezamislivo je zato što um uvek predočava neki oblik. Ako ne može onda je to nepostojeće. To i jeste razlog što se nepostojanje zamišlja ili kao tama ili kao eteričnost. Obe pojave imaju istu karakteristiku.
- Koju?
- Već ste rekli. Odsustvo oblika. Sve što se vidi je tamna kompaktnost ili praznina. Dakle, istovetnost s karakteristikom konstantne pasivnosti, nepromenljivosti i beživotnosti. Život se poistovećuje pokretom i aktivnošću. Bez oblika nema aktivnosti.
- Zašto?
- Zato što stvara individualne razlike. One su neophodne za interakciju. Aktivnost nije moguća u apsolutno Istom i Jednom. Potrebno je bar dvoje ili nešto drugačije.
- Upravo se setih nečeg! Kada ste govorili o Idejama unutar univerzalne inteligencije okarakterisali ste ih kao Sopstva. To mi nije jasno.
- Nemaju sve Ideje Sopstvo. Sopstvo imaju samo kompleksne Ideje iz kojih nastaju samosvesna, inteligentna bića. Pojam Sopstva je sličan pojmu Jastva. Jung je o Jastvu pisao u analitičkoj psihologiji. U brahmanističkim i hinduističkim konceptima Sopstvu je blizak pojam Atmana, dok Atman ima dosta sličnosti s dušom i duhom.
- Zbog čega postoji toliko različitih naziva?
- Zavisi na šta se misli. Ideje koje nisu u interkciji sa fizičkom sferom su poput neutralnih misli u univerzalnoj inteligenciji. Ulaze u sastav (s)misaone celine u kojoj egzistiraju kao rastvorene kapljice u okeanu. Spoznavaju sve kroz idejnu suštinu. Sve što postoji ima smisao, jer je deo istine koja se ukaže tek u duhovnoj dimenziji. U interakciji s fizičkom Ideja/Sopstvo je božanska kapljica živog bića, njegova nematerijalna suština.
- Nigde nema toliko nesredjenih i proizvoljnih termina kao u duhovnosti. Nekad se za istu pojavu koriste drugačiji termini, a nekad se istim terminom objašnjavaju drugačije pojave. Pored toga, postoje i različita, pa i protivrečna mišljenja o istoj pojavi. Čini mi se da to najviše diskredituje duhovnost.
- Da li možete navesti neki primer?
- Na primer, pojedina učenja tumače osećanja kao jedinu istinu, dok ih neka smatraju nepouzdanim, varljivim i promenljivim, pa daju prednost razumu. Inteligencija i mišljenje se navodi i kao neizostvan element duhovnog razvoja i kao njegova prepreka.
Od novijih učenja je dovoljno pomenuti knjigu Rhonde Byrne “The Secret”. Rhonda mišljenje shvata kao kreativnu snagu koja se nalazi u srži zakona privlačnosti. Po njoj, mišljenje uzrokuje i pozitivna i negativna dešavanja ili situacije u životu. Sve zavisi koliko smo svesni njegove moći, odnosno zakonitosti po kojima funkcioniše.
S druge strane, Eckhart Tolle ističe da je mišljenje najčešći uzrok nesklada i patnje; da sprečava da se u potpunosti oseti sadašnji trenutak. Kako objasniti tako protivrečna stanovišta?
- Ranije smo pomenuli da se nikad ne može imati potpun i konačan uvid u istinu i suštinu postojanja, jer je beskonačna, dinamična i živa. Shvatanje da se postigao konačan uvid je iluzorno. Istinska duhovnost je proces neprestanog učenja i razvoja. Dosta duhovnih učenja ima delimičan, nepotpun uvid u različita stanja svesti. Razotkriju funkciju jednog, ali ne i ostalih. Zato ne shvataju njihovu uzajamnu uslovljenost i povezanost. Iz toga, naravno, slede i drugačija tumačenja i zaključci.
Kao što se yin ne može shvatiti bez yanga isto je i sa osećanjima, mišljenjem i razumom. Predstavljaju različite transformacije iste svesti. Medjusobno se stvaraju, pokreću i održavaju. Svako stanje je potrebno i ima svrhu u tom ciklusu, pa se ne treba podcenjivati ili precenjivati.
- Slažem se. U svest se ne može proniknuti razdvajanjem i suprostavljanjem tih stanja, već njihovim razumevanjem i sjedinjavanjem.
- Mada je Eckhart, u knjigama, pisao da se sadašnji trenutak u potpunosti doživljava kada se oslobodi uma i izadje iz mišljenja sve više prelazi na mindfulness. Američki profesor emiritus medicine Jon Kabat-Zinn je 1979 godine osnovao Mindfulness-Based Stress Reduction (MBSR) ili smanjenje stresa zasnovano na svesnosti. Ta terapija je neka vrsta spoja zen budizma, hatha joga, vipasana, advaita vedanta i nauke, ali je samostalna. Nije vezana ni za jednu veru. Više je kognitivna veština koja uključuje razne tehnike, meditaciju i instrukcije kroz koje se neutralno, bez osude, posmatra i istražuje šta se dešava sa telom i umom u svakom sadašnjem iskustvu; kakve se misli, osećanja, emocije i telelesne senzacije javljaju. Ne samo što to pomaže da se opusti nego se postiže i dublja samospoznaja. Jasnije se shvata uzrok vlastitog ponašanja. Mindfulness ne isključuje um nego proširuje njegovu svesnost i razumevanje.
: "(ne)sloboda", "(ne)postojanje", "(ne)svest", "(ne)jednakost", "(ne)biće" ...kapiraš već? 
I onda se vijaš, šta za tebe znači stvar izbora i opšte značenje, kontekstualni input i sinteza zaključaka... 
Oh, Robi. 
Da razumeš, fraktali su obično složene spiralne strukture sa zlatnim presekom kakve viđaš u prirodi, npr. cvet sa super-simetričnom strukturom latica... Ako pratiš liniju latica ka unutra, centru cveta, izgubićeš lepotu cveta iz vida, ali ćeš i dalje biti "unutar cveta", te ako nisi glup ko neka muva ili pčela, nećeš uginuti unutra, već ćeš se izvući na obod cveta prateći spiralu u obrnutom smeru od onog u čemu si zaglavio, tj. gde si sebe u fraktalu "sažeo"... 